Пише: ВЛАДИМИР МАКСИМОВИЋ
За Српске новине ЦГ

Живимо у времену нерешеног српског питања. Бројни „мејнстрим“ аналитичари преиспитују свакодневно разне околне теме плашећи се или незнајући да је основно питање поробљавање српског духа и онемогућавање статуса јединства српског народа после рушевина Југославије.

Огромна машинерија натоизованих личности се бави одбраном интегритета Независне Огромне Хрватске, Авнојевске БИХ и раздробљавањем Србије. Већина то ради из страсти и мржње према Србима као народу. Посматрајући та домаћа србофобска имена схватићемо да се иза њихове грађанштине крије морална прљавштина јер су то особе друге нације, друге вере, другог порекла, из мешаних бракова, ниског порекла веома цењеног у структурама Брозове диктатуре. Иако је то видљиво ми смо таоци социолошког феномена „развлашћене већине“.

Неко ко је окарактерисан као национални Србин данас није у могућности да објави текст у неком часопису или да се појави у медијима националне фреквенције. Процес смене националних личности је обављен одмах после петооктобарског пуча када су протерани разни „тврди“ заговорници Српства са јавне сцене. То место је препуштено некадашњем асистенту а можда и данашњем предмета који се зове Марксизам и друштво Ђорђу Вукадиновићу и политикологу Слободану Антонићу перјаници грађанизма из деведестих. Такав процес је потом уследио и на политичкој сцени када су устоличени Николић, Вучић, Андрија Мандић, Милорад Пупавац и Драган Чавић. Збрисана је цела плејада интелектулаца који су се борили за уједињено Српство, право на јединствену српску државу на простору Југославије. Једноставно дошло је до поробљавања српског духа и наметање оних који ће тај дух представљати под строгом контролом.

Посматрајући данас слабе интелектуалце који се позивају на НСПМ ја их питам да ли знају ко је био први издавач тог часописа? Да ли је „Vreme“ донело нешто добро овоме народу и да ли знате да је власник Времена адвокат Срђа Поповић још током деведесетих тражио да се бомбардује Србија а његова супруга Весна Пешић ширила најгоре непријатељство. Није ваљда да то нису тада знали људи у четрвтој деценији живота попут Вукадиновића и Антонића. Нормално би било да су тада били уз на пример једног Калајића, Чавошког, Мирољуба Јевтића, Дрецуна, Крестића, Ђуретића, Ђога и бројних других али њих није било. Као што од њих данас нећете чути да Срби требају да се боре за Уједињену државу свих Срба већ је њихов домен критика унутар дозвољеног система мишљења по шаблону препуцавања са мужем Соње Лихт, Теофилом Панчићем и таквим. Код њих не постоји српска идеја јер је то непознаница из курсева англоаналитичке теорије.

Српски дух се мора ослободити ропства да би се победило. Да ли смо стварно тако поробљени да наш човек свесно на изборима гласа за неког ко је „издајник“, ко проповеда англоамеричке политичке шарене лаже. То је било незамисливо у првој половини прошлог века јер су тада сви били за српску идеју без обзира да ли су политички монархисти, радикали, демократе, националисти, четници. То је било незамисливо и почетком деведестих. То би било као кад би Срби преко Дрине 1990. године гласали за Богића Богићевића да их води, а данас „Богићи Богићевићи“ добијају изборе.

Борба за слободу Срба треба почети са скидањем окова менталне и медијске окупације и тек тада се може борити за свесрпски циљ свим средствима а на првом месту политичким, правним, економским и бројним другим јавним и тајним средствима. Али све док се не постави јавни циљ и историјско право на државотворност српске нације на свим њеним етничким територијама неће бити помака. То су одавно знали и примењивали сви велики и државотворни Срби већ двесто модерних европских година.

Коментари

Додај нови

boris65   |10-12-2009 17:13:43 još jedan ,,korisni idiot,,Jedina korist od ovog teksta je upućivanje ljudi na stranicu NSPM na kojoj postoji puno lepih tekstova koji pomažu našoj deci da ne zaborave ko su odakle su i odakle im preti opasnost.Jedini pravi način borbe za bolju Srbiju je borba protiv jednoumlja bilo desničarskog bilo levičarskog.Evo ti postavi javni cilj srpske nacije pa ako nam se svidi mi te sledimo.I ja mislim kao i ti da današnje granice Srbije nisu pravedne ali moramo naći moćne prijatelje koje ćemo ubediti u to.Ključna reč je strpljenje.A da, da ne zaboravim reći hrvatsko-albanskom narodu jasno i glasno da ako se sa Srbima ne nagode nema mira i nema dobrog komšiluka.Onda samo ima doviđenja do sledećeg rata .A pri sledećem deljenju karata možda nama padnu kečevi u ruke.Nekada su i Irak i Iran bile prijateljske zemlje belosvetskih policajaca.A danas?

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."