ДЕКЛАРАЦИЈА СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА О УСТАВУ ПОСТРЕФЕРЕНДУМСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Нацрт Устава Републике Црне Горе који је усвојио црногорски парламент 2. априла 2007. године је акт владајуће већине која је средствима невиђене манипулације отворила пут асимилацији државотворног српског народа у Црној Гори.

Таквој намјери успротивило се Декларацијом преко 200 српских интелектуалаца. Нацрт Устава Републике Црне Горе који је усвојио Парламент и јавна расправа о њему показује недвосмислену намјеру владајуће већине да усвајањем највишег правног акта државе, средствима невиђене манипулације, отвори пут асимилацији државотворног српског народа. У вези с тим, на иницијативу Српског народног вијећа Црне Горе, ми дољепотписани српски интелектуалци, држављани Црне Горе, сматрамо својом историјском обавезом да тренутну парламентарну већину, све учеснике у процесу доношења Устава, све међународне организације, у чијем чланству се налази или чијем чланству тежи држава Црна Гора, као и домаћу и међународну јавност упозоримо на сљедеће чињенице:

1. Усвајање устава одбацивањем алтернатива о државотворности и конститутивности народа, језику, Православној Цркви и националним симболима означиће стављање српског народа изван уставно-правног поретка државе. Тим чином биће извршено, у цивилизованом свијету досад незабиљежено, уставно насиље, јер ће се тако потријети историјско самосазнање и реалност исказана на попису становништава из 2003. године и озаконити терор мањине над већином. Усвајањем таквог Устава власт ће дати правни легалитет и легитимитет режимском шовинизму у чијој се основи налази оживотворење антисрпске идеолошке пројекције Црне Горе. У тексту Нацрта Устава тај шовинизам је упакован у обланду вриједности занадноевропских демократија, а у стварности српском народу се негира право на било какав уставни статус, па чак и на само постојање. Власт суштински не признаје вишенационални карактер Црне Горе и посебно се залаже за нестајање српског народа и имена, иако њени представници свакодневно инсистирају на потреби очувања мултиетничког склада у држави. Српски народ жели грађанску државу, мултиетнички склад у њој и залаже се за те вриједности, али он истовремено хоће слободу и равноправност и не може пристати на затирање. Усвајање оваквог Устава биће у супротности са свим релевантним међународним правним документима о људским правима и слободама. Устав или јемчи слободу или није устав.

2. Нацртом Устава којим се Црна Гора дефинише као грађанска држава, без истицања конститутивности народа, са преамбулом у којој се полази од «историјског права црногорског народа» кривотвори се поријекло и идентитет државе, јер историјску Црну Гору у смислу етноса није стварао црногорски већ српски народ. У члану 92. Општег земаљског законика из 1855. године стоји да у Црној Гори «нема никакве друге народности до једино српске и никакве друге вјере до једине православне источне», а према попису становништва у Књажевини Црној Гори из 1909. године у њој је живјело 95 одсто Срба и 5 одсто Албанаца. И сви остали домаћи и страни извори, као и бројна докумената у архивским и библиотечким фондовима, потврђују да је у историјској Црној Гори једини државотворни народ био српски. Појам Црногорац је у Књажевини и Краљевини Црној Гори означавао искључиво државно-територијалну, а не националну одредницу.

3. Нацртом Устава насилно се намеће црногорско као име службеног језика, упркос чињеници да лингвистика, историја, традиција и двотрећинска воља грађана непобитно свједоче да је једини већински језик у Црној Гори био и јесте српски. Сриски језик као такав мора имати уставно загарантован статус службеног језика.

4. Нацртом Устава се оспорава идентитет Православне Цркве и тиме отвара простор за дјеловање разним антицрквеним групацијама, чији је циљ да уз помоћ одређених структура власти, прије свега тајне идеолошке полиције, онемогући њену еванђелску мисију на простору Црне Горе. Православна Црква није «вјерска заједница» да би се Уставом изједначавала са разним невладиним организацијама, већ богочовјечански организам стар двије хиљаде година који, између осталог, даје духовни и културни идентитет Црној Гори.

5. Нацртом Устава крше се одредбе Резолуције 1459 (2005) Парламентарне скупштине Савјета Европе о правима држављана, чиме се дискриминише најмање половина држављана Црне I оре. На тај начин врши се уставна дискриминација најбројније националне заједнице. јер Срба са црногорским држављанством има преко 400.000, што је знатно већи број од броја националних Црногораца и што је више од половине укупног броја црногорских држављана.

6. Владајућа већина кроз нацрт Устава Црној Гори намеће државне симболе без консензуса и уноришта у историјској традицији. Нарочито је увредљиво наметање химне са текстом чији је аутор нацистички ратни злочинац, што је за Србе апсолутно неприхватљиво.

7. Досадашњи ток процеса доношења Устава јасно је показао да режим намјерава да спроведе потпуну асимилацију српског народа у Црној Гори по цијену да Црну Гору учини дугорочно нестабилном државом, што може произвести несагледиве негативне последице по мир и просперитет црногорског друштва. Такав Устав може у блиској будућности доведе до урушавања историјске постојаности и државности Црне Горе за чије стварање су најзаслужнији баш Срби из Црне Горе. Неприхватањем најширег консензуса о равноправности и правима свих националних заједница и неуважавање постојања срнског народа у Црној Гори, као и његових заслуга за њено постојање. режим преузима апсолутну одговорност за све посљедице које из гаквог односа могу произаћи.

8. Овим путем посебно апелујемо на политичке партије чије је посланике у Парламент Црне Горе својим гласовима изабрао српски народ да на овакво насиље одговоре одлучном политичком акцијом која ће делегитимисати такав «устав». Та акција се нипошто не смије свести на пуко гласање у Парламенту против предлога Устава, јер би то значило давање легитимитета уставном геноциду над Србима.

Српски народ у Црној Гори не тражи за себе било шта што би угрожавало државу или права других националних заједница. Тражи само оно што су његова неотуђива колективна права, којих ни сада нема, а која му припадају и по Божјој и по људској правди. Уколико се донесе нови Устав који му та права ускраћује, српски народ ће бити приморан да се за добробит такве државе бори онолико колико се она буде борила за њега и да је призна онолико колико она буде њега признала.

ПОТПИСНИЦИ ДЕКЛАРАЦИЈЕ
1. Мирчета Абазовић, професор
2. Добрило Аранитовић, професор
3. Др. Раслав Ћиро Бабовић, љекар
4. Милијана Балетић, новинар
5. Академик Матија Бећковић, књижевник
6. Благоје Баковић, књижевник
7. Милица Бакрач, књижевник
8. Драго Бакрач, дипл. економиста
9. Бранко Божовић, дипломирани економиста
10. Мр. Петар Бешовић, професор
11. Љубица Божановић, новинар
12. Миодраг Божовић, правник
13. Радивој е Бој ичић, књижевник, новинар
14. Вук Бојовић, дир. ЗОО врта
15. Драго Бољевић, професор
16. Проф. др Божидар Бојовић, љекар
17. Драгомир Брајковић, књижевник
18. Жарко Брновић, дипломирани економиста
19. Проф.др. Павле Бубања, филозоф
20. Др. Момчило Бубања, љекар
21. Милоје Бубања, естрадни умјетник
22. Љиљана Булатовић,публициста
23. Вања Булић, новинар
24. Људмила Вилотијевић, дипл.библиотекар
25. Аћим Вишњић, књижевник
26. Рајо Војиновић,новинар
27. Бошко Вујачић, инжињер
28. Ново Вујошевић, професор
29. Божо Вукановић, пољопривредник
30. Предраг Вукић, историчар
31. Драган Вукићевић, привредник
32. Загорка Вуковић, професор
33. Ново Вуковић, професор
34. Стојан Вуковић, дипломирани економиста
35. Наод Вуковић, књижевник
36. Данило Вуксановић, бивши амбасадор у Русији
37. Др Момчило Вуксановић, предсједник УО ВНС ЦГ
38. Миро Вуксановић, књижевник
39. Проф. др Радојка Вукчевић, професор
40. Др Ратко Вукчевић, привредник
41. Зоран Вулевић, историчар књижевности
42. Др Милан М. Вулевић, љекар специјалиста
43. Радисав Гардашевић, књижевник
44. Миодраг Мики Глигоровић, вајар
45. Др Никола Голо, љекар
46. Владета Голубовић, професор
47. Ратко Делетић, књижевник
48. Прод.др Јован Делић, проф. универзитета
49. Прод.др Василије Делић, љекас специјалиста
50. Драгиша Дожић
51. Др Дража Дожић, љекас специјалиста
52. Лабуд Драгић, књижевник
53. Гојко Драгнић, дипломирани економиста
54. Др Ђоко Дрецун, биолог
55. Милован Дрецун, војни аналитичар
56. Славко Ђаловић, економиста (дипл.оец)
57. Симон Ђуретић, историчар
58. Јагош Ђуретић, публициста
59. Проф.др Веселин Ђуретић, историчар
60. Бранко Ђуретић, адвокат
61. Тодор Живаљевић Велићки, професор и књижевник
62. Проф. др Радоња Зековић, љекар ортопед
63. Божо Зец, дипломирани економиста
64. Академик Љубомир Зуковић
65. Проф. др Марко Ивановић, проф. универзитета
66. Др. Милан Ивановић, љекар
67. Др Вукић Илинчић, историчар
68. Мр Ана Јањушевић, универзитетски професор
69. Добрашин Јелић, дипломирани правник
70. Др Владо Јовићевић, историчар
71. Илија Јовићевић, новинар, публициста
72. Љубица Јововић, професор
73. Ранко Јововић, књижевник
74. Миладин Кадић, дипл. инг.
75. Милорад Дуди Кадић, професор
76. Др Лука Кастратовић, проф. универзитета
77. Милисав Кастратовић, инжињер
78. Др Драгана Керкез, универзитетски професор
79. Душан Килибарда, професор
80. Љубомир Кнежевић, професор
81. Крулановић Радинко, професор
82. Милован Ковачевић, новинар
83. Миомир Ковачевић, професор
84. Крсто Ковачевић, дипл. инг.
85. Драгутин Ковијанић, публициста
86. Проф. др Бранко Костић, проф. универзитета
87. Милица Краљ, књижевник
88. Инж. Жарко Кнежевић, спортски радник
89. Веселин Кнежевић, професор
90. проф.др Зоран Којовић, универзитетски професор
91. Жарко Команин, књижевник
92. Васко Костић, публициста
93. Никола Куљић, историчар
94. Никола Кусовац, историчар умјетности
95. Др Душан Лабан, специјалиста
96. Марија Лалатовић, професор
97. Драган Лакићевић, књижевник
98. Јован Лакићевић, публициста
99. Веселин Лековић, менаџер
100. Зоран Лакушић, професор
101. Проф. др Мило Ломпар, проф. универзитета
102. Проф. др Чедомир Лучић, проф. универзитета
103. Радоица Мандић, дипл. инг.
104. Академик Мило Марјановић
105. Проф.др Саво Марковић, проф. универзитета
106. Андрија Маркуш, архитекта
107. Проф.др. Радмило Маројевић
108. Веселин Матовић, професор
109. Никола Мештровић, дипл. економиста
110. Радивоје Рајо Меденица, психолог
111. Бранко Мијовић, дипл. инг.
112. Лидија Мијушковић, професор
113. Мр. Жарко Миковић, дипл. економиста
114. Проф. др Вук Милатовић, проф. универзитета
115. Баћко Милачић, карикатуриста
116. Прим.др. Милан Милачић, љекар
117. Момчило Миловић, дипл. економиста
118. Милутин Милошевић, професор
119. Божидар Милошевић, пилот
120. Михаило Миљанић, новинар, публициста
121. Миломир Миљанић, естрадни умјетник, менаџер
122. Никола Минић, менаџер
123. Сретен Митровић, драмски умјетник
124. Млађен Мићовић, аквокат
125. Миодраг Мишуровић, дипл. инг.
126. Вукић Мрдак, професор
127. Божина Мрдовић, психолог
128. Десимир Мрдовић, привредник
129. Др Данило Николић, судија
130. Драгомир Нинковић,професор
131. Веселин Нишавић, академски сликак
132. Драган Нововић, адвокат
133. Рајко Петро Ного, књижевник
134. Милун Осмајић, књижевник
135. Бранислав Оташевић, професор
136. Миланко Оташевић, професор
137. Доц.др Слободан Павловић, лингвиста
138. Др Илија Павловић
139. Сања Пејовић, адвокат
140. Звонко Пековић, дипломирани економиста
141. Радован Пековић, дипл. правник
142. Љубомир Пековић, дипл. економиста
143. Проф.др Драго Перовић, универзитетски професор
144. проф.др.Драгољуб Петровић, лингвиста
145. Илија Петровић, историчар
146. Мр Милић Петровић, историчар
147. Миљан Петрушић, дипл. правник
148. проф.др Мато Пижурица, проф. универзитета
149. Магдалена Поповић, професор
150. Перивоје Поповић, књижевник
151. Милојко Пушица, професор
152. Драгомир Раденовић, дипл. инг.
153. Радош Раденовић, дипл. правник
154. Свето Раденовић, дипломирани економиста
155. КостаРадовић, књижевник
156. Селимир Радуловић, књижевник
157. Мр. Миомир Радуновић
158. Мр. Предраг Ражнатовић, историчар
159. Ђорђије Ђоко Раичковић, професор
160. Донко Ракочевић, новинар
161. Веселин Ракчевић, књижевник
162. Марко Рогошић, музиколог
163. Слободан Рондовић, дипломирани економиста
164. Драган Росандић, политички аналитичар
165. Светозар Савовић,дипл. инг.
166. Проф. др Владимир Секулић, проф. универзитета
167. Момир Станисавић, дипломирани економиста
168. Доц.др Александар Стаматовић, историчар
169. Јован Станишић, диоп. економиста
170. Академик Љубомир Тадић
171. Зоран Тадић, дипломирани економиста
172. Мило Тадић, дипломирани економиста
173. Мирослав Телебак, дипл. инг.
174. Др Славенко Терзић, историчар
175. Весна Тодоровић, професор
176. Миодраг Тодоровић, професор
177. Доц.др Славко Томић, љекар ортопед
178. Проф. др Лидија Томић, проф. универзитета
179. Светозар Ћираковић, професор
180. Проф.др Драго Ћупић,лингвиста
181. Миодграг Ћупић,књижевник
182. Момчило Филиповић, дипл. инг.
183. Мр Веселин Церовић, адвокат
184. Илија Чабаркапа, дипломирани економиста
185. проф. др Јован Чађеновић, професор
186. Радован Чолаковић, професор
187. Академик Радоје Чоловић
188. Сенка Чоловић, новинар
189. Бранка Чулић, новинар
190. Доброслав - Мишко Мрдак, академски сликар
191. Горан Шћекић, карикатуриста, новинар
192. Мр. Михаило Шћепановић, професор
193. Новица Ђурић, књижевник, публициста
194. Проф. др Јакша Симовић, професор
195. Митар Вуковић, привредник
196. Александар Поповић, дипл. инг.
197. Иво Поповић, новинар
198. Горан Ћетковић, новинар
199. Миленко Распоповић, адвокат
200. Војислав Белоица, новинар