Свијет Пало поверење грађана у европске институције
Пало поверење грађана у европске институције ПДФ Штампа
петак, 27 август 2010 14:35

Приближно половина грађана ЕУ, њих 49 одсто, сматра да је њихова земља профитирала од чланства у Унији, а поверење у европске институције опало је на 42 одсто, односно за шест процената у односу на јесен прошле године, јавио је дописник Срне из Брисела.

Резултати истраживања које је спровела европска агенција Евробарометар показују да је поверење грађана ЕУ у европске институције пало на најнижи ниво од када се спроводи ова анкета.

На питање на шта их најчешће асоцира ЕУ, већина испитаника одговорила је да су то евро и слобода путовања. На трећем месту је мир, а након тога анкетирани Унију повезују са расипањем новца. Растрошност ЕУ највише су критиковали Аустријанци, Немци и Швеђани

Имиџ ЕУ најдрастичније је пао у очима становника Грчке, Кипра, Шпаније, Португалије, Румуније, Италије и Луксембурга, и то од десет до 18 одсто у односу на прошлу годину. Само Мађари и Данци показују незнатно веће поверење у Европу, док Белгијанци остају на пређашњем нивоу.

Тако лоши резултати приписују се повећаној незапослености и кризи евра. Управо незапосленост остаје разлог највеће забринутости Европљана (48 одсто), а економска ситуација у целини брине 40 одсто становника Уније.

Коментаришући резултате истраживања, портпарол Европске комисије Оливије Баји рекао је да није сигуран да постоји веза између негативне перцепције грађана о позитивним аспектима чланства у ЕУ и њихове критике европских институција.

Први пут у такво истраживање укључен је Исланд, кандидат за чланство у ЕУ, а резултати су поражавајући - само 19 одсто анкетираних сматра да је чланство у ЕУ добро за њихову земљу, а 29 одсто мисли да ће Исланд профитирати од чланства у Унији

Разочарење у чланство може бити повезано са европским институцијама, али такође и са начином на који су националне владе учествовале у доношењу одлука или са општим мањком информација о ЕУ.

Само 19 процената анкетираних види ЕУ као стуб демократије. По том питању најкритичнији су били грађани Финске, Велике Британије и Летоније, док о европској демократији најбоље мишљење имају Румуни, Бугари и Кипрани.

Већина испитаних, њих 72 одсто, жели повећан надзор ЕУ над финансијским групама и банкама, а 75 одсто би желело јачу сарадњу у области економије и финансија у време глобалне кризе.

Истраживање Евробарометра спроведено је на узорку од 1.000 испитаника у свих 27 држава чланица. (Срна; Фото: Ројтерс)

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 749 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић