|
Пише: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ
Антисемитизам у једном народу је дијагноза болести тог истог народа. Српски културно-информативни центар у Бечу запрепашћен је ширењем антисемитске литературе у Србији и њеним илегалним дистрибуирањем у расејању.
Примера ради, недавно је у Србији објављена срамна књига Јиргена Графа ''Мит о Холокаусту'' у којој се негира Холокауст у Аушвицу и постојање гасних комора у Аушвицу, а због ове књиге Јирген Граф је осуђен у Швајцарској на 15 месеци затвора и побегао је из Швајцарске, али његова отровна антисемитска књига је штампана у Србији и добила је каталошки број у Народној библиотеци Србије. У Србији је, на жалости срамоту, штампано преко 100 наслова отровне антисемитске литературе осведочених антисемита и фашиста, од којих за ову прилику издвајамо: Димитрије Љотић: Јевреји у Србији; Милорад Мојић: Српски народ у канџама Јевреја и Зашто мрзим Јевреје; Лазар Прокић: Зашто је расизам исправан?; Зашто се дивим Адолфу Хитлеру; Дитрих Екарт: Бољшевизам од Мојсија до Лењина (Разговор између Хитлера и мене); Ратибор Ђурђевић: Вашингтон под тоталитарним уљезима; Живојин Савић: Јевреји у огледалу Светог писма и многе друге због којих се Савез јеврејских општина Србије актом СЕ-35о од 12. марта 2010. године узалуд обраћао правосудним органима Србије који жмуре пред опасно нарастајућим антисемитизмом у Србији, као и Светски јеврејски конгрес председнику Србије са потписима Роналда Лаудера, председника и Михаила Шнајдера, секретара светског јеврејског конгреса. Објављивање овакве антисемитке литературе незамислива је у цивилизованом свету, али је стварност у Србији, што пружа сасвим ружну слику о српском народу у свету данас кад се одлучује о виталним српским интересима. Жалосно је да правосудни органи, наводно демократске Србије, апсолутно ништа не предузимају на плану сузбијања антисемитске литературе у држави која се заклиње у цивилизацијске тековине кад се та иста држава Србија својом срамном толеранцијом антисемитизма директно руга свим жртвама у Аушвицу, најозлоглашенијем логору смрти у Европи и Генералној Скупштини Уједињених нација која је 1. новембра 2005. године прогласила 27. јануар за ''Дан сећања на жртве холокауста''. Српски културно-информативни центар у Бечу јевно позива све највише државне и правосудне органе да стану на пут дивљачком бујању примитивне антисемитске литературе у Србији која се илегално дистрибуира и по иностранству, јер оваква расистичка примитивна острашћеност налази погодно тло међу људима скучених видика и нижег образовања, а то је управо оно што је најмање потребно Србима у иностранству које треба поштедети разорних дејстава неких неодговорних, а уосталом, српски Устав ЗАБРАЊУЈЕ ширење расне, верске и анционалне мржње и СКИЦ у Бечу се нада да ће државни и правосудни органи Србије поштовати властити Устав! (Аутор, Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар,
предсједник је Српског културно-информативног центра у Бечу)
|
Антисемитизам је дијагноза болести једног народа
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...
