Пише: ДРАГАН ВИДАКОВИЋ

После краћег затишја, приватизовани недељник НИН је драстично променио своју уређивачку политику и отворено кренуо да преваспитава своје заблуделе читаоце, а како то ради најбоље се може видети увидом у чланак “Мера односа” (НИН бр. 3069), аутора из тима ISAC фонда (International and Security Affairs Centre) чији је главни циљ “Да допринесе трансформацији српског друштва на његовом путу ка интеграцији у Европску унију и НАТО”, а све то уз помоћ “врхунских стручњака млађе генерације”, које су иначе некада називали експертима, све док та звучна титула није искомпромитовала. Један од инструмената ISAC фонда је: “Подизање нивоа јавне свести: ИСАЦ програми подизања нивоа јавне свести имају за циљ да помогну обичном грађанину Србије да направи избор за евроатлантску будућност Србије, заснован на познавању и информисаности.”

Основна идеја је да се “нађу различити начини којима би се дошло до скептичних, углавном неинформисаних и разочараних делова српске јавности”. Не знам како је закључено да је циљна група НИН-ово читалиште. Скептика можда има, али да је то нека разочарана и неинформисана дружина, мало је претерано и поприлично увредљиво, за НИН пре свега. Ако пређемо преко те потпуно неоправдане препотенције “врхунских стручњака” - необичних грађана, најбоље је, кад смо већ одвојили новац и платили чланак, да испитамо његову сагласност са интервјуом у “Новостима” Андерса Фог Расмусена, генералног секретара НАТО, у коме каже: “И НАТО и Русија играју виталну улогу у европској и укупној глобалној безбедности, али наш однос је био оптерећен стереотипима, сумњама и оптужбама. Оно што нам је потребно је истинско, пуно поверење и продуктивно партнерство између НАТО и Русије, које охрабрује сарадњу у многим областима у којима имамо заједнички интерес-у Авганистану, у борби против тероризма, у спречавању ширења нуклеарног наоружања-али које, такође, подстиче разговоре о контроверзнијим темама”, и нарочито Расмусен наглашава да “Србија не мора у НАТО и да чланство у НАТО није услов за пријем у ЕУ, нити обрнуто”

Логично је очекивати да радијус дејства овдашњих НАТО лобиста буде омеђен ставовима генералног секретара, међутим, и површан поглед на НИН-ов текст показује да су овдашњи НАТО-вци “већи католици” од Расмусена, а то не само да је ружно већ и потпуно контрапродуктивно ако се има у виду постављени циљ. Добар лобистички текст, који би био користан НАТО-у, мора да буде привидно неутралан, да делује на кору великог мозга, а не да више личи на сирово гурање прста у око, на шта, рецимо, асоцира прича да је питање Косова било отворено све док су се Албанци стотину година борили да стекну контролу, а сада, кад су Срби на реду да за следећих стотину година учине то исто, питање Косова одједном постаје затворено - за сва времена, ни мање ни више. Каквим се то триковима може објаснити зашто се за велику Србију - коју иначе званична српска власт никада није поменула- суди као за “удружени злочиначки подухват”, а за Беришину велику Албанију се праве као да никад нису чули.

Или, како рецимо уклопити разумне Расмусенове речи о “пуном поверење и продуктивном партнерству између НАТО и Русије” у потпуно апсурдно размишљање аутора текста у НИН-у у коме каже: “ако се европске интеграције одуже или пропадну” ни тада “приближавање Србије и Русије не може бити алтернатива” . Да је неко октобра 2000. рекао тадашнијм револуционарима да 2009. Србија неће бити ни близу ЕУ, линчовали би га горе од Милановића. Народ је очигледно бесан а НАТО промотер тврди да чак и ако кроз десетак година пропадну наше европске интеграције, поменуто приближавање опет неће бити алтернатива. Морао је да каже шта је у том случају алтернатива, или је алтернатива то да плачемо следећу деценију уместо да се окренемо Русима, Абориџинима или марсовцима.

Не може неко ко намерава да трансформише Србе промовише НАТО тако што ће све оно што уради овај савез прогласити за исправно, а када то исто ураде Руси за неисправно, што је потпуно провидно и скроз инфантилно. Зар то није оно прошло време “сумњичења и оптужби у односима НАТО и Русије”- које помиње Расмусен? Како то да се руска подршка Србији, после признавања Абхазије и Јужне Осетије, “своди на процедуралну”, а америчка Косову на суштинску. Зашто Америка може и даље ауторитативно да се позива на међународно право- иако га је бомбардовањем Србије и стварањем и признањем Косова погазила, а Русија, после сукоба у Грузији, то не може? На тако једноставан пример аутор не даје одговор и тиме уопште не уверава грађане да је НАТО бољи избор од Русије, или чак једини, како то неспретно покушава да докаже читавим, отворено навијачким текстом.

Када би Руси били луди да са нама сарађују тако што ћемо ми од њих измусти све оно што нам је корисно, а да им дамо шипак кад год нам се ћефне, савети у тексту би били одлични. Међутим, пошто и они имају своје јасне интересе (па чак и да “нервирају” Запад, који Косовом, наравно, уопште не нервира Русију) очигледно је да нећемо моћи још дуго да глумимо СФРЈ из Титовог доба. Ти интереси су потупно опречни америчким и уопште се не могу балансирати, а понајмање тактиком “умиљато јагње две мајке сиса.” С друге стране, полагање наде у преваспитавање Срба, онако како га замишљају амбициозни нестрпљиви лобисти, а реализују искључиво се острвљујући на Русију, представља чисто бацање пара: јер не умеју да раде свој посао, јер немају угледа у јавности коју треба да трансформишу, нити је познају, нити је осећају-јер разјарују људе уместо да их придобијају. Ево, ја бих -као објекат њиховог дејства- после оваквог “лобирања”, пре послушао и Солану и Кларка за џабе него било кога од ових што су уобразили да могу нешто да објасне, да помогну да се “емоционално ресетујемо према НАТО”.

Те водеће НВО су главни узрок повећања неповерења према евроатлантским интеграцијама. Кад се то буде разумело и отклонило можда ће се Срби трансформисати и без тога да им се соли памет и да се од тога изазивачки добро живи у овој општој беди.

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."