Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ

Крњојелски Обама Андрија Мандић саопштио нам је радосну вијест да је „прије двије године највећи број грађана српске националности избјегао режимску замку са примјеном члана 79. устава, односно, избјегао да за режимски новац глуми националну мањину“. Нешто раније доњоморачки Бајден Горан Даниловић је то конкретно објаснио ријечима како је након усвајања Закона о образовању „јасно да је постојање Српског националног савјета најбоље оправдање режиму да инсистира на тези да су Срби мањина у Црној Гори“.

У праву су обојица: аутор ових редова, а не они, вози се у црном „ситроену“ и он, а не они, прима дебеле посланичке апанаже са реалним изгледима да се домогне и националне пензије. Српски језик, захваљујући њиховој визионарској политици, ужива статус службеног језика, па ће се настава на њему и убудуће изводити у свим образовним институцијама, а српском народу су процвјетале руже на свим пољима друштвеног живота.

Сав тај просперитет се десио због тога што су крњојелски Обама и Бајден од Мораче Доње, како су и обећали, режим Мила Ђукановића смјестили у опозиционе клупе, с Емилом Лабудовићем обавили велико уједињење свих српских странака, с Реком Личином и Благотом Митрићем ујединили васколики народ, уз Милићеву и, посебно Медојевићеву помоћ потпуно зауставили дискриминацију Срба, уз Путинову помоћ спасили Комбинат алуминијума и низ Крњу Jелу спустили крак руског гасовода „Јужни ток“. Све је, дакле, на српску ползу проћетало ко благовијест, само Српски национални савјет квари идилу цивилизацијског раја званог муровско-евроунијатска Црна Гора.

Елем, крњојелски Обама и Бајден од Мораче Доње ових дана сједе на живој политичкој ватри, јер се након толиких њихових „блиставих“ политичких побједа јако смањио простор за манипулације народом на чијој грбачи живе. А ту ватру је у прави пожар претворило недавно усвајање закона о општем образовању. То сужавање простора за манипулацију десило се због тога што је такав развој догађаја у потпуности, нажалост, потврдио сву неопходност постојања и дјеловања Српског националног савјета и исто тако, нажалост, сву погубност политике тзв. просрпских странака по Србе и њихове легитимне животне интересе. Зато они сада траже свађу са Српским националним савјетом не би ли некако скренули пажњу са резултата њихове пропале политике и не би ли те резултате некако претоварили некоме другоме на леђа. То маратонци трче почасни круг, узвикујући: Бићемо ако треба и национални Црногорци и зборићемо ако треба и црногорским језиком, али нећемо бити мањина! Каква перверзија и каква одвратна манипулација! Најбољи начин да се настави тим путем у недоглед је, разумије се, држање Срба у опсјенама црногорског псеудоелитистичког надсрпства, јер такви племићи, чоче, не могу бити мањина „у држави коју су стварали наши преци“. Али, авај њима, ово није николинска него је ђукановићевска Црна Гора и није 19. него је 21. вијек у којем чињенице говоре следеће:

1. Будући да српски народ уставом није дефинисан као конститутиван, он данас у вишенационалној Црној Гори нема никакво друго уставно-правно упориште за одбрану свог етничког, националног и културног идентитета и својих легитимних колективних права, до члана 79. Медојевићеве антисрпске задужбине. Штавише, без позивања на тај члан српски народ добровољно пристаје на асимилацију и нестајање, јер сваки други пут води кроз парламент у којем су Срби изложени класичној мајоризацији, а онда у реалном животу, последично, и суровој социјално-економској дискриминацији на кристално јасној националној основи. То је, онда, отворен пут за ликвидацију српског идентитета. Стога је, све до евентуалне промјене устава и уставно-правног дефинисања Срба као конститутивног народа, сваки атак на Српски национални савјет класични антисрпски чин. А ако још притом тај атак долази од стране српских политичких дјелатника, онда је то акт велеиздаје.

