Феномен прве љубави, и шта нам је то учинила да заборава нема. Она је у нашем сећању слатка чак и када је окончана уз сузе

Португалска пословица поручује: “Прво воће и прва љубав су најбољи". Сложићете се да прве воћке могу бити и киселе. Али, прва љубав... Она је у нашем сећању слатка чак и када је окончана уз сузе. У ствари, најчешће се и завршава тако, јер се углавном догађа у доба адолесценције, а то значи - прерано. Као таква брзо плане, али и брзо сагори. Веома је интензивна и еуфорична, али по неком неписаном правилу осуђена на пропаст. И драматична. Заљубљени тинејџери у стању су да се сатима само гледају, да воде бескрајно дуге телефонске разговоре, да упијају једно друго, да верују да су једини на свету. Тако савладавају прве лекције о интимности, поверењу, дељењу... У ствари, уче се зрелости.

Научници су открили да заљубљивање утиче на мозак тинејџера слично као кокаин. Тај осећај доноси му такво задовољство да он о њему постаје овисан. Ето због чега то узбудљиво искуство већина нас памти, и то малтене до детаља, чак и онда када су све остале успомене на прагу да ишчезну.

Социолози сматрају да је прву љубав немогуће избрисати из сећања, јер је идеализована и уз њу вежемо најлепше дане свог живота. Сећање на њу нарочито постаје интензивно после неких наредних љубавних искустава и бродолома, када схватимо да је потрага за идеалним партнером немогућа мисија и да је нашој представи о њему најближи био управо онај први, односно прва. Изненада опет све почиње да нас подсећа на оно што је некад било, филмови које смо заједно гледали, тактови песме уз коју смо плесали... Чак и оно што смо замерали одједном поприма сасвим нове боје и наша прва љубав постаје мера за све. А то представља велику опасност по наш љубавни живот, толику да социолози сматрају да би најбоље било када бисмо могли да прескочимо прву љубав. Чуј, да је прескочимо?! Кажу, били бисмо много срећнији!

- Чини се да тајна дугорочне среће у љубави лежи у прескакању прве, младалачке везе. Уколико сте имали врло страствену прву везу и ако допустите да вам тај осећај постане мерило за везе, онда је неизбежно да ће вам озбиљни партнери и односи у зрелијим годинама деловати досадно и разочаравајуће. Проблем настаје ако осим оних сталожених и конкретних ствари у вези наставите да тражите узбуђења и интензитет који сте осећали као деца. Решење је једноставно: ако можете да се заштитите од интензивне прве страсти, бићете срећнији у животу - истиче др Малколм Брајнин, из Института за друштвена и економска истраживања на Универзитету у Есексу.

- Да еуфорија, коју осећамо док у нечијим очима откривамо цео универзум, одиста може бити препрека за проналажење среће са наредним партнерима - потврдила је и Гејл Бривер, професор социјалне психологије на Университy од Централ Ланцасхире. Она сматра да: "Ако од партнера тражите спонтаност и 'оно' остајање без даха, које је прву љубав чинило толико узбудљивом, онда се помирите с тим да ће ваш партнер истовремено бити потпуно предан и поуздан. Јер, неко ко је спонтан и разигран, мало када има и те квалитете." И ту долазимо до парадоксалне ситуације - оно што би везу учинило идеалном, у суштини би је и довело до пропасти. Забава и стабилност у једној вези некако не иду заједно.

Интересантно је то да иако се мушкарци невероватном брзином заљубљују на први поглед, та љубав им остаје у подсвести цео живот и, како тврди амерички психолог др Ненси Калиш, утиче на формирање њиховог става о свим наредним везама. Стога је веома важно како се та љубав окончала. Ако вам је сломила срце, велике су шансе да ћете се и годинама касније преиспитивати шта је тада кренуло наопако и да ли сте са првом љубављу, можда, могли и старост дочекати. Но, енглески државник и писац из 19. века лепо је приметио управо то, да је "магија прве љубави у нашем незнању да она свакога тренутка може да престане". Истовремено, др Калиш закључује: "Изгубите ли некога с ким сте изграђивали заједнички идентитет, то је као да сте остали без дела себе. А тај губитак снажније проживљавају мушкарци."

Има и оних који сматрају да је оне лептириће у стомаку могуће цео живот одржавати живахним. Додуше, начин на који се дошло до тог закључка није нимало романтичан, али даје наду да су чуда ипак могућа. Амерички антрополог Хелен Фишер је са колегама скенирала и посматрала активности мозга код 17 мушкараца и жена, оних који су у срећном браку више од две деценије и оних који су у вези мање од пола године.

- Мозак је реаговао веома слично, а то је неспоран доказ да љубав може да пркоси времену - рекла је др Фишер. Скенирањем мозга, утврђено је да прва љубав никада не умире. Снимци су, наиме, показали да су неки парови још били луди једни за другим чак и после вишедеценијског брачног живота. Код њих су примећени исти знаци љубавне еуфорије, као и код свеже заљубљених. Током експеримента посматрали су фотографије својих партнера и сви одреда су рекли да су и после 20 година заљубљени у своје супружнике. Готово исти резултати били су и код особа које су са својим партнером биле малтене на почетку везе. Подручје у средишту мозга, које производи допамин, хемикалију заслужну за добро расположење, било је најјаче осветљено.

- Када људе широм света упитате да ли љубав може да траје годинама, преврнуће очима и рећи да вероватно не може. То говори и већина књига, али ми смо доказали да нису у праву - рекла је Фишерова.

Када кажемо да су ова скенирања била "готово" идентична, то значи да је код свеже заљубљених уочена још и активност у подручју мозга која је повезана са опседнутошћу и тескобом, док је код оних који су имали подужи љубавни стаж уочена активност у подручју које има везе са смирењем и потискивањем бола. Или, у преводу - маничност и опсесију временом замени љубавно смирење.

За шта ћете се определити, да ли за ход по облацима или по земљи, то зависи искључиво од вас. На вама је да одаберете да ли ћете се потрудити да заувек иза себе оставите непоновљиве тренутке из ране младости да бисте могли да се посветите зрелијој вези, или ћете све мерити по интензитету оне љубави која је преживела још само у вашем сећању. Идеално би било да прву љубав помињете само кроз стихове песама, више као феномен, а мање као љубав од крви и меса, са именом и презименом. Опевана је на свим језицима, па и код нас. Код Балашевића она је "дошла тихо, незвана, сама, за сва времена скрила се ту негде, дубоко у нама".

Сузана Бијелић (Новости)

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."