Свједочанства Предлог ВНС Закона о референдуму
Предлог ВНС Закона о референдуму ПДФ Штампа
субота, 09 мај 2009 12:09

 

ПРЕДСЈЕДНИКУ СКУПШТИНЕ
РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
господину Светозару Маровићу
Подгорица

 

Сагласно члану 85. Устава Републике Црне Горе, овлашћени број бирача - шест хиљада је припремио ПРЕДЛОГ закона о референдуму, који у складу са Пословником Скупштине Републике Црне Горе, достављамо ради стављања у процедуру Скупштине Републике Црне Горе на разматрање и доношење.

За представнике предлагача, који ће учествовати у раду Скупштине Републике Црне Горе и њених радних тијела приликом разматрања Предлога овог закона, одређени су:

1.    Зоран Вукчевић, адвокат
2.    др Момчило Вуксановић

 

 

Подгорица,
20.12.2000.године

ПРЕДЛАГАЧИ:
Група грађана

 _______________________________

 

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА O РЕФЕРЕНДУМУ

 

I   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
 
члан 1.

Референдум, као облик непосредног изјашњавања грађана, може се расписати за територију Републике Црне Горе или дио територије Републике (у даљем тексту: републички референдум), односно за јединицу локалне самоуправе или њеног дијела (у даљем тексту: локални референдум).

члан 2.

Референдум се може расписати ради претходног изјашњавања о појединим питањима из надлежности Скупштине Републике Црне Горе, односно скупштине јединице локалне самоуправе. на начин и по поступку утврђеним овим законом.

члан 3.

Изузетно, референдум се може расписати ради прибављања мишљења грађана, прије доношења одлуке, о појединим питањима из надлежности Скупштине Републике или скупштине јединице локалне самоуправе.

члан 4.

Када се одлучује о промјени државног статуса, о облику владавине и промјени границе, на територији Републике Црне Горе (у даљем тексту: Република) обавезно се расписује референдум.

члан 5.

О расписивању референдума доноси се одлука.
Одлуком о расписивању референдума утврђује се текст питања о коме се грађани изјашњавају на референдуму и одређује дан одржавања избора.
Одлуку о расписивању републичког референдума доноси Скупштина Републике, а локалног референдума скупштина јединице локалне самоуправе.
Одлука о расписивању републичког референдума ради претходног изјашњавања грађана о промјени државног статуса, облика владавине и промјени границе доноси се двотрећинском већином свих посланика у Скупштини Републике.

члан 6.

Одлука о расписивању републичког референдума објављује се у "Службеном листу Републике ЦГ", а одлука о расписивању локалног референдума у "Службеном листу Републике ЦГ" - општински прописи .

члан 7.

Од дана расписивања референдума до дана одржавања референдума не може протећи мање од 30 ни више од 90 дана.
Изузетно, када се расписује референдум о питањима из члана 4. овог закона, од дана расписивања до дана одржавања референдума не ноже протећи мање од 90 ни више од 180 дана.

члан 8.

Право изјашњавања на реферндуму имају грађани који у складу са прописима о изборима имају бирачко право.

члан 9.

Изузетно од члана 8. овог закона, ако се референдум расписује ради претходног изјашњавања грађана о промјени државног статуса Републике, облика владавине у Републици и промјена границе Републике, право изјашњавања на референдуму имају лица која у складу са Законом о црногорском држављанству имају црногорско држављанство без обзира на мјесто пребивалишта, а имају бирачко право.
Министарство надлежно за унутрашње послове дужно је да сваком лицу ради остваривања права изјашњавања на референдуму, које то захтијева, а испуњава услове за стицање црногорског држављанства, у року од 24 часа од подношења захтјева издарјешење о црногорском држављанству.

члан 10.

Референдум се спроводи тајним гласањем. Гласати се може само лично.

члан 11.

Ако се на референдум износи питање промјене државног статуса, облика владавине и промјена границе, резултат референдума обавезује Скушдтину Републике.
Ако из резултата референдума произилази обавеза органа који је расписао референдум да донесе закон, пропис или други општи акт, орган је дужан да у року од 60 дана од дана одржавања референдума донесе закон, пропис или други општи акт, у складу са израженом вољом грађана.

члан 12.

Ако су се грађани у Републици, односно јединици локалне самоуправе изјаснили против питања садржаног у референдуму, не може се у року од једне године то питање поново изнијети на референдум.
Изузетно када се референдум расписује о питањима из члана 4. овог закона референдум се не може за иста питања поново расписати у року од 10 година.

члан 13.

Средства потребна за спровођење републичког референдума у Републици обезбјеђују се у Буџету Републике.
Средства потребна за спровођење локалног  референдума  обезбјеђују се у буџету јединице локалне самоуправе.

II ОРГАНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ РЕФЕРЕНДУМА

члан 14.

Спровођењем референдума руководе органи за спровођење референдума. Органи   за   спровођење   референдума   су:   Републичка   изборна   комисја, општинске изборне комисије и гласачки одбори.

члан 15.

Републички референдум спроводи : Републичка изборна комисија, општинске изборне комисије и гласачки одбори.
Локални референдум спроводе општинске изборне комисије и гласачки одбори.
Републичку изборну комисију бира Скупштина Републике, а општинске изборне комисије скупштина јединице локалне самоуправе и обезбјеђују услове за њихов рад.

члан 16.

Републичка изборна комисија стара се о законитом спровођењу референдума и јединственој примјени одредаба овог закона које се односе на поступак спровођења референдума, усклађује рад општинских изборних комисија и даје им упутства у вези са спровођењем републичког референдума, јавно објављује број гласача у цјелини по јединицама локалне самоуправе и по гласачким мјестима, а посебно број гласача - црногорских држављана који имају пребивалиште ван Републике, стара се о обезбјеђењу материјала за гласање за све органе који спроводе републички референдум, као и за извршавање техничких припрема референдума, подноси извјештај Скупштини Републике о резултату гласања на републичком референдуму и врши друге послове утврђене овим законом.

члан 17.

Општинска изборна комисија из члана 15. став 1. овог закона у спровођењу републичког референдума обавља сљедеће послове: одређује гласачка мјеста, именује гласачке одборе и стара се о правилности њиховог рада, јавно објаљује број гласача у јединице локалне самоуправе и по гласачким мјестима и посебно исказује број гласача - црногорских држављана који имају пребивалиште ван Републике, врши техничке припреме гласања на републичком референдуму, преузима од гласачких одбора материјале о гласању на репуоличком референдуму, Републичкој изборној комисији доставља извјештај о резултатима гласања на територији јединице локалне самоуправе и врши друге послове утврђене овим законом.

члан 18.

Општинска изборна комисија дужна је да у свим насељеним мјестима у којима се спроводи референдум, најкасније десет дана прије гласања, упозна и обавијести грађане о расписивању републичког референдума.
Начин обавјештавања грађана, у смислу става 1. овог члана, прописује Републичка изборна комисија.

члан 19.

Општинска изборна комисија из члана 15. став 2. овог закона стара се о законитости спровођења референдума у јединици локалне самоуправе: одређује гласачка мјеста, именује гласачке одборе и стара се о правилности њиховог рада, јавно објављује број гласача у јединици локалне самоуправе и по гласачким мјестима, стара се о обезбјеђењу материјала за гласање за све органе које спроводе референдум у општини и о вршењу техничких припрема тог референдума и врши друге послове одређене овим законом, статутом и одлуком о расписивању референдума.

III   СПРОВОЂЕЊЕ РЕФЕРЕНДУМА

члан 20.

Гласање на референдум обавља се на гласачким мјестима.
Гласачки одбор руководи гласањем на гласачком мјесту, обезбјеђује правилност и тајност гласања, утврђује резултате гласања на гласачком мјесту.
Када се референдум спроводи ради изјашњавања грађана о промјени државног статуса, промјени облика владавине и промјени границе, гласачки одбор општинске изборне и Републичке изборне комисије чине предсједник и по један члан парламентарне странке у Скупштини Републике, односно скупштини јединице локалне самоуправе и њихови замјеници.
Парламентарне странке које чине коалицију у Скупштини Републике, односно скупштини јединице локалне самоуправе, у гласачки одбор општинске изборне комисије и Републичке изборне комисије могу имати само једног члана. односно замјеника.

члан 21.

Гласачко мјесто отвара се у 8,00 часова, а затвара се у 21,00 час и мора бити непрекидно отворено
Ако су на гласачком мјесту гласали сви грађани који су уписани у гласачки списак, гласање се може закључити и прије истека времена из става 1. овог члана.

члан 22.

Гласање на референдуму се врши путем гласачког листића. Гласачки листић садржи:
1)    назив органа који је расписао референдум;
2)    дан одржавања референдума;
3)    питање о коме грађани треба да се изјасне;
4)    ријечи "ЗА" и "ПРОТИВ" одштампане једна испод друге;
5)    печат надлежне комисије.

члан 23.

Гласач лично преузима гласачки листић и својеручним потписом у посебну књигу гласача потврђује преузимање гласачког листића.
Садржину књиге гласача утврђује Републичка изборна комисија.

члан 24.

