Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ

Швапска канцеларка Анђела Анђе Меркел је 14. маја текуће године написала ситну књигу предизборне подршке лидеру „Боље Црне Горе“ Меду Монтенегринусу. Лирски разњеженим тоном на крају је, испод потписа, додала и пост скриптум следеће садржине: „Немој да србујеш случајно, него добро доље држи на узди те твоје коалиционе србочетнике“!

Узбуђена узвишеношћу историјске мисије која јој је припала, заборавила је на дипломатске канале, на интернет и остале савремене комуникације, па је, онако устрептала, журно отишла до најближе швапске поште. Из њедара је извадила припремљену књигу закићену секуловданском црвеном ружом и турила је у пребијелу кувијерту. У румен се образ ударила и кувијерту крвљу запучила у знак још једне захвалности Медовој уставној креацији антисрпског Монтенегра. Затим је маркицу олизала језиком, налијепила је на кувијерту и све то лијепо притиснула најволуменознијим дијелом тијела да се добро запучи. Тако сигурану изборну побједу коалиције „Боља Црна Гора“ она је потом гурнула у поштанско сандуче и сва озарена одскакутала пут радног кабинета звиждућући мелодију будуће црногорске композиције на „Еуросонгу“: „Данке Анђе, Анђела, што си мене вољела и два евро-ђетића, Мандића и Милића“.

На швапској пошти одмах су ударили мур и Анђина ситна књига је сентом и свијетом стигла до Брозбурга. Но ђе срећа, ту је и несрећа! Опазише је жбири, скочише тајкуни, усковитлаше се нарко-картели и блокираше титоградску филијалу трансатлантизованог ПТТ-а да из ње ни тица не би прелећела, а камо ли поштар на мотору! Прође и Секуловдан, дођоше и избори, а од Анђине подршке ни трага ни гласа. Беко и Мишковић једним потезом оловке прекрижише још једну пропалу инвестицију у борби око плијена са Суботићем, с лагодном мишљу да ће то ионако троструко наплатити с леђа српског народа у Србији, а Млађен Ђорђевић се стиша и повуче у Тадићев кабинет. Медо нит црни нит бијели. Савио главу изнад лап-топа и чупа русе косе! Добро је, истина, бити и опозиција, али Медо бјеше намерачио власт! И не само он, него би власт и опозициони дио подгоричког позиционо-опозиционог „Офис центра“, коме бијаше досадило да вуче намјештај по канцеларијама Управе Полиције, па мишљаше да се, онако за промјену, домогне бар министарства финансија или трговине.

Кад виђе злу прилику, Мандићев замјеник, пошто се некако поврати од пострауматског политичког стреса, написа отворено писмо самом себи у коме оштро прекори партијског шефа и посебно подвуче и нагласи како једини он, у мукотрпно склепаној јединственој опозицији, интимно вјерује да се убудуће мора вјеровати у оно што се ради. И притом не заборави да јавно захвали српском пуку у постјугословенској секуловданској творевини што их већ деценијама гласа без икаквог, што ће рећи против сопственог интереса. По принципу: Нама мандати, а теби, вољени наш народе – од шаке до лакта. Док смо ми у парламенту – ти ћеш бити конститутиван и уживаћеш сва лична и колективна права, као што у њима уживају и сви сужњи овога свијета. Што ће теби слобода, кад смо ми у твоје име слободни да те вучемо за нос колико нам је воља!

Мила Меду власт, али му она у првим постизборним данима некако изгледа сувише кисјела да од ње трну зуби. За вријеме тог његовог умовања и тајкунерија најзад одблокира пошту Брозбурга. Не прође пуно времена, кад ево ти на Медовим вратима поштара на мотору са ситном књигом швапске канцеларке! Медо, кад виђе Анђину књигу, плану како огањ живи и под ознаком „хитно“ нареди огњеном чаушу Кочи Павловићу да из истих опанака оде на прес конференцију и народу саопшти овај најновији мафијашко-тајкунски безобразлук.

У пошти Брозбурга су истог трена схватили озбиљност ситуације, те су смјеста од својих најпровјеренијих стручњака, чланова истуреног одјељења Удбе, формирали независну комисију поштанских експерата са задатком да испита случај, без страначког навијања и без било какве политичке острашћености. И она је то и учинила усвојивши јавни закључак да поштански саобраћај у Монтенегру беспрекорно функционише. А Анђи Меркел су упутили брзојав следеће садржине:

„Медо за ваш и наш рачун још једном отресао Србе као презрелу крушку у јесен. Стоп. Надамо се да је и Борис задовољан, иако се ових дана нешто као кошка са Милом. Стоп. Не брините, загладиће то Свето и Филип брзо. Стоп. Овај случај је врхунац спрдње са Србима у Монтенегру. Стоп. И Ранко је задовољан. Стоп. Хвала Влади Црне Горе и глупости српских лидера. Стоп. Данке, Анђе. Стоп“.

Коментари

Додај нови

GRIGOR VITEZ  - KOJEVITEZANJE   |04-06-2010 17:14:39 VRLO NEDUHOVITO ODGUSLAN TEKST!!!

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."