Скупштина Вијећа народних скупштина Црне Горе на дводневном засиједању у Дому војске Југославије у Подгорици је у Манастиру Морача, 8.04.2000. године усвојила Савјет Вијећа од најистакнутијих интелектуалаца из Црне Горе и Србије. У састав Савјета ушла су 52 интелектуалца.

Савјет је од 26. до 28.08.2000. године у Манастиру Морача имао радно засиједање, на ком су чланови Савјета разговарали о програму и правцима дјеловања Српског народног вијећа. Трећег дана чланови Савјета су, након повратка са Биоградског језера, присуствовали скупу Морачана и Ровчана, на Госпођиндан.

Чланови Савјета испред Манастира Морача

Долазак чланова Савјета ВНС Црне Горе испред Дома ВЈ у Подгорици

Вуксановић подноси извјештај о раду

Ковач, Пејовић, Ђурашковић, Вуксановић, Стругар, Терзић, Перазић,
Пурић, Ђуретић, Крсмановић

Др Мишко Ковач, Сања Пејовић, Дара Ђурашковић, Момчило Вуксановић, Владо Стругар,
Бранко Поповић, Славенко Терзић, Гавро Перазић, Јагош Пурић, Веселин Ђуретић...

Полазећи од објективне слике политичке стварности у Црној Гори и у Србији, као чиниоцима садашње Југославије (СРЈ), као и од искустава државног питања у XX вијеку, а у складу са одредбама чланова 7. и 33. Статута Вијећа народних скупштина Црне Горе, Савјета Вијећа, на сједници одржаној 08.04.2000. године, донио је

ПРОГРАМ

САВЈЕТА ВИЈЕЋА НАРОДНИХ СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ

Савјет Вијећа је савјетодавни орган и своју дјелатност заснива на сљедећим начелима:

1.

Основни задаци Савјета су да Вијећу народних скупштина Црне Горе, у складу са израженим жељама племенских скупштина народа у Црној Гори, помогне у напорима за повратак српског идентитета народа, на бази поштовања традиције, историје и културе, а самим тим и за очување савезне државе као заједнице Србије и Црне Горе.

Српски православни народ Црне Горе историјски је тежио заједници са Србијом и са осталим српским крајевима, а та тежња му је ометана политичким манипулацијама и фалсификатима, данас веома угрожена дјелатношћу сепаратиста и намјерама западних земаља с пројектом тзв. новог свјетског поретка.

Савјет Вијећа народних скупштина Црне Горе залаже се да на демократски одговоран начин - јавним дјеловањем, стручним тумачењем и утицајем на политичке субјекте - поврати истинско наицонално име.

Двије матичне српске земље - Црна Гора и Србија - с равноправним државним традицијама и с једнаким српским националним обиљежјима, у својој су историји баштиниле јединство српског имена, бића, јeзика, културе, економског интереса. У тој баштини уграђено је принципијелно поштовање других нација и вјера у Црној Гори - када оне не чине штету српским државним и националним интересима. Њихова права треба да буду као и грађанска права у развијеним земљама Европе.

У исто вријеме, Црна Гора и Србија, као матичне српске државе, брину о Србима у земљама бивше Југославије, одржавају везу са Србима у дијаспори и залажу се за демократско уједињење које је могуће - када се за то стекну историјски услови.

Савјет Вијећа народних скупштина Црне Горе сматра Косово и Метохију -српском земљом и дијелом Србије, колијевком српске традиције (у оквиру ње црногорске традиције) и залаже се за повратак неправедно и насилно одвојеног и узурпираног простора наше државе.

План за разбијање СРЈ има циљ стварање двије мање државе од СРЈ, како би се, између осталога, лакше могло овладати Косметом, будући да је Резолуцијом 1244 СБ регулисано да је Космет "саставни дио СРЈ", а не Србије, што значи: кад нестане СРЈ, Космет остаје као "самостална" територија, тј. држава, која би касније ушла у састав тзв. велике Албаније. Иза тога би слиједило разбијање Србије и Црне Горе.

2.

Заједничка држава састављена је од двије равноправне јединице, у којима је државотворни народ - српски, а вјера православна.

Српска православна црква једна је и једина православна црква у Црној Гори и у Србији, као и за све Србе у свијету.

Српски језик је матерњи и службени језик Црне Горе и Србије. Екавски и ијекавски изговор - равноправни су, ћирилица и латиница у слободној употреби, с ћирилицом у службеној употреби.

Облик државног уређења је демократско питање и рјешава се на демокртаски начин.

3.

На принципу међусобног договора, толеранције, братског повјерења и у корист вишег националног циња, односно опстанка - ваља приступити новом формулисању и републичких устава и савезног Устава, при чему се треба једнако држати тековина историјске и националне традиције, као и модерних принципа уређених и демократских држава Европе.

Савјет ће се залагати за обнављање, уједињавање и оснивање заједничких институција - државних, привредних, научних, културних, спортских.

4.

У јавним и политичким активностима, уочи доношења закона, уочи изобра, уочи пописа становништва - Савјет ће се залагати за национално помирење, стрпљење и отрежњење, поготово за опроштење грешака и заблуда појединаца и група под идеолошким, спољним, материјалним и другим притисцима. Задатак је превазилажење сукоба, повратак националне слоге, а да се при том, са што је могуће мање повреда, на културно и научно заснован начин - каже цијела истина.

5.

Вијеће народних скупштина је нестраначко, општенародно, политичко тијело које се на демократски начин обраћа свима, и власти и опозицији - у Црној Гори и у Србији, прије избора и послије избора. Политички субјекти који поштују програм Савјета - имаће подршку Вијећа на изборима.

6.

Без обзира на то које су политичке снаге на власти у Србији и у Црној Гори, Вијеће народних скупштина, сматрајући се легитимним гласом народа - сугерисаће своје идеје у циљу опстанка народа и заједничке државе.

7.

На међународном плану, Вијеће народних скупштина тражиће, у оквиру својих могућности, и од савезне државе и од међународне заједнице - разумијевање и компромис, ради ублажавања и укидања назаслужених и неправедних санкција, које су најтеже погодиле грађане Србије и Црне Горе.

С обзиром на сукобе и анимозитете међу политичким субјектима у Црној Гори и у Србији, а потом и у односу на међународну заједницу, Савјет може бити фактор толеранције, споразума, објективности, иницирања демократских рјешења.

Савјет Вијећа народних скупштина јевно коментарише поступке и ставове политичких субјеката. И ова врста активности је демократска и јавна, с клсичним начелом: Audijatur et altera pars.

8.

У односима Србије и Црне Горе - Савјет се залаже за превазилажење идеолошких, локалпатриотских страсти и искључивости, сопствених сујета и себичности.

У односима двију република не може бити условљавања, уцјена, игнорисања и себичности.

Ваља наглашавати потребу поштовања разлика у менталитету и у економији, важност плурализма вриједности и разлике у мишљењима, али и једниство националних вриједности, поготово највећих, којима се појављујемо на свјетској сцени.

Највеће вриједности чини култура: српски манастири, стара народна књижевност, ликовна умјетност, наука, спорт. Ту су стубови за ревитализацију темељних основа нашега бића и завјета предака - који су фалсификовани и нападнути политичким манипулацијма и злочинима у XX вијеку.

На Илиндан љета Господњег 2000.

Предлог Програма сачинили
др Драго Ћупић
др Бранко Поповић
Драган Лакићевић

Сања Пејовић, адвокат, Академик Владо Стругар, Дара Ђурашковић, глумица,
проф. др Јагош Пурић, др Момчило Вуксановић, проф. др Гавро Перазић и
проф. др Радоња Зековић

Долазак чланова Савјета у Манастир Морача

На улазу у порту Манастира - по српском обичају, погача и со

Чланови Савјета ВНС у Манастиру

На основу члана 31. став 2. Статута Вијећа народних скупштина Црне Горе, Скупштина Вијећа народних скупштина Црне Горе,на сједници одржаној 08. априла 2000. године, донијела је

О Д Л У К У
О ИЗБОРУ САВЈЕТА ВИЈЕЋА НАРОДНИХ СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ

I Бира се Савјет Вијећа народних скупштина Црне Горе,у саставу:
1.  Академик Матија Бећковић
2.  Милутин Булатовић, проф.
3.  проф.др Радош Булатовић
4.  Момир Војводић,књижевник
5.  проф.др Ново Вујошевић
6.  Загорка Вуковић,проф.
7.  проф.др Радојка Вукчевић
8.  Момчило Вучетић
9.  Обрад Вучуровић,генерал у пензији
10. Дара Ђурашковић,глумица
11. проф. др Веселин Ђуретић
12. Симон Ђуретић,проф.
13. Новица Ђурић,књижевник
14. Митар Ђуришић,пуковник у пензији
15. проф.др Радоња Зековић
16. Миљан Зечевић
17. Ранко Јововић,књижевник
18. проф.др Димитрије Калезић
19. протојереј Момчило Кривокапић
20. Зоран Кнежевић
21. др Миодраг Ковач
22. игуман Лазар, старјешина манастира Острог
23. Миле Кордић, новинар
24. др Никола Кусовац
25. архимандрит Мардарије,старјешина манастира Режевићи
26. Јакша Марковић, судија Уставног суда у пензији
27. Желидраг Никчевић,књижевник
28. проф.др Вук Огњеновић
29. Сања Пејовић, адвокат
30. проф.др Гавро Перазић
31. академик Растислав Петровић
32. проф.др Бранко Поповић
33. Милорад Прелевић, генерал у пензији
34. проф.др Јагош Пурић
35. Коста Радовић,књижевник
36. др Рајко Радовић
37. проф.др Новак Ражнатовић
38. Донко Ракочевић, новинар
39. проф.др Раде Распоповић
40. игуман Рафаило, старјешина манастира Морача
41. проф.др Јован Стриковић
42. академик Владо Стругар
43. Зорица Тајић-Рабреновић, новинар
44. др Славенко Терзић
45. Мило Ћетковић
46. др Драго Ћупић
47. проф.др Раде Филиповић
48. проф.др Јован Чађеновић
49. Маринко Рмуш, предсједник Скупштине Вијећа народних скупштина Црне Горе, по функцији
50. мр Момчило Вуксановић, предсједник Управног одбора Вијећа народних скупштина Црне Горе, по функцији
51. Невен Гошовић, секретар Вијећа народних скупштина Црне Горе, по функцији

II Мандат чланова Савјета Вијећа није ограничен, осим члановима Савјета изабраних по функцији у органима Вијећа.

III Одлука ступа на снагу даном доношења.

Проф. др Растислав Петровић (други с лијева) и Јакша Марковић у Манастиру

О. Момчило Кривокапић, Вуксановић и предсједник Савјета др Гавро Перазић

Академик Бранко Поповић на засиједању Савјета

Поздравна ријеч оца Момчила Кривокапића

ЗАПИСНИК

СА ПРВЕ КОНСТИТУТИВНЕ СЈЕДНИЦЕ САВЈЕТА ВИЈЕЋА НАРОДНИХ
СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ ОДРЖАНЕ ДАНА 08.04.2000. ГОДИНЕ У
МАНАСТИРУ МОРАЧА, СА ПОЧЕТКОМ У 16,00 ЧАСОВА

Сједници присуствују чланови Савјета Вијећа: Милутин Булатовић, проф. др Радош Булатовић, Момир Војводић, проф. др Ново Вујошевић, Загорка Вуковић, Момчило Вучетић, Обрад Вучуровић, Дара Ђурашковић, проф. др Веселин Ђуретић, Симон Ђуретић, Новица Ђурић, проф. др Радоња Зековић, Миљан Зечевић, проф. др Димитрије Калезић, протојереј Момчило Кривокапић, Зоран Кнежевић, др Миодраг Ковач, Миле Кордић, др Никола Кусовац, Јакша Марковић, Желидраг Никчевић, проф. др Вук Огњеновић, Сања Пејовић, проф. др Гавро Перазић, академик Растислав Петровић, проф. др Бранко Поповић, проф. др Јагош Пурић, Коста Радовић, др Рајко Радовић, проф. др Новак Ражнатовић, проф. др Раде Распоповић, игуман Рафаило, проф. др Светозар Стијовић, академик Владо Стругар, Зорица Тајић-Рабреновић, др Славенко Терзић, Мило Ћетковић, др Драго Ћупић, проф. др Раде Филиповић, проф. др Јован Чађеновић, Маринко Рмуш, мр Момчило Вуксановић и Невен Гошовић.

Сједници Савјета присуствују чланови Управног одбора Вијећа народних скупштина Црне Горе, и бројни гости.

Рад сједнице прате представници средстава информисања.

Прије почетка сједнице, оснивање и рад Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе у Манастиру Морача благословио је владика Јоаникије.

Сједницу Савјета Вијећа отворио је и истом до избора предсједника предсједавао мр Момчило Вуксановић, предсједник Управног одбора Вијећа народних скупштина Црне Горе.

Након што је поздравио све присутне дао је ријеч протојереју Момчилу Кривокапићу, који је у присуству игумана Рафаила, старјешине Манастира Морача и свештенства Манастира благословио и пригодним говором поздравио рад Савјета Вијећа.

На сједници је једногласно усвојен сљедећи:

Дневни ред

   1. Усвајање Пословника о раду Савјета Вијећа.

   2. Избор предсједника.

   3. Избор потпредсједника Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе.

   4. Разматрање предстојећих активности Савјета Вијећа.

I

Уводне напомене у вези Пословника о раду Савјета Вијећа поднио је Гошовић Невен, секретар Вијећа народних скупштина Црне Горе.

У широј расправи посебна пажња посвећена је питању надлежности Савјета Вијећа, образовању и начину рада радних тијела Савјета Вијећа.

Након истог Савјет Вијећа је једногласно донио Одлуку о усвајању Пословника о раду Савјета Вијећа, у предложеном тексту.

II

На предлог чланова Савјета Вијећа Кнежевић Зорана, Зечевић Миљана, Ђурић Новице, Ђуретић Симона и Зековић Радоње, поднесеном сагласно одредбама члана 23. Пословника о раду Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе, Савјет Вијећа је једногласно донио -

О д л у к у

О избору проф. др ГАВРА ПЕРАЗИЋА за предсједника Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе.

III

У оквиру треће тачке дневног реда, на предлог проф. др Гавра Перазића, поднесеном сагласно одредбама члана 25. Пословника о раду Савјета Вијећа, Савјет Вијећа је једногласно донио одлуку -

О д л у к у

О избору проф. др НОВА ВУЈОШЕВИЋА, за потредсједника Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе.

IV

По питању предстојећих активности Савјета Вијећа говорио је проф. др Гавро Перазића. Захваљујући на повјерењу, истакао је да смо сви скупа данас направили велико дјело, организационо смо уобличили овај наш покрет, формирали смо Савјет Вијећа, који је као и други органи Вијећа (Скупштина и Управни одбор) произишао из плебисцитарне жеље и одлука племенских и нахијских скупштина нашег народа да уређује живот и своју државу како му одговара, и у том циљу да је штити и да је брани од било кога ко хоће да је руши. Затим је говорио о односу актуелне власти: према заједничкој држави, према Цркви, према Војсци Југославије, медијском мраку и праву народа да такву власт врати "познанију права" и морала.

Говор проф. др Гавра Перазића приложен је у писаној форми и чини саставни дио Записника.

О значају образовања Савјета Вијећа, његовом предстојећем савјетодавном и другом раду на остваривању циљева Вијећа народних скупштина Црне Горе на очувању Југославије, заједничке државе Србије и Црне Горе, очувању свесрпског заједништва народа Црне Горе и Србије, Српске православне цркве и других исконских вриједности овог народа надахнуто су говорили: др Бранко Поповић, др Растислав Петровић, Сања Пејовић, др Вук Огњеновић, проф. др Радоња Зековић, Момир Војводић, Загорка Вуковић, проф. др Веселин Ћуретић и др Никола Кусовац.

Закључујући расправу проф. др Гавро Перазић је предложио да он као предсједник Савјета Вијећа, у сарадњи са предсједником Скупштине Вијећа, предсједником Управног одбора Вијећа и појединим члановима Савјета Вијећа, полазећи од данашње расправе и истакнутих предлога и сугестија, за наредну сједницу Савјета Вијећа предложе Предлог програма рада Савјета Вијећа.

Савјет Вијећа прихватио је горе наведени Предлог предсједника Савјета. Сједница Савјета Вијећа је завршена у 17,40 часова. У Манастиру Морача, 08.04.2000. године.

Записник сачинио,
Невен Гошовић

Предсједник
проф. др Гавро Перазић

Мишко Кадић, Јакша Марковић, др Новак Ражнатовић, др Јован Чађеновић, Драго Ћупић

Радно предсједништво Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе

Снимак за успомену

Чланови Савјета Вијећа народних скупштина Црне Горе испред Манастира Морача

Учесници, гости Скупштине и чланови Савјета ВНС ЦГ

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."