Став Резултат на полувремену: Неријешено за црногорски
Резултат на полувремену: Неријешено за црногорски ПДФ Штампа
петак, 03 септембар 2010 13:32


Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ

Ако метафорично приступимо језичком проблему који ових дана потреса постјугословенску Црну Гору и ту борбу између српског и црногорског идентитета назовемо утакмицом, онда можемо казати да је њено прво полувреме завршено неријешеним исходом у корист Црногораца. Један према један за црногорски!

Зашто за црногорски? Зато што је, опет метафорично казано, у окршају београдског „Партизана“, који игра у Лиги европских шампиона, и црногорског прволигаша „Ловћена“ „Партизанова“ одбрана на самом почетку утакмице направила катастрофалну грешку и дала аутогол, а његов напад, умјесто да немилосрдно изрешета противничку мрежу, утакмици је приступио калкулантски. И онда је судија у лику министра Стијеповића у задњем минуту измислио пенал, којим је на брзину формирано удружење родитеља за борбу против дискриминације, уствари за манипулацију коју над њим спроводе лидери „просрпске“ опозиције, у задњем минуту изједначило на 1:1. Збуњени родитељи сада вјерују да су спријечили идентитетско насиље над њиховом дјецом, а не виде да је то само трик којим је заправо још једном суспендовано неотуђиво право њихове дјеце на школовање на српском језику.

Прецизније, очигледно је да су и једна и друга екипа жељеле неријешен резултат под именом матерњи језик који је још давно пројектовао бивши министар Слободан Бацковић. Зашто? Зато што нико од учесника меча, ни Срби ни Црногорци, не желе јасно идентитетско раздвајање. Срби због самоубилачког робовања култу цетињске државотворности, а Црногорци због тога што знају да, уколико би се Срби идентитетски потпуно дистанцирали од њих, њихов идеолошки пројекат нема будућности. Или другим ријечима: Удба је намјестила резултат. На српску штету, наравно.

Суицидална српска политика, умјесто да је у овој ситуацији искористила најјаче могуће оружје, оно из члана 79. Устава из поглавља о заштити идентитета, да је консензуално, на нивоу читавог српског корпуса заузела став „хоћемо посебна српска језичка одјељења“ и тако режим довела у мат ситуацију, она је у лику Срђана Милића и Андрије Мандића више водила борбу против Српског националног савјета него против затирања српског језичког идентитета. Неће они, чоче, да буду мањина „у држави коју су стварали наши преци“! Замислите само тај циркус, ту по режим поразну ситуацију да смо сви колико нас има инсистирали на подјели одјељења и учинили да се у школама формира мањина у проценту од 64 одсто од укупног броја ученика у држави? Додуше, неко ће можда рећи да нас сада нема 64 одсто који би се изјаснили да нам је матерњи језик српски. Могуће је и то, али је зато сигурно да нас још увијек има више у односу на оне који би се изјаснили да им је матерњи црногорски. Мијења ли то, онда, суштину?

Многи ће, сасвим сигурно, рећи: Јесте, устав и закони нам заиста гарантују комплетну наставу на српском језику, уколико би ми прихватили статус мањинског народа, али исто тако би по закону о мањинским правима имали обавезу да наши учитељи и наставници држе и одређен број часова из предмета црногорски језик. Али, тек то би био циркус у којем би, на режимску компромитацију уживали говорници српског језика! Треба само замислити учитеља или наставника у српском одјељењу како почиње час црногорског ријечима: Е, дјецо, сада имамо црногорски, па ћемо мало да учимо како не треба говорити српски... Тек тада би у свој својој пуноћи дошла до изражаја истина коју је проф. др Драгољуб Петровић дефинисао ријечима да се од свих заперака српског језика црногорски разликује по томе што је најпогоднији за спрдњу.

То би био конкретан српски тријумф из више разлога. Прво, дошло би до суштинског раздвајања српског и црногорског идентитета, што је у оваквој држави Србима једини спас и једини начин да се трајно заустави покретна трака која нам већ више деценија доноси бескрајни низ српских пораза. Друго, то би трајно уништило црногорски идеолошки пројекат који не може бити успјешан све док се не створи Црна Гора по обрасцу црногорска држава – црногорска нација – црногорски језик – црногорска црква. Или, другим ријечима: који не може бити успјешан све док се до краја не затре српски идентитет. Треће, то би вишедеценијски режимски притисак на српску популацију преусмјерило у супротном смјеру. Четврто, то би избацило из руку све режимске пропагандне адуте и више не би били принуђени да слушамо медијска наклапања како ми не бранимо српски него се боримо против црногорског идентитета. Кључ наше побједе је у следећим ријечима: јасно идентитетско раздвајање!

Сада је пауза између два полувремена, а наставак утакмице слиједи у априлу, када ће се одржати нови попис становништва. Било би добро да у паузи сви Срби, а нарочито они чија дјеца похађају наставу, добро размисле о овим чињеницама. Уколико желимо да изрешетамо противничку мрежу, мораћемо да извршимо велике измјене играча у нашем тиму. И комплетног стручног штаба. У противном, ето нама новог компромитујућег пораза.

Коментари
Додај нови
Боки  - Браво Рајо   |03-09-2010 14:59:17
Можда не би било лоше, пошто си близу до
тијех страна, да окрпиш један о улози
Православне Цркве код Српског народа и
улози Српског народа, укључујући Босну и
ндЦГ код српског народа. Нешто ми паде
данас на памет да превише попуштамо Црвки и
Држави у црквеном подржављењу и
поцрногорчењу. Изостављамо димензију у
којој осим односа цркве према територији и
односа цркве и појединца постоји и народ
(етничка категорија) као носилац Црквеног
живота (било је неких занимљивих чланака од
бившег руског патријарха у којему је
наводио примјер односа Јеврејског народа
као носиоца религије), у којему дакле не
само да народ треба да брани Цркву, већ и
Црвква треба да брани народ. Срби, па чак и
они који помало хуле на бога као ја, поштују
и подржавају цркву, а за задњих десет година
нису од цркве видјели довољно јасне
заштите.
Саша  - Бог ти помого   |04-09-2010 18:39:09
Надам се да се и на овом новом квазијезику
ове 3 ријечи кажу и пишу на исти начин или су
измислили неки нови поздрав и за нас
СРБЕ(нпр.ĆAO). Међутим, ако не тражимо и
изузеће судија који су до сада судили ову
сулуду утакмицу, нијесам сигуран да ће се
нешто промијенити.Додао бих и нову смјену
директора школа која врло брзо слиједи.
Изгледа да ни ови досадашњи нијесу
"добри", требају још бољи.
Лужанин  - Мањина су Милић и Мандић   |08-09-2010 22:16:56
Удба са тим нема везе, из разлога што
намјештања резултата у овој "утакмици"
врше Милићеви и Мандићеви играчи,
потпомогнути судијом Стијеповићем. Тако
намјештена игра мора да доживи пораз.
Црвени картон ће им додијелити српски народ
у Црној Гори, а не министар Стијеповић.
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 437 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић