Пише: НИКОЛА ИВАНОВИЋ

Све досадашње прославе годишњице проглашења независне државе нијесу показивали велико народно одушевљење. Датуми су мање подсјећали на експлозију народног одушевљење, а више на парастос. Због тога треба нешто и мијењати, како би се народ тргнуо из догматског дријемежа. Пошто су престале све грађе, треба ићи на изградњу споменика. У свијету народи подиже споменике својим заслужним вођама. Кад је у питању Црна Гора, мислим, од тог би правила требало одустати. Требало би вође да подижу споменике народу, који их је хвалио, подржава и гласао. На концу, вође су онакве какве их је учинио народ. У првој и јединој еколошкој држави на планети, ако изузмемо Свету Гору, изградње споменика треба прије да почне од потапања Мораче. Прије потопа изградио би се јединствен споменчки комплекс, попут Долине хероја. У том стратешком опредјељењу, треба водити о медијима за подршку. Да акцију здушно подрже као и референдум. Четири године по референдум новинарски посленици за подршку, како кажу имовинске карте, увјерили су се да су се имали рашта и борити. Посебно онај који је 2001. кад је кренуо референдумски маратхон и обрачун са Србијом, која је туторисала неограниченим богатсвима Црне Горе један новинар је први кукурикнуо да је Монтенегро “на трагу великих открића, налазишта нафте - 5 милијарди барела и још неограничене количине гаса. 600.000 Црногораца ће бити најбогатији на планети.” Ради се о споменику: Новинару - незнаном јунаку.

Главни споменик нека буде: “Вјерном народу.” Имао би васпитно-подстицајну улогу да народ и надаље служи вођама, а без народне воље вође не би изгурале државу да буде данас фактор стабилности на Балкану и шире. Сљедећа спомен-обиљежја нека буду: Првој еколоској дрзави. А испред улаза у владу било би добро подићи споменик: Новој развојној филозофији. Имену је кумовао оснивач ЦЕШ-а, (словима: Црногорске економске школе). Испред министарства туризма добро би било подићи споменик: Медитеранском туристичком тигру. Бару би била прикладна два омања споменика с транс-националним предзнаком: “Камора,” и “Света круна.” А на Цетињу: Споменик Секули II, првог су Црногорци протјерали 13 јула 141, а вратили ново-Црногорци. На крају слиједио би споменик, висок као мост Миленијум са натписом: Устаницима против миленијумског српства у Црној Гори. На овај начин споменик не би био локалног, већ балканског домета, ( Српско питање је рјешавао “Милосрдни анђео,” “Бљесак,” Олуја.”). Дакле, вриједна дјела не умиру, а народ није узалуд давао потпору да се његови најбољи изданци баве политиком, као финим ткањем. Не би се смјеле заборавити и посебне заслуге, па негдје уз границу, подићи споменик са натписом: “Шестој колони - за подршку с неба.” Подршка је и пала с неба. Нијесу узалодно прелетјели Атлантик и по обављеном послу вратили се одакле су и дошли. Референдумски слоган је гласио – ко највише воли Црну Гору тајће гласати за НДЦГ. И изборна географија је потврдила да се ради о Плаву, Гусињу, а слиједе Тузи, Улцињ, Рожаје). Молијер је писао – “све мане, кад су у моди, сматрају се врлином.” У том споменицком комплексу треба оставити довољно простора за Споменик –парк - 21. мају 2006. На улазу у Спомен-парк треба поставити славолук: ”Срећна нова Црна Дукљанска Гора.” А на излазу, поставити бљештаву камену громаду са Маљата:“Историја нас гледа.” Овим би се сатрле тврдње злобника да политичари нијесу зивјели са народом, него су се, како су завидници тврдили, само - појављивали. Сатрле би се и прице да су само узимали, што није тачно, јер су познати дародавци. Дали су нови језик, нову цркву, ново поријекло – дукљанске коријене, нову историју, нове пријатеље, нове наде… Народна мудрост каже: Нада је богатство оних што ниста немају. Зато све ове велике ријечи, велика обећања и дариване наде треба овјековјечити, као практичан допринос стабилизације у регион, која је поентирана Превлаком и признањем прве НАТО државе на планети. Ни једна заслуга не смије проћи незапажено. Црногорце су сматрали да су вавијек били вјерни традицији, обичајима.

Добар Црногорац, писала је Исидора Секулић, је човјек ранга кућића и оџаковића, неко господство им се одржава – да ли од старих, на Косову разбијених племића и господе или од пустиње и самоће. Он је учтив, мирно и духовито подругљив, зна да елегантно ћути, многи ће учинити да зло порасте, ако стоји невоља све ће учинити да невоља порасте до трагедије, безглаво пуца. Црногорац је тип даровитог и примитивног човјека, амбиције му нијесу увијек здраве, а компромис – то је Црногорцу со на живу рану, али ако иде на компромис, није му страно да иде на недостојан компромис па и сраман.

Уз мањак сигурности, с једне стране, и вишак моћи, с друге, подгријаване су неке склоности. Емануел Кант би рекао тријумф склоности сатире људске дужности, што води у суноврат морала. А његов суноврат се очитовао у “преломи у мозгу,” када се у бици за бираче достојанство продавало за 20 до 30 евра. Пензионер продаје будућност унука за врећу брашна. Оно што су градили Петровићи, руше скоројевићи, који су оглодали државу као термити. На нама је само да донесемо 500-1.000 закона па ће држава бити идеалан амбијент за страна улагања. Овдје остаје и један ризик. Уколико се држава повјери да је чувају они што у њој прво виде себе па њу, онда је држава без темеља.

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."