| Еутаназија над државним универзитетом |
|
|
| петак, 18 јун 2010 10:32 | ||||||||
|
Није много прошло од како је Миго дошао на мјесто министра просвјете и науке, а већ је постало јасно да „намигује“ Универзитету Доња Горица (познатијем као „ју ди џи“) и јавно кокетира са њим. Рекоше да је добар оперативац и заиста, одмах се Миго побринуо да изда лиценцу универзитета групи факултета која се противзаконито, годинама, лажно представљала као Универзитет Доња Горица. А могло им је бити. Но, коме ће Миго учинити, ако неће своме шефу. Оперативно, нема шта. Сад, ето, имају и званичан папир да могу себе звати универзитетом, а да не морају кршити закон. Коначно, велики неолиберални гуру постаде ректор. Питање је само како ће изабрати проректоре и декане, јер нема толико запослених колико је руководећих позиција које треба покрити. Можда и Миго ускочи, цијене они оперативце, људе из праксе, ко те пита за докторат. Но, не треба Мига подцјењивати. Оперативац не посустаје тако лако. Сад је на реду акција измјена и допуна Закона о високом образовању, којим ће се омогућити финансирање приватних факултета из државне касе, из џепа свих нас. Увођење модела тзв. ваучеризације односно додјељивања ваучера будућим бруцошима, па да се њима остави на вољу да бирају гдје ће да студирају, нигдје не постоји. Ово је креација власника приватних факултета, који су се кредитно задужили па сад треба држава да притекне у помоћ, а они ће са позиција власти и моћи које су незаслужено запосјели одредити шта је то наш „јавни интерес“, а то ће, наравно, бити њихов „приватни интерес“ јер су они себе изједначили са државом. Није важно што такав модел нигдје не постоји, важно је да они нађу модус како да нашим парама отплате свој кредит. За нас ово није никаква новина и не представља изненађење. Сјетите се спасавања Прве банке. Уосталом, зашто би премијер који је сувласник и министар финансија који је предавач на “ју ди џију” улагали у своју конкуренцију. Нелогично је. Али би било логично да се коначно јасно и гласно огласи Универзитет Црне Горе и да не дозволи овако брутално уништавање. Овај закон је у уствари еутаназија над континуираним, тихим умирањем државног универзитета, које је систематски креирао из врха власти, а посебно оваих пар година од када је премијер ушао у бизнис високог образовања. Премијер је врло прагматичан човјек. Шта ће њему образовани људи који знају више и могу боље. Свјестан је и он, а и „клика“ око њега, свог скромног знања, које је у расораку са позицијама које су запосјели. И зато им треба кадар опчињен и заробљен у колективној неолибералној мисли, а који се серијски производи на „ју ди џију“. Само реците колико вам треба таквих, одмах ће их они произвести и испоручити. Могу они то. Па они су најбољи, тако изјавише након само годину дана свог постојања. Ни Оксфорд ни Харвард немају шта да траже у поређењу са њима, а не тамо неки Универзитет Црне Горе. Оно што је најгоре је то што су убиједили своје студенте да повјерују у такву лаж, па Доњу Горицу доживљавају као центар свијета. Жао ми те дјеце, како се једнообразно понашају, како имају исту реторику и више подсјећају на секту него на академску заједницу. Али таква војска одговара гуруу у походу на државне функције. Учи их бизнису, али ипак су им милије државне функције. Та мрежа коју гуру плете скупо ће коштати ову државу. Кад се једном ишчупају и освијесте, након секташке опчињености, бојим се биће прекасно. Има ту још „бисера“ које нам премијер преко свог оперативца сервира у нацрту закона. Министарство, а не универзитети, што би било наормално ако имате аутономију, одређиваће начин, поступак и „вредновање критеријума“ за упис у прву годину студија?! Намјерно наглашавам ову њихову формулацију „вредновање критеријума“, јер није безначајно уочити колико су (не)писмени они који нам креирају високо образовање, а ваљда су мислили на критеријуме за вредновање. Потенцијални бруцоши могу слободно очекивати да се уведе скакње падобраном, или трчање „ко први у загрљај гуруу“ као један од критеријума за упис на студије економије. Већ виђено. Сјетиће те се да се то бодовало за упис на премијеров универзитет. А можда ће се и списак жеља бодовати, „само пожелите да добијете докторат“ ето додатних поена, пожелите да се бавите бизнисом и ту ћете набацити још који поен... Тако се то ради на фамозном „ју ди џију“, а то ће нам, не сумњам, бити наметнуто као мустра, јер они су „најбољи“. Наравно, захваљујући Влади Црне Горе. Прва верзија нацрта је чак предвиђала укидање симболичних студентскИх кредита и партиципације у трошковима превоза у приградском и међуградском саобраћају. Уосталом, ни није изненађење, вјероватно, опет по узору на „ју ди џиовце“ очекује се од студената да спринтом, може и маратон за ове дуже релације Никшић, Котор... да дођу на предавања. Није искључена ни могућност искакањем падобраном из авиона, мада је, бојим се, врло ризично уколико Миго наводи. Имали смо ту „част“ да видимо како то изгледа. Колико год ово звучало невјероватно, врло лако може бити стварност, јер су нацртом предвидјели такву структуру Савјета за високо образовање, гдје од тринаест чланова, њих седам је владиних чиновника који ће, без поговора, на све ово дати пристанак. Довољно је само да Миго намигне. Тако да је врло извјесно да ће над државним универзитетом бити спровдена еутаназија и онда ћемо бити једина држава у свијету, која неће имати државни универзитет. А можда је својим деценијским ћутањем то овај наш државни Универзитет и заслужио. Ако се сад не огласе биће то добровољна еутаназија или боље рећи асистирано самоубиство. Ауторка је шефица стручног тима за науку и образовање ПзП-а и савјетница за науку у Ректорату Универзитета Црне Горе (Вијести)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...