| Мексиканац у злату |
|
|
| петак, 12 март 2010 11:49 | ||||||||
Карлос Слим Криза није ни окрзнула светске милијардере, а једину пометњу у богаташку идилу унео је нови поредак на листи америчког пословног магазина “Форбс”: Мексиканац либанског порекла Карлос Слим Елу (70), “свргнуо” је Американца Била Гејтса са трона, дуго година најбогатијег човека света. Са богатством од 53,5 милијарди долара, мексички тајкун контролише индустрију телекомуникација у Мексику и већем делу Латинске Америке. Слим контролише компаније “Телмекс”, “Телсел” и “Америка мобил”, док их на дневној бази воде његова три сина, од укупно шесторо деце са покојном супругом, такође либанског порекла. Најмлађа од његове три кћери удата је за члана управног одбора у једној од очевих компанија. Инжењер електротехнике, најмлађи син у породици са шесторо деце, Карлос Слим је већ са 26 година био “тежак” 40 милиона долара. Прославио се, међутим, кад је предводио групу инвеститора, укључујући “Франс телеком” и “Саутвестерн бел корпорејшн” у куповини “Телмекса” и “Телнора” од мексичке владе 1990. године. Данас 90 процената телефонских линија у Мексику обезбеђује “Телмекс”. Компанија мобилне телефоније “Телсел”, коју Слим такође контролише, покрива 80 процената свих мобилних телефона у Мексику. Ове операције су му обезбедиле финансијско ширење у иностранству. Купио је телефонске компаније широм Латинске Америке, и сада његов “Америка мобил” доминира са 100 милиона претплатника. Упркос његовом филантропском раду, који укључује обнову старог Мексика, Слим се нашао и на удару критике због згртања богатства у земљи у којој 17 процената становника живи у сиромаштву. Називају га монополистом, чија доминација зауставља раст малих компанија, појављивање добрих послова и приморава Мексиканце да потраже бољи живот северно од Рио Грандеа, у САД. Д.Д.С. (Новости)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...