2. Свако спорење пред уставним судом и судом у Стразбуру због кршења српских идентитетских права, уколико буде вођено мимо уставно-правног механизма из члана 79. Медојевићевог устава, унапријед је осуђено на пораз, јер у тој варијанти нема правно ваљаног аргумента за тврдњу да антисрпски потези режима нијесу у складу с највишим правним актом. Једноставно, право и правда нијесу једно те исто. И када год крњојелски Обама прича о „режимским замкама“, он свјесно заобилази чињеницу да је те замке режим успјешно поставио управо уз помоћ Мандићевог коалиционог партнера Небојше Медојевића који је прво омогућио усвајање оваквог устава а онда и Мандића и доњоморачког Бајдена превео жедне преко воде и довео на своју страну политичке памети. И сад нам њих тројица приповиједају бајку како ће српски језик бити равноправан кад они освоје власт!

3. Свако „мирење завађене Црне Горе“ и свако „спајање располућене Црне Горе“ у оваквим околностима су директно подупирање режимског пројекта затирања српског идентитета, јер у Црној Гори нема друге опозиције до Срба, што аутоматски, будући да Срби чине свега трећину становништва, значи да промјена власти на изборима није могућа. Уосталом, бар у то смо се много пута увјерили од 1990. Штавише, она у црногорском државном оквиру није била могућа никад у историји, чак ни у Николино вријеме, кад је Црна Гора била држава са становништвом готово стопостотне српске самосвијести. Стога је једини начин да се заустави насилна асимилација српског народа одлучно повлачење јасне националне дистинкције између Срба и Црногораца и вођење политике неодступног инсистирања на српским идентитетским правима. Све друго је политичка манипулација бирачима и трговина српским интересима чији једини смисао јесте очување нечијих посланичких апанажа и стицање националних пензија.

Коментари

Додај нови

Nikola  - Srpstvo je davno umrlo u "demokratskoj" Crnoj Gori   |26-08-2010 15:07:38 Poslničke plate i privilegije, kao i borba za sticanje nacionalnih penzija, jedini je učinak srpskih stranaka u Crnoj Gori.

Љубомир  - Вишеструко богатији од "свога" народа   |26-08-2010 19:34:11 Од увођења вишестраначја у Црној Гори, српске странке у црногорском парламенту, били опозиција или позиција, само су лутале у тражењу права за свој народ, користећи се демагогијом и лажима. Њихов стварни учинак су посланичке плате, привилегије, и као круна њиховог дјеловања - националне пензије, неколико пута већа од просјечне у сиромашној и ојађеној Црној Гори. Српски народ су препустили његовој цркви и православним свештеницима, а себе нарцисоидно величају за народне вође, узгред се бавећи и уносним бизнисом. Толико о црногорским Обамама и Бајденима, којих поред ове двојице у српском корпусу у Црној Гори, на свим нивоима власти, има напретек.

Gornje Zaostro  - Šta bi sa vojvodom Pavlom?   |27-08-2010 13:48:10 Srpski lideri u Crnoj Gori više ne četnikuju.

Марко   |29-08-2010 09:57:31 Ја бих другачије поставио питање... Шта би са војводом Андријом? И коме паде на памет уопште да га позове у Горње Заостро, када се у свим јавним иступима ограђује од титуле коју му (искрено се надам) необавијештене војводе грешком додијелише. Не може господине Мандићу на двије столице. Или сте четнички војвода или сте "нови демократа". Или сте Србин или еуропејац, одлучите се, пошто је чињеница да то данас једно друго искључује.

blažo   |01-09-2010 14:34:45 bravo rajo

Lužanin  - Ovo je živa vatra   |06-09-2010 15:49:03 Bravo Vojinoviću, stara srpska kruno. Udri i dalje po ovakvim "srpskim vizionarima", da više ne lažu narod.

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."