Гласач који није у могућности да на гласачком мјесту лично гласа (слијепо, инвалидно или неписмено лице) има право да поведе лице које ће умјесто њега испунити гласачки листић, односно обавити гласање.
Гласач који није у могућности да гласа на гласачком мјесту ( због болести ) обавијестиће о томе гласачки одбор. Гласачки одбор ће путем писма омогућити таквом лицу да гласа, на начин којим се обезбјеђује непосредност и тајност гласања.

члан 25.

Грађанин гласа на референдуму тако што заокружује ријеч "за" или ријеч "против".
Неважећи гласачки листић је онај који није попуњен или је тако попуњен да се са сигурношћу не може утврдити за шта се грађанин изјаснио или онај листић на коме је заокружена и ријеч "за" и ријеч "против".

члан 26.

По завршеном гласању гласачки одбор утврђује резултате гласања на гласачком мјесту и о томе саставља записник.
У записник о резултату гласања на гласачком мјесту уноси се нарочито: датум и мјесто одржавања гласања, предмет референдума, број грађана који имају бирачко право на том гласачком мјесту, број грађана који су гласали, број грађана који су заокружили ријеч "за", односно који су заокружили ријеч "против", број неважећих гласачких листића, као и све друге чињенице од значаја за гласање на референдуму.
Записник о раду гласачког одбора потписују сви чланови гласачког одбора.
Сваки члан гласачког одбора добија копију записника о раду гласачког одбора.
Записник и остале материјале са гласачког мјеста предсједник гласачког одбора доставља општинској изборној комисији.

члан 27.

Општинска изборна комисија утврђује резултате гласања на основу примљеног материјала са свих гласачких мјеста у јединици локалне самоуправе.
Општинска изборна комисија из члана 15. став 1 овог закона, у року од 48 часова, доставља Републичкој изборној комисији извјештај о резултату гласања на територији јединице локалне самоуправе.
На основу изјештаја из става 2. овог члана, Републичка изборна комисија утврђује и објављује резултат републичког референдума.

члан 28.

Општинска изборна комисија утврђује и објављује резултат локалног референдума.

члан 29.

Резултат референдума у форми извјештаја објављује се на начин на који се објављује одлука о расписивању референдума.

члан 30.

Одлука на референдуму доноси се већином гласова грађана који су гласали, под условом да је на референдум изашла већина од укупног броја гласача који имају бирачко право на територији за коју се референдум одржава.

члан 31.

Уколико се референдум у Републици расписује ради претходног изјашњавања грађана о промјени државног статуса, облика владавине и промјене границе, одлука на референдуму донијета је ако се за постављено питање изјасни више од половине гласача уписаних у гласачки списак, под условом да је на гласање изашло двије трећине држављана Републике уписаних у гласачки списак.

IV   ЗАШТИТА ПРАВА ГРАЂАНА У СПРОВОЂЕЊУ РЕФЕРЕНДУМА

члан 32.

Због неправилности у спровођењу референдума сваки грађанин има право да у року од 24 часа од достављања записника гласачког одбора општинској изборној комисији поднесе приговор општинској изборној комисији.
О приговору из става 1. овог члана одлучује општинска изборна комисија у року од 48 часова од подношења приговора.
Ако је до неправилности у спровођењу републичког референдума дошло поступком гласачког одбора, општинске или Републичке изборне комисије, приговор се у року из става 1. овог члана подноси Републичкој изборној комисији.

члан 33.

Ако су учињене неправилности на једном или више гласачких мјеста, које су могле утицати на резултат референдума, општинска изборна комисија ће поништити изјашњавање на тим гласачким мјестима и одредити датум поновног изјашњавања.

члан 34.

Против рјешења изборне комисије подносилац приговора може поднијети жалбу:
-    надлежном основном суду, ако је спроведен локални референдум;
-    Врховном суду Републике , ако је спроведен републички референдум.
Поступак из става 1. овог члана може се покренути у року од 48 часова од пријема рјешења надлежне изборне комисије.
Надлежни суд из става 1. овог члана рјешава по жалби у року од 48 часова од пријема жалбе.
Одлука суда је коначна.

V    КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

члан 35.

За грађане и чланове органа за спровођење избора који поступе супротно одредбама овог закона сходно се примјењују казнене одредбе Закона о избору одборника и посланика.

VI    ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

члан 36.

У погледу гласачких мјеста, начина учешћа домаћих и страних посматрача, материјала за гласање, састава, задатка и начина рада органа за спровођење избора, гласачких спискова, гласања на гласачком мјесту и других питања која нијесу уређена овим законом, сходно се примјењују одговарајуће одредбе Закона о избору одборника и посланика.

члан 37.

Републичка изборна комисија и општинске изборне комисије ће се образовати у складу са одредбама овог закона у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

члан 38.

Републичка изборна комисија ће донијети прописе за извршавање овог закона у року од 15 дана од дана њеног именовања.

члан 39.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о референдуму ("Службени лист РЦГ", бр. 3/92 и 7/92)

члан 40.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од   дана објављивања у "Службеном листу Републике Црне Горе".

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I    - УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Уставни основ за доношење овог закона садржан је у члану 12. Устава Републике Црне Горе.

II    - РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О РЕФЕРЕНДУМУ

Скупштина Републике Црне Горе је у јануару 1992. године усвојила Закон о референдуму, који је још увијек на снази.
Уставом РЦГ, усвојеним 12. октобра 1992. године, у члану 2. предвиђено је да се о промјени државног статуса Црне Горе, облика владавине и промјени њених граница не може одлучивати без претходно спроведеног референдума о овим питањима.
С обзиром да су ова питања веома актуелна и врло изражена у садашњем политичком тренутку Црне Горе и Савезне Републике Југославије, и да се одредбе важећег закона не би могле адекватно примијенити и јасно опредијелити воља грађана када се одлучује о овом круцијалном питању, то јест о државноправном статусу Црне Горе и њене судбине у оквиру Савезне Републике Југославије , предлаже се доношење овог закона.
Доношењем овог закона попуњава се присутна правна празнина у правном систему РЦГ, а истовремено се на јединствен и комплексан начин регулишу сва питања везана за референдум, као веома значајан облик непосредне демократије и начин изражавања воље грађана.

III - ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА

Референдум као облик изражавања воље грађана познају сви савремени политички системи.
Овим предлогом закона је предвиђено да републичка скупштина, односно Скупштина општине, може расписати референдум о сваком питању из своје надлежности, па чак и када треба прибавити мишљење грађана о појединим питањима о којима одлучују.
Поред овог факултативног облика, Предлогом закона се предвиђа да Скупштина Републике у три случаја мора расписати референдум, и то: када одлучује о промјени државног статуса, облику владавине и промјени границе.
Предлогом закона предвиђена су специфична рјешења када се спроводи републички референдум на којем се грађани изјашњавају о: промјени државног статуса, облика владавине и промјени границе. Тако је предвиђено да право изјашњавања на овом референдуму имају сви грађани који имају црногорско држављанство без обзира на мјесто пребивалишта. Опредјељујући се за ово рјешење, предлагач је имао у виду значај ових питања за државу и сваког држављанина РЦГ и подједнаки интерес свих држављана Црне Горе за рјешавање ових питања, и стога им ствара нормативне претпоставке да то своје право и остваре. Иначе, то право је присутно и познато у земљама развијене демократије које су примијениле конвенције о интересима и заштити људских права и слобода.
Да би се предложено рјешење успјешно реализовало, предлогом закона установљава се обавеза за Министарство унутрашњих послова да примјеном Закона о држављанству благовремено поступа и одлучује о захтјеву лица која искажу интерес да учествују на референдуму и учествују у доношењу одлука о државноправном статусу, облику владавине и промјени границе.
У том смислу предложено је и да се одлука о расписивању републичког референдума ради претходног изјашњавања грађана о ова три питања доноси двотрећинском већином свих посланика у Скупштини Републике.
Ако се грађани у Републици на републичком референдуму изјасне за промјену државноправног статуса Републичке, облика владавине или о промјени границе, сагласно уставним одређењима, предлога закона садржи рјешење којим се обавезује Скупштина Републике Црне Горе да приступи промјени Устава.
Такође је предвиђено да опредјељење грађана на референдуму обавезује Скупштину Републике и скупштину општине, и оне су дужне да у року од 60 дана од изјашњавања грађана по том питању донесу Закон, односно други пропис.
Поред истакнутог, предлог овог закона, садржи одредбе о расписивању референдума, начину његовог спровођења, органима за спровођење референдума, утврђивању резултата гласања, заштити права грађана у поступку спровођења референдума и сл. Законска рјешења о овим питањима су углавном истовјетна са рјешењима која су у Закону о избору одборника и посланика. Она су општепозната, стога их не треба посебно образлагати.
Такође, упућује се на спољну примјену Ззакона о избору одборника и посланика, јер је неопходно оптерећивати текст закона рјешењима која се одговарајуће могу примијенити и на односе када се спроводи референдум.

IV - ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА

Спровођење овог закона захтијевађе обезбјеђење одређених средстава у Буџету Републике, односно буџету јединице локалне самоуправе зависно од опредјељења, облика (републички или локални) и времена када ће се приступити организовању и спровођењу референдума.

 

 

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 333 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић