|
 Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ Читајући хистеричне нападе идеолога савременог црногорског неонацизма на предсједника постјугословенске Црне Горе поводом његове недавне изјаве да поштује став четрнаест православних цркава о томе ко је а ко није Православна црква на њеном тлу, примјећујем да та господа, која се тако грлато позивају на принципе секуларне државе, под секуларном државом подразумијевају искључиво тоталитарну државу која гони и затире Православну цркву. И то само због тога што је та црква - помјесна Српска црква. Али коме то објашњавати, ту разлику између појмова помјесне и националне цркве – зар црногорским постплеменским туткунима, из чијих опсервација о демократији, секуларној држави и грађанском друштву вире Јово Капа и Мошо Пијаде?
Умјесто тога објашњавања, свима њима свечано обећавам да ћу до краја живота бити највећи заговорник и бранитељ црногорске нације. Само из једног разлога: да неко не би ни случајно помислио како ја и они, не дај Боже, припадамо истом националном корпусу. И то препоручујем свим Србима, а нарочито Србима држављанима постјугословенске Црне Горе. Треба се усрдно молити Богу да Црногорцима подари језик који ни по чему неће личити на српски, чак ни на праиндоевропски – само не би ли се некако с њима национално раздвојили и тако трсили њихове довијечне кукњаве како ми Срби угрожавамо њихову „народну самобитност и моногенетску националну самониклост“. Стога свечано пред Богом, пред мојом десетомилионском српском нацијом и пред њиховом црногорском нацијицом, изјављујем: бранићу црногорску нацију, ако треба и више од Црногораца. А све то да ми Срби не би више имали, како би рекао предсједник постјугословенске Црне Горе „искушења блискости“ с Црногорцима. Зар није боље живјети без искушења, нарочито без те врсте искушења? Нема то, наравно, никакве везе с инатом, већ се ради о јасном национално-политичком ставу утемељеном на крајње рационалном разлогу. Ево којем. Асимилација није нелегална. Велика заједница има право да покуша да вас асимилује као што се Црној Гори и данас дешава, али само од нас зависи како ћемо на ту асимилацију реаговати. Тај покушај асимилације није могуће спријечити зато што је то константа београдске политике. Ово су неки од најновијих „бисера“ црногорског идеолога Андреја Николаидиса. Видите ли из овог примјера колико је њихова идеологија мртва без приче о угрожавању црногорског националног бића од стране „великосрпског пројекта“? То што заговара Николаидис није цивилизацијска тековина, већ закон џунгле, јер по њему у међунационалним односима јачи има право да убија слабијега. Сад, вели, кад смо успоставили контролу над џунглом, затримо их док смо јачи! Затримо их док се не освијесте и не схвате да су заправо они јачи, јер их има десет милиона, јер имају јачу културну и државотворну традицију. Иначе ће сјутра бити касно! Видите ли како је Николаидис искрен, како „правда“ нас Србе и тиме јасно поручује да је асимилација Срба у постјугословенској Црној Гори потпуно легална радња? Из свега овога произилази најрационалнији могући закључак да нема бољег начина одбране српског националног идентитета на тлу постјугословенске Црне Горе од нашег недвосмисленог признања црногорске постплеменске нације. Осим тога, таквим ставом се на најбољи начин дистанцирамо од њиховог схватања међунационалних односа заснованог на законима џунгле. Не будимо као црногорски идеолози, будимо цивилизовани људи. Освијестите се, повуците јасну националну дистинкцију између нас и њих. Не бојте се, нас Срба је преко десет милиона, а њих око 250.000. Браните црногорску нацију више од њих самих и видјећете шта ће на крају остати од њихових асимилаторских планова и пројекција.
|