Пише: РАДАН НИКОЛИЋ

Поводом Међународног дана матерњег језика

У Црној Гори није на адекватан начин обиљежен 21. фебруар - Међународни дан матерњег језика. Разлог за то је потпуни језички хаос који је проистекао из насиља над српским језиком ијекавског изговора који је вољом владајуће већине, у политичке сврхе, вјештачки искомадан на црногорски, српски, босански и хрватски језик. То је урађано уз најгрубље урушавање бившег Устава Републике Црне Горе, који је, као језик у службеној употреби, познавао само српски језик ијекавског изговора.

На Међународни дан матерњег језика који је посвећен сећању на студенте који су 1952. године убијени у Даки јер су протестовали због унижавања свог матерњег језика, треба подсјетити на величанствени отпор професора српског језика из Никшића који су отпуштени са посла само зато што су се успротивили противуставном насиљу над српским језиком.

То насиље довршено је новим Уставом Црне Горе из 2007. године којим је, уз потпуно игнорисање мишљења српског народа у Црној Гори и чињенице да српским језиком говори 63% грађана Црне Горе, статус службеног језика додијељен неизграђеном црногорском језику, са додатном одредбом да су у службеној употреби и српски, босански, албански и хрватски језик.

Матерњи језик, као највећа вриједност једног народа, често надраста границе држава, а српски језик ијекавског наречја, које је утемељено у Црној Гори у истој мјери у којој и екавско наречје у Србији, дио је јединственог српског језика. Зато, сматрам да Српски национални савјет, свим расположивим капацитетима, уз помоћ најпознатијих српских лингвиста и чланица Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), треба да се првенствено посвети очувању свог српског језика и ћириличног писма и унапређењу језичке писмености и културе.

Заговорници насиља над српским језиком, попут актуелног министра културе спорта и медија Бранислава Мићуновића, кога је за хрваћење црногорског језика и културе скоро одликовао сад већ бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић, треба да знају да црногорски језик могу да праве само за себе и наручиоце. За Србе у Црној Гори и њихову дјецу тај језик је неприхватљив како у приватној, тако и у службеној и јавној употреби.

Срби у Црној Гори имају свој матерњи српски језик, правопис, граматику и ћирилично писмо, који су из народа узели и уобличили Вук Караџић и највећи јужнословенски лингвисти. На том народном језику говорило се, писало и образовало од постојања Црне Горе, а Српскин национални савјет треба да се потруди да за Србе у Црној Гори буде тако и убудуће.

Такође сматрам Српски национални савјет убудуће треба да на пригодан начин редовно обиљежавати Међународни дан матерњег језика, а поводом овогодишњег, треба поново упозорити Министарство просвјете и науке да српски језик мора имати потпуно равноправан статус са црногорским језиком и да је крајње вријеме да то министарство одговори на више пута постављено питање Савјета, како ће бити реализовано стечено и уставно право српског народа на образовање на свом српском језику.

(Аутор је члан предсједништва Српског националног савјета)

Коментари

Додај нови

Мили  - Српска ћирилица је закон   |24-02-2010 09:37:00 У праву сте г. Николићу, арогантан став министра културе и осталих званичника која с времена на време иду до хистеричних напада и вређања свега српског. СН савјет такође треба да обележава све значајне српске празнике и културне и историјске,и да заједнички делује са сродним националним организацијама широм српских земаља, заједничким ставовима , акцијама, подршком против задрте , арогантне власти. Подршка!

Др Славољуб Т. Ђукић, Краљево  - Мила Ђукановића предложити за - Нобелову награду   |24-02-2010 19:37:03 Преименовање српског језика (ијекавског изговора) у црногорски језик је типичан примјер плагијата. То је и сраман чин актуелних власти у Црној Гори према реформатору српског језика и правописа Вуку Стефановићу Караџићу и према свим лингвистима који су у протеклом периоду радили на унапређивању и усавршавању српског језика и правописа. Господин Мило Ђукановић је својом политиком продро дубоко у све поре живота и рада народа у Црној Гори, и створио велике расколе у народу по националном, вјерском и језичком основу. Ево само један примјер који то најбоље илуструје. Прошле године (02. августа ) организован је браственички скуп Ђукића из Васојевића у селу Бабино код Берана. На скупу је требало да буду присутни Ђукићи: Срби, Црногорци, Бошњаци и Муслимани. Међутим, неко на овом скупу рече да - једино нијесу присутни Ђукићи Црногорци и то из разлога што су претпостављали да ће на скупу бити присутно свештенство Српске православе цркве. Ето, шта је урадила политика: једно братство се поцијепало на четири нације, и они (наводно) говоре сваки својим језиком (српским, јер у супротном не би могли да комуниицирају) који има име њихове националне припадности. Не дај Боже да стварно говоре посебним језицима, па да на сваком братсвеничком скупу морамо плаћати и преводиоце за комуницирање. Дошли су , дакле, на братственички скуп свјесни да припадају истом братственичком роду, и тако су се заиста осјећали и веселили као да су браћа од истих родитеља. Политика их је, међутим, диференцирала по етничком, вјерском и језичком основу, а они упркос свему томе манифествују оно што јесу - један те исти генетички род по братсвеничком основу. Ето, то је оно што је више него жалосно шта раде политичари овом народу. Нико нема ништа против тога да Мило и остали Миловци праве свој језик и да му дају име какво они желе. Али је срамно и крајње неодговорно што касапе српски језик послије 220 година његовог постојања, и праве нови (политички) језик по основу додавања само два нова фонема, која, узгред буди речено, скоро нико не користи у Црној Гори и другим државама гдје живе Црногорци. Зато би требало да господин Мило Ђукановић нађе и плати лингвисте који могу да му направе црногорски језик са црногорском азбуком и црногорским правописом, а да на миру остави и да не скрнави српски језик. Нигдје у свијету се до сада, осимм у Миловој Црној Гори, нико није правио нови језик само са два нова словна знака. То је само "успјело" Милу Ђукановићу, због чега би требало да га његови подржаваци предложе за Нобелову награду.

Урош  - црногорски језик   |02-03-2010 00:45:14 Формалну разлику између српског и "црногорског" хтели да створе помоћу увођења фонема за меки глас "ш" и меки "ж", који су заправо део артикулационе базе српског језика. Мој деда (из западне Шумадије) свакодневно говори "седи" или "сикира" са меким "ш". а историја је пре 600 година почела полако да раздваја србе у црној гори, у босни, у аустрији и у турској... и ето

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."