Став Фешта од медија
Фешта од медија ПДФ Штампа
сриједа, 03 фебруар 2010 13:10


Пише: БРАНО МАНДИЋ

Ко је први члан жирија награде Друштва црногорских новинара?

То је предсједник Удружења акцијаша - ветерана Црне Горе, генерални секретар СУБНОР-а, портпарол епархије подгоричко-дукљанске ЦПЦ и члан епархијског управног одбора Даниловград, продуцент Фестивала радијског ставаралаштва Беране, косценариста програма гусларске вечери - Цетиње 2008, бивши уредник на Радију Црне Горе, пјесник, директор КИЦ „Бијели Павле“, аутор културно-умјетничког програма Илинданског народног збора, под мотом: „Лијепо је у прољеће Сињавином брат' цвијеће, а још љепше усред љета Сињавином да се шета“; оснивач и предсједник Асоцијације локалних новина, издавач листова „Град“ и „Жуч“, предсједник Друштва црногорских новинара, планинар, хуманиста, медијатор, директор Фестивала црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду, конферансије и модератор... Драган Митов Ђуровић.

Ко је други члан жирија за додјелу једине награде за новинарство у Црној Гори?

Писац, публициста, цртач, графичар, илустратор, редовни члан Дукљанске академије наука и умјетности, предсједник УО Центра за исељенике Владе Црне Горе, оснивач Удружења „Алманах“, добитник Тринаестојулске награде, троструки побједник Југословенског фестивала младих пјесника “Мајска руковања“, регистрант Велике регуларне масонске ложе Црне Горе, потпредсједник СУБНОР-а, бивши уредник часописа „Титов пионир“, „Доцлеа“, „Коха“...члан Комисије за часописе Владе Црне Горе, члан Савјета за промјене Министарства просвјете и науке, почасни члан Хуманитарног друштва Бошњака Плава и Гусиња „Мерхамет“ из Њујорка, бивши члан УО Института за медије Црне Горе, члан жирија награде Мирослављево јеванђеље (2008), представник часописа „Путовања“, добитник награде „Перо Ћамила Сијарића“, оснивач фондације Културни центар Бошњака/Муслимана Црне Горе, члан Савјета за стандардизацију црногорског језика, члан жирија Ратковићевих вечери поезије (2007)... Зувдија Хоџић.

Ко је трећи члан?

Пјесник, писац кратких прича, пет пута заредом умјетнички директор Ратковићевих вечери поезије, добитник награде „Ристо Ратковић“, заступљен у антологији \"Неw еуропеан поетс“ (Граywолф Пресс Публисхед, САД, 2008), члан комисије за медије Министарства културе, спорта и медија, савјетник за културу предсједника Владе Црне Горе, члан црногорског ПЕН-а, члан Матице црногорске, секретар Црногорског друштва независних књижевника, члан Савјета за радио-дифузију, члан жирија за награду Типар – Пљевља, члан Комисије за издаваштво Владе Црне Горе, бивши уредник програма Барског љетописа, члан управног одбора ЈУ Музички центар Црне Горе, био селектор за награду „Меша Селимовић“, секретар Црногорског друштва независних књижевника, коуредник часописа Арс, суоснивач Отвореног културног форума, ... Павле Горановић.

Још неко?

Четврти члан жирија је извршни директор Института за медије Црне Горе, бивши уредник и репортер Радија Црне Горе, члан жирија Фестивала црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду, члан комисије за медије Министарства културе спорта и медија... Радојица Булатовић.

Шта је жири одлучио?

Новинар године у Црној Гори је репортер РТЦГ, уредик емисије „Запис“, добитник признања Општине Врњачка Бања 2007, добитник награде “Жућеница феста” – “Травеса са златним нитима” (2009), лауреат Националне туристичке организације Црне Горе „Wилд Беаутy Аwард“ за 2008. годину, бивши портпарол Друштва студената Подгорице, пјесник објављиван у разним медијима, члан Новинарског жирија В Смотре фолклора - Краље код Андријевице, аутор часописа за угоститељство и туризам „Цаффе Монтенегро“, покретач сајта миомирмарос.цом, члан жирија Гастро - феста Будва... Миомир Марош.

И шта је још жири одлучио?

Новинарска награда за животно дјело је постхумно припала предсједнику Предсједништва бивше СФРЈ... Веселину Ђурановићу.

Има ли се што рећи за крај?

Лијепо је бити новинар у Црној Гори. Маркетиншки колач је за годину смањен за трећину. Око 400 људи је отпуштено из медијске индустрије за двије године. Плате у неким медијским кућама касне скоро пола године... Ипак, колико год ситуација била мрзна, увијек ће се наћи достојници. Да награде вриједност и покажу куда даље.

У име свијетле будућности црногорских медија, цитирајмо овогодишњег лауреата :“Заправо, почињу карневали, маскенбали, феште од кужине, а то је увијек разлог за фантастичан осјећај... кад почне да се фешта, бала, диверти, папа, ћакула, а све из гушта и за своју душу...!

(Вијести)

Коментари
Додај нови
MinLaden   |04-02-2010 10:42:59
Otpuštanja su logična s obzirom da na tržištu koje je namijenjeno publici od
400.000 ljudi, 70% medija je višak. Množenje elektronskih i štampanih medija
za potrebe crnogorskog "državnog projekta" moralo je jednog trenutka da
se zaustavi, baš kao što je i logičan bio i debakl tog procesa. Maroš i
njemu slični i jesu slika crnogorskog novinarstva. Zato je i dobro da on/i
dobija/ju nagrade kako bi se ova farsa što prije završila.
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 

Видео снимци

Српска православна музика / Слава Манастира Високи Дечани

У жижи

Ћирилица државно питање
Нови правопис српског језика у издању Матице српске, на којем се ради већ неколико година, биће промовисан на јесен, на Сајму књига у Београду...

Наградна игра

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 107 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Ко прати туђи посао, свој заборавља.
Народна пословица

Анкета

Да ли ће се опозиција у Црној Гори ујединити пред предстојеће локалне изборе?
 

 

 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Bakovic
"...и по свему, препознаје у њему умјетника који земљом ходи а Небом своје кораке мјери и збори."
- О. Василије Томић