| Калајисање Санџака |
|
|
| петак, 10 септембар 2010 11:00 | ||||||||
|
Предсједник Матице муслиманске у Црној Гори Авдул Курпејовић, ових дана, као и прије тринаест година, јавно је упозорио на опасне бошњачке санџачке политичке игре И данас, као и 1997. године др Курпејовић упорно наглашава да Санџак никада није био политичко-територијална јединица у Србији, нити у Црној Гори и да је идеја о аутономији те бивше турске творевине апсолутно "националистички, асимилаторски и утопистички пројекат." Најновија политичка миксања преко новосанџачког муфтије, због, с једне стране “политичких ускраћености” Бочњака, а са друге стране, наметање бриселске ултралибералне варијанте глобализма, у нас може имати само једну - балканску варијанту. Није тешко наслутити што се крије иза великобошњачког покрета и ни мало скривене намјере – сви Албанци у истој држави. Након распакивања Заједнице Србије и Црне Горе све висе пријете сјенке пред-балканске Црне Горе и Србија. Настојање Сарајева да Муслимане из Црне Горе веже за Босну као матичну државу и прије десетак година изазвало је медјумуслиманска таласања у Црној Гори. И тада је др Авдул Курпејовиц, по образовању правник и економиста и својевремено члан Извршног вијећа Црне Горе, успротивио се политбировском командовању као покушају асимилације црногорских Муслимана под капом великобошњаства. Упуцивање абера из Сарајева назвао је “анти-историјска наклапања,” јер, црногорски Муслимани могу припадати само поднебљу у коме су његови преци стољећима опстајали, а не неком тзв. “босанском духу” са ослонцем на Сарајевски кантон и даље повезивање са Џедом, Техераном и Кабулом. Успротивио се и закључцима групе интелектуалаца, црногорских Муслимана, када су трећег петка, мјесеца марта 2003. године одржали сесију у Плаву о новом националном трансферу. Ипак, на попису становниства обављеног крајем те године, директива из Плава је прихвацена. Умјесто 13% Муслимана, колико их је било у претходном попису, њихов број је смањен на око 4%. За нову нацију у Црној Гори, босњачку, изјаснило се 9%, одричући се црногорских коријена. Краљ Никола имао је веома избалансиран однос према припадницима исламске вјере у Црној Гори. Сматрао их је једним народом, друге вјере. Оглашавања Бошњака из новопазарске СДА и њеног огранка у Црној Гори оглашавао се, такође, др Авдул Курпејовић. У интервјуу који сам радио за Радио Југославију, (дио интервјуа пренијела “Политика”), он је тада критиковао идеју СДА за најављено проглашење аутономије Санџака. “Аутономија Санџака је неприхватљива за Црну Гору, јер би довела до комадања њене територије и становништва.” Међутим, 2006. године подржао је сепаратистички блок, а тиме и дијељење Санџака па би се рекло да није остао доследан. Међутим, други муслимански званичник, др Смајо Шаботић, некада високи функционер ДПС-а, упозоравао је прије распакивања Заједнице да би диобом Санџака, односно Рашке области, била сломљена кичма муслиманском народу у СРЈ.” Ваља подсјетити на ријечи Цара Јунака. Приликом великих државних свечаности 1910. године, када је књаз Никола крунисан за краља, а књажевина промовисана у краљевину стоји забиљежено: “Тврдо сам убијеђен да ће све велесиле са благоизвољењем поздравити поред једне краљевине у српском Подунављу, ову другу у српском Приморју, као једну залогу више за културни напредак и мир на овој граници између Истока и Запада.” Стотињак година касније, велесиле су више пута мијењале своје “мишљење,” уз подршку домаћих узданица и у Подунављу и у српском Приморју. И коминизам, и фашизам и глобализам ослањали су се на политичку и интекетуалну елиту. Прихватање “реалности” глобализма претходи одрицање својих увјерења. У Црној Гори изгледа да су најбоље пролазили интелектуалци, који су подаништво потврђивали, не у националној припадности, него у “европској посвијешћености.” Ова “посвијешћеност” подијелила је Црну Гору колико је ко “преломио у мозгу.” У америчким друштвеним наукама ова врста преламања именују се као “синдром кривог сјећања,” сто може да води ка инфантилизацији јавности и пројектовање интелектуалног гулага. Њему претходи интелектуална кастрација, која је препуштена интелектуалцима пролазног значаја. Ради се о Јанусовској дволичности, некој врсти егзистенцијалног мутавлука, некад именована као поштена интелгенција, а данас би их могли именовати као функционални интелектуалци или дупломишљеници – кетмани.
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...