Зборе црногорски, а говоре српски

уторак, 14 септембар 2010 15:23

Пише: Новица ЂУРИЋ

Увођења црногорског језика у образовне институције Црне Горе нема док лингвисти не протумаче нова слова и лоше преписану хрватску граматику успешно не преведу на црногорски језик.

Како тумачити програм тог језика када он још не постоји у црногорским школама? Све је у небесима – креатори језика, њихова говорословија, методика... Тешко ко може протумачити „чиргословију” која одише површношћу и, зашто не казати, лошим познавањем језика који се жели наметнути свима као службена говорословница од стране самог аутора др Аднана Чиргића.

Након његовог „језичког изума” – „пиши као што збориш”, сада нико у Црној Гори не говори, сви зборе. Колико се могло чути, један од доктора зборовања збори црногорски, а говори српским језиком.

Власт је прогласила и увела црногорски језик као званични а да при том није отворила јавну расправу ни у Црногорској академији наука, која ћути о затирању српског језика, као да се ње то не тиче, као да се у њој говори на француском језику. Такву расправу требало је организовати на Универзитету Црне Горе и у институцијама које се баве наставом и програмом матерњег језика и књижевности.

Србима у Црној Гори је једино преостало да наставе писати и говорити својим језиком, оним чије је свако слово до „аднановања” написано у историји Његошеве Црне Горе. Политички субјекти, пре свих парламентарне партије које не признају нова слова, треба да откажу учешће у свим институцијама система и присете се лекције цетињских гимназијалаца.

Многи се сада питају – шта радити? То би пре свега требало да кажу они који се куну у посланичку плату и они који их благослове. Једноставно, они који су се изјаснили на прошлом попису да говоре српским језиком, а њих је више од 65 одсто, треба да истрају на својој не само говорној препознатљивости, јер је непристојно наметати другима језик којим говори српски народ у Црној Гори, ако се Црногорци одричу векова српске писмености у Његошевој Црној Гори.

Не треба се питати – да ли траје нешто што не постоји. Језик има живот и овај српски живи и живеће вековима. Ово што сада причају да се родило има више очева, па није ни чудо што дете има урођену ману. Обелодањено је да се то „бепче” већ разболело, па га сада скенирају. Дијагнозу успостављају тако што прво морају сачекати налаз ДНК како би утврдили очинство. (Политика)

Коментари

Додај нови