Свједочанства Српски народ у новом Уставу Црне Горе – Уставни геноцид над Србима
Српски народ у новом Уставу Црне Горе – Уставни геноцид над Србима ПДФ Штампа
понедјељак, 04 мај 2009 18:02

Српско народно вијеће Црне Горе 16. и 17. новембра 2006. у Подгорици организовало је научни симпозијум на тему „СРПСКИ НАРОД У НОВОМ УСТАВУ ЦРНЕ ГОРЕ – УСТАВНИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“.

Учесници научног симпозијума у Зеленом салону хотела Црна Гора у Подгорици

Учесници симпозијума, проф. Предраг Вукић, Државни архив Црне Горе, Цетиње, проф. др Коста Чавошки, дописни члан САНУ, Београд, проф. др Милијан Поповић, Правни факултет, Нови Сад, проф. др Марко Павловић, Правни факултет, Крагујевац, Милош Кнежевић, сарадник Института за политичке студије, Београд, мр Будимир Алексић, Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње, проф. др Богољуб Шијаковић, Богословски факултет СПЦ, Београд, Философски факултет, Никшић, протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, Богословски факултет СПЦ, Београд, протојереј др Зоран Крстић, Бословски факултет СПЦ, Београд, јереј мр Велибор Џомић, члан Правног савјета Митрополије Црногорско-приморске, проф. др Драгољуб Петровић, Филолошки факултет, Нови Сад, проф. др Слободан Реметић, Филолошки факултет, Ниш, мр Михаило Шћепановић, Филолошки факултет, Београд, проф. др Мато Пижурица, Филолошки факултет, Нови Сад, проф. др Драго Ћупић, научни свајетник Института за језик САНУ, Београд и др Владимир Секулић, Институт за стране језике Универзитета Црне Горе, Подгорица, су предочили ставове о српском народу као темељу државности Црне Горе, уставно-правни положај српског народа у Црној Гори, уставно-правни положај православне цркве у Црној Гори и уставно-правни положај српског језика у Црној Гори.

Учешће у расправи узели су Лука Б. Вујошевић, проф. др Ново Вујошевић, адвокат Млађен Мићовић, Веселин Ракчевић и Драган Росандић.

Након симпозијума, учесници су посјетили Храм Христовог васкрсења у Подгорици и били гости Митрополита Црногорско-приморског господина Амфилохија на Цетињу.

Резиме овог научног скупа је:

„Бројни архивски и литерарни извори несумњиво свједоче да је српски народносни идентитет у суштини историјски идентитет значајне већине народа у Црној Гори. Са промјеном друштвеног уређења и побједом (комунистичке) социјалистичке револуције 1945. године настају драстичне промјенеу појединачној и колективној народној свијести. Примјеном методологије револуционарног насиља српско национално осјећање у Црној Гори фактички бива стављено ван закона и проглашено друштвено и политички непожељним. Прокламованаје доктрина о црногорској нацији која је наметнута искључиво православној популацији.

Са увођењем октроисане имитације вишестраначјау Црној Гори почетком 1990. године отпочелоје синхронизовано форсирање милитантне србофобије са циљем онемогућавања рестаурације изворног народносног осјећања, у овом случају српског. Коначан исход пописа становништва с краја 2003. године показао је да, и поред свих настојања државних власти да милом или силом елиминишу српско национално осјећање на овим просторима, то није могуће учинити. Јавности је познато да Срби у Републици Црној Гори званично чине 32% становништва, док је 63% грађана именовало српски као свој језик.
Сви наведени разлози указују даје неопходно уставно-правно дефинисати статус српске националне заједнице у Црној Гори како би се иста заштитила од асимилације и лаганог нестајања. Чињеница је да се ни у једном послијератном уставу Црне Горе, почев од првог из 1946. доустава из 1992. године, српска национална заједница уопште не помиње. Срби се не именују ни као један од конститутивних народа Републике, нити као мањински народ. Циљ асимилатора је био и остао јасан и непромијењен: српска национална заједница у Црној Гори не смије бити уставно-правно озваничена нити њен правни статус може бити регулисан. Дакле, већ пуних 60 година Срби у Црној Гори су суштински ван закона и правног поретка уопште. Државни центри моћи у Подгорици тиме јасно промовишу своје намјере: жели се асимилација или исељавање Срба из РЦГ. Промовисани садржај будућег устава РЦГ најављује продужетак асимилаторске политике Владе Црне Горе према домицилним Србима.

Узимајући све наведене чињенице у обзир, учесници Научног скупа „Српски народ у новом уставу Црне Горе" сматрају да се правни статус српске националне заједнице у Републици Црној Гори у будућем уставу мора регулисати усвајањен неопходних правних норми чијом би се примјеном и формално-правно гарантовао њен опстанак на подручју државе Црне Горе, и то:

  1. да српска национална заједница у Црној Гори у будућем уставу добије статус конститутивног народа;
  2. да се српски језик (као и ћирилично писмо) у складу резултатима  најновијег пописа  становништва, у будућем уставу нормира као службени језик (и писмо) у Републици Црној Гори;
  3. да се јединој признатој канонској Православној Цркви у Црној Гори гарантује неповредивост имовине и несметана, слобода вршења духовне мисије на простору Црне Горе;
  4. да се српској националној заједници обезбиједи културно-просвјетна аутономијау складу са европским и осталим међународним правним стандардима;
  5. да се обезбиједи адекватна заступљеност Срба у органима државне управе и локалне ссшоуправе у складу с резултатима пописа становништва из 2003. године.

Само уградњом ових правних норми у нови устав РЦГ може се обезбиједити политичка стабилност Црне Горе као суверене државе и миран и спокојан живот њених грађана и народа. Истрајавање на садашњим и најављеним уставним рјешењима, која драстично мијењају историјску, духовну и друштвену постојаност Црне Горе пријети њеним увођењем у зону латентне друштвене нестабилности, етничких и вјерских сукоба, немира ихаоса. Тако конципирана уставна рјешења могу бити својеврсна иницијална каписла за сукобе и распад РЦГ. Да би нас мимоишао овакав фаталан сценарио у будућности, свјесни своје моралне и историјске одговорности, сматрамо да се једино конкретним усвајањем и досљедном примјеном предложених уставно-правних норми Црној Гори може обезбиједити миран и просперитетан живот, а српској националној заједници, (као и свим осталим заједницама), живот достојан човјека и дјелотворна заштита од асимилације и нестајања.“

 

 

Протојереј мр В.Џомић, Р.Војиновић, М.Вуксановић, Академик Коста Чаошки,
Никола Кусовац, проф. др Драгољуб Петровић, проф. Симон Ђуретић,
др Лука Кастратовић и др Марко Павловић
Џомић, Вуксановић, др Богољуб Шијаковић, Алексић, Војиновић и Вукић
 


Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 313 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић