Став Nomen est omen
Nomen est omen ПДФ Штампа
уторак, 24 новембар 2009 14:01


Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ
За Српске Новине ЦГ

Поводом скупа Народне странке «Срби - државотворни народ у историји Црне Горе», Подгорица, 25. новембра 2009. године

Одређивати другоме идентитет у 21. вијеку је, најблаже речено, неозбиљно. Ко сам ја да вама одређујем ваш идентитет и ко сте ви да мени одређујете мој идентитет? О идентитету може да одлучује само његов непосредни носилац и нико други. Не, дакле, МИ, поготово не у туђе име, већ ЈА, ТИ, ОН, свако од нас појединачно, и само у своје име. Ни наука то не може да чини; она само може да констатује постојање неког идентитета и да онда изучава околности и факторе који су довели до његовог успостављања. Навешћу само један из океана примјера који поткрепљују ову тезу. Свима нама је добро позната чињеница да је, рецимо, Јово Капа син доктора богословских наука и професора Цетињске Богословије. Па и поред тога што је рођен у таквој породици и што је и сам примио Свету тајну крштења, Јово Капа одавно није православни хришћанин. Јер је он сам у једном тренутку тако одлучио. Јова, господо, а не мене који то јесам, убиједите да је православни хришћанин.

Позивање организатора овога скупа на петровићку Црну Гору ту нимало не помаже. Али је зато по српску самосвијест у садашњим околностима веома опасно претпостављање те државотворне традиције немањићкој. Наиме, у најави скупа речено је како његови организатори хоће Црну Гору «каквом су је стварали Петровићи» (П. Поповић). Оставимо овога пута по страни чињеницу да се точак историје не може враћати уназад. Постављам питање: шта ако ја нећу такву државу, ако хоћу државу каквом су је стварали, рецимо, Немањићи? То што у овом тренутку није могуће остварење те моје жеље, нимало не мијења ствар, јер је једнако немогуће и остварење њихове жеље да држава буде онаква «каквом су је стварали Петровићи». Ја имам много, веома много разлога за такав став и само дио њих се поклапа са свим оним разлозима због којих су наши преци 1918. самовољно укинули петровићку Црну Гору. Није Цетињски манастир родио Студеницу, него је обрнуто - Студеница је мајка свих српских цркава. Није Свети Петар Цетињски духовно родио Светог Саву, него је обрнуто - Свети Сава је духовно родио и њега и читав српски народ.

Сваком истинском хришћанину важнији је вјерски од националног идентитета. Али то никако не значи да му, због тог хришћанског универзализма, национални идентитет мора бити неважан. Не заповиједа ли Господ својим ученицима: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. (Мт. 28, 19) . Значи: народе, а не људе, што није случајно. И, као што видимо, не ради се ту, нарочито у нашем српском случају, ни о каквом националном романтизму, већ се ради о, како га је Свети Владика Николај називао - јеванђелском национализму, коме нас је научио још Свети Сава, национализму који, самим тим тим што је јеванђелски, није шовинизам, који «нити је узак нити искључив». [1] Божјом љубављу и Његовим допуштењем, и мојом слободном вољом, крштен сам као Србин и желим да то тако и остане све док будем ходио овом земљом. То је моја лична идентитетска одлука, коју најмање могу опозивати овакви скупови, и на коју ме, поред бројних осталих разлога, тако осјећам и мислим, највише обавезује Света тајна крштења. И ту је оваква врста науковања немоћна. Оно што може бити у вашој научној надлежности је да тумачите зашто сам донио такву одлуку: да ли је у питању пркос или инат, фрустрација или рацио, који су све фактори утицали на њу, да ли су они историјске, социјалне, економске, психолошке, политичке, или какве год хоћете природе, али није у вашој надлежности да је у моје име опозивате. Уосталом, ако не вјерујете - ви пробајте.

Немањићка државотворна традиција је, за разлику од петровићке, врхунско цивилизацијско наслеђе. Сјећање на немањићку прошлост, косовском крвљу запечаћено, кључно је мјесто српског националног идентитета. Тог сјећања и те освештане косовске крви данашња Црна Гора се свакодневно одриче. И не само да их се одриче, него их и јавно презире; штавише, гони их свом силином државне репресије као највећег непријатеља црногорског идентитетског постојања. Да ли би то било могуће, да иза такве политике не стоје сами Црногорци, односно збир њихових претходних појединачних идентитетских одлука о садржају појма Црногорац? О каквом се, онда, националном заједништву са следбеницима и подржаваоцима такве политике више уопште може говорити? Каква браћа, ако Бога знате, када јавно на крст часни пљују (Његош)?

Ми данас имамо бројне доказе за тврдњу да је немањићко наслеђе важнији темељ нашег националног постојања од петровићког. Тако, примјера ради, звона манастира Мораче и данас звоне као у вријеме Стефана Вукановог Немањића. И свако претпостављање петровићке традиције немањићкој подметање је самим Петровићима. Неће ваљда бити да је подловћенско племе цивилизованији облик људске заједнице од немањићке жупе! Зар је могуће да је катунско обичајно право виши облик права од Душановог законика? Неће бити да су непостојеће фреске из катунских храмова љепотом ликовног израза надмашиле морачког пророка Илију! Да и не говоримо о самој морачкој лаври која је једна вреднија од свих петровићких храмова заједно! Да и не говоримо о економској подлози суверенитета петровићке и немањићке државотворности! Чему онда толико, по свему некритичко инсистирање на петровићкој државотворној традицији, уз истовремено избјегавање да се јасно и гласно каже да је та традиција само накнадни историјски одбљесак, лише Светог Петра и владике Рада - врло блиједи одбљесак, моћне немањићке државотворности? Овдје се ради о томе да на Цетињу има понечег важног за српски национални идентитет, али још више о томе да Цетиње не може никако бити мјера тог идентитета. Чему, онда, толико додворавање и кађење Црногорцима, нарочито Цетињанима? Ако не постоји националност Француз-Енглез, како је онда могуће да постоји Србин-Црногорац? Чему толика релативизација истине и њено претварање у полуистину, ако знамо да полуистина може бити далеко опаснија од лажи?

Високопреосвештени Митрополит Амфилохије је несумњиво у праву кад каже: Ми смо једини простор у Европи гдје једна иста мајка рађа двије-три нације. [2] Али то што нигдје другдје не постоји, овдје очигледно постоји. Да не постоји не би ни причали о том феномену! И не само да данас овдје постоји, него постоји вјековима. Зар и Бошњаци/Муслимани нијесу настали отпадањем од српског националног стабла? Радован Самарџић, један од највећих српских историчара XX вијека, тврдио је да су од укупног броја Срба који су примили ислам двије трећине њих то учиниле свјесно и добровољно, а само једна трећина насилно. Зар српског патријарха Макарија Соколовића и турског везира Мехмед-пашу Соколовића није родила једна иста мајка? Зар већина Хрвата штокаваца није такође настала отпадањем од српског националног организма? Јесу ли, можда, инсистирањем на националном заједништву с њима, наши преци успјели да те конвертите поврате историјском самосазнању, или су се морали помирити с чињеницом да је њихова конверзија неопозива? Зар Црногорци нијесу учинили исту ствар, идентичну оној коју су учинили преци данашњих Бошњака/Муслимана и данашњих Хрвата штокаваца?

Национална припадност није питање крви и тла. Заједничка слава у прошлости, заједничка воља у садашњости, сећање на велике ствари које су чињене заједно и жеља да се оне још чине – то су битни чиниоци који од скупа људи чине народ [3], каже Коста Чавошки. Делајл Бернс, пак, вели: Заједничке успомене и заједнички идеал – више него заједничка крв – чине нацију [4]. Сад ви, господо народњаци (и остали учесници скупа), себи, а не мени, одговорите на питање: може ли ваш став да су Срби и Црногорци један недјељиви народ бити одржив у односу на ове двије дефиниције народа и/ли нације? Видите ли ви данас код Црногораца вољу да чине те велике ствари заједно са нама Србима? Видите ли ви данас заједнички српско-црногорски идеал? Зар не видите да нам је у том смислу данас све, не само различито, него и супротстављено – од интерпретације историјских чињеница, па до конкретних животних интереса? Ваше затварање очију пред чињеницом да се у садржају појма Црногорац више не налази оно што се налазило у доба Светог Петра Цетињског и владике Рада бјежање је од истине. На тај начин се креће на пут који Србима на тлу постплеменске Црне Горе добра донијети не може. Једна латинска изрека гласи: Nomen est omen (Име је својство). А наше национално име је Срби. Стога постављам питање: треба ли, због тога што ће «НС прије нестати, него промијенити и једно слово у свом програму» (Д. Шоћ), да и даље бјежимо од очигледних истина и тако се полако одрекнемо и српског имена као суштине нашег националног идентитета?

У наслову овога скупа стоји тврдња да су Срби државотворни народ у историји Црној Гори. А ја се питам: ко тврди супротно? Наравно да смо државотворни, не само кроз историју него и данас, чим чинимо трећину становништва и чим смо аутохтоно становништво на овом тлу. Није проблем у томе, већ у чињеници што ми Срби ту нашу државотворност нијесмо уставно-правно верификовали као конститутивност, чиме смо и де факто и де јуре гурнути у мањински положај. Оваквим насловом скупа организатор је хтио да релативизује ту чињеницу; да појам државотворности подметне као појам конститутивности, да нам објасни како смо, самим тим што смо државотворни, конститутиван народ, иако то не пише нигдје у уставу.

Осим тога, у најави овога скупа наговијештена је и могућност доношења резолуције која треба да изрази став учесника да Срби нијесу национална мањина у Црној Гори. Можете ви донијети и десет таквих резолуција, али то неће промијенити чињеницу да Срби, нажалост, јесу мањински народ. Мањински су због тога што чине свега трећину становништва, а мањински су и по уставу, јер по истом том уставу нијесу конститутивни. Истина, у уставу нигдје не пише да јесу мањински, али зато је српски језик уставно-правно гледано у истом положају као нпр. албански. И још су, приде, као такви Срби и дискриминисани, скоро потпуно изопштени из свих државних органа и институција, с идентитетом подвргнутим организованој државној репресији. Негирањем свих тих чињеница само ће се још додатно погоршавати положај Срба. Јер, Срби ће онда бити ван уставно-правног поретка, и тако гетоизирани егзистираће као фолклорна скупина на путу нестајања, која стварност посматра очима 19. вијека. С таквом свијешћу они ће овој држави и даље служити као сировинска база за коначно уобличавање црногорске постплеменске нације.

У вези с тим, желим да истакнем још једну важну чињеницу. Управо је организатор овога скупа у вријеме доношења важећег устава Србе гурао у статус мањинског и положај дискриминисаног народа. Јер, Народна странка тада је снажно заступала став који је био још радикалнији, још неповољнији по српски народ од садашњег уставног рјешења. Наиме, важећи устав, као што знамо, Црну Гору преамбулом дефинише као државу грађана, припадника народа и националних мањина: Црногораца, Срба, Бошњака, Албанаца, Муслимана, Хрвата... док се Народна странка залагала да се умјесто те формулације унесе формулација да је она грађанска држава коју твори народ Црне Горе; дакле, без помињања српског националног имена. То је, по мом скромном мишљењу, само била софистициранија, да не кажем језуитскија (јер је као таква Србима била лакше сварљивија) варијанта почетног рјешења из тзв. експертске верзије устава која је предвиђала дефинисање Црне Горе као државе Црногорског народа. Откуд сада, господо, толика ваша напрасна забринутост због «покушаја претварања Срба у националну мањину»? За чије интересе ви то радите?

Такође је у најави овог скупа (и не само у његовој најави) поручивано како су Срби и Црногорци један јединствени и недјељиви народ. Стога постављам и ово питање: које је јединствено и недјељиво име тога јединственог и недјељивог народа? Такође постављам питање: ако је, господо организатори, и по вашем мишљењу јединствено име тога јединственог народа Срби, зашто онда прво не убиједите да то име поново прихвате као своје оне који су га се већ одрекли, него самосвјесне Србе убјеђујете да су Срби? И ја ћу свакако, као вјерујем и сви остали Срби, бити добронамјерно отворен према евентуалном повратку Црногораца историјском самосазнању. И чим се то деси, заклаћемо угојено теле и направити велику гозбу. Али, што се Српског националног савјета тиче, нема гозбе без претходног повратка Црногораца том самосазнању. Напротив, док се то евентуално не деси, у шта нимало не вјерујемо, гарант нашег опстанка може бити једино уставно-правно повлачење јасне националне динстинкције између нас и њих. А то је, између осталог захваљујући и вашој политици, сада могуће једино преко члана 79. Устава Црне Горе и преко механизма националног савјета. Изволите, промијените устав Црне Горе, у њему запишите да су Срби конститутиван народ, и Српски национални савјет ће се истог тренутка самораспустити.

Свака друга прича на ову тему је прилог асимилацији Срба на тлу постплеменске црногорске државице.

___________

[1] О томе видјети у бесједи Владике Николаја «Национализам Светог Саве», Свети Сава за школу и дом, Вајат, Београд, Каирос, Сремски Карловци, 1995. стр. 37 - 42
[2] Интервју «Вечерњим новостима» од 4. септемба 2009.
[3] Уставни геноцид над Србима, зборник радова, Српско народно вијеће, Подгорица, 2006., стр. 27
[4] Исто

Коментари
Додај нови
Владимир Павићевић   |24-11-2009 14:56:38
Наравно да се слажем са госп. Војиновићем да
никога, па ни Црногорце, не треба тјерати ни
на шта, па ни да буду Срби. Ако ништа друго,
испали бисмо непристојни.
Само што проблем
није у томе.
Проблем је у покушају
Црногораца да пониште историјски карактер
простора који нам је заједнички, да поједу
нашу историју не би ли учврстили свој
идентитет. То је, бар ја тако мислим, исто
ако не горе од отимања наше земље.
Све би
било у реду ако би Црногорци рекли:"Ми смо
Срби, али то више не желимо и нећемо бити!
Одбацујемо све што нас за српство веже и
градимо нови идентитет!" Али они хоће да
своје Ми граде разваљујући наш сопство - а
то им не можемо допустити. Зато сваки
тренутак треба користити да се нагласи коме
и чему припада петровићка ЦГ, сјенка крста
што се збјежао у ове планине.
Питање
идентитета није ипак само ствар избора него
и датости - ја могу да тврдим да сам Кинез,
али ми се ипак не би повјеровало, зар не?
Игор Миковић  - Све је тако...   |26-11-2009 09:28:50
Уз већ пословично апсолутно слагање са
мислима брата Раја, желим само да кажем
неколико мисли које се мени мотају по глави
већ скоро деценију, а које су се показале
као болно истините.
Сви челници и
вјероватно огромна већина чланова свих тзв.
српских и још тзв-нијих "про"српских
партија су или комплетни (...), или сви до
једног раде за цг удбу. Или су корумпирани
до "мозга костију".
(А најприје ће бити
све ово троје заједно, јер једино идиоти
могу радити за цг удбу и бити корумпирани а
надати се да ће им то проћи неопажено.
И
њима су сада већи трн у оку људи из Српског
Националног Савјета, од режима М.Ђ. Мислим
да тренутно брат Рајо за њих представља
највећег непријатеља у ЦГ, зато што
разобличава њихов "заједнички злочиначки
подухват" и обесмишљава њихово
паразитско и крвопијско постојање на
политичкој сцени.
Јер - ако постоји тијело
које се бори за права српског народа у ЦГ -
шта ће они да раде? Од чега ће да (врло добро)
живе?
Наравно, Српски Савјет представља
опасност и по србомрзачки црногорски
фашистички режим, али га он тренутно још не
сматра озбиљно опасним, и пушта своје
српске керове (или просто глупане) да се
кољу са њима, и злурадо трља руке радујући
се нашој српској несрећи.
Заиста - само нам
Бог може помоћи.
Боки  - Идентитет Црногораца   |26-11-2009 08:02:38
За почетак, слажем се са обојицом, заправо
све.
Само не треба подцјењивати
"непријатеља". Ни оно што говори
пензионисана странка, ни оно што говоре оци
и првоборци Црногорске нације није без
смисла, иако је, слажемо се, веома
погрешно.
Добро је да видимо и да
препознамо да је пензионисана странка и оци
и првоборци Црногорске нације једна те иста
ствар.
Оно што ви пропуштате, Владимире, а
Рајо уочава боље, је да, отимајући са о
Цетиње и Петровиће, Срби помажу идолатрији
тога двога, тиме подривају свој идентитет. И
Црногорци и Дуплекси имају право на своје
тумчење историје и проштости својих
предака, и не морају много да лажу.
Боки  - Да нам поживи, Рајо је скоро све већ написао   |26-11-2009 12:21:19
Осим тога, Владимире,

Није лијепо, није
васпитано, и немамо као они, механизми
државне присиле да њихову грешку назовемо
лаж.

Највећа опасност,која освјетљава
њихову грешку је чување бескомпромисне
истине, која укључује признање њиховог
права на посебност и право да другачије
тумаче или чак мијењају предање циљева
постојања Црне Горе, које су им оставили
њихови предаци. То право имају као људи и
као народ који је у стању да обезбиједи
већину у парламенту.
На крају, када и ако
успију да асимилују макар пола данашњих
Срба у БРЦГ, послије једнога вијека, ма не
послије само 20 година, ће славити своје
дјелимично Српско поријекло, исто као што
Енглези славе и своје Келтско и Римско и
Англо-Саксонско и Норманско поријекло, а ни
један од тих народа-освајача није говорио
исти језик. Дочим, Ирци су остали углавном
само Келти.
Пензионисана народна странка
је ријешила да учествује у том пројекту
асимилације и учини га безболним за
извјестан број Срба. На нама је да тај број
учинимо што мањим, и да га у перспективи
повећавамо, тако што ћемо обезбиједити да
људи не буду биолошки угрожени ако изеберу
праву - нашу страну.
Владимир Павићевић   |26-11-2009 17:00:32
Поштовани господине Боки,
драго ми је да се
с Вама, као врло уљудним саговорником,
сусрећем и на овом мјесту.
Прво: Срби се не
отимају о Цетиње и Петровиће. Цетиње и
Петровићи су припадали српском народу. У
тој ствари ништа се не мијења чињеницом да
се данас Цетиње сматра бастионом
антисрпства. Нити ме садашње цетиње може
натјерати да се одрекнем и Петровића и
њиховог двора. А Цетиње има право на избор -
само што тај избор не утиче на моје поимање
НЕКАДАШЊЕ Црне Горе. Ако су се Цетињани
одрекли поменуте, не морамо и ми.
Срби су
мали народ па ни наша историја није велика,
осим страдања. Гинули смо као да нас је сто
милиона. Ми не можемо да се галантно
одричемо ЧИТАВЕ ЈЕДНЕ НАШЕ ДРЖАВЕ само зато
што неко жели да је приграби за потребе
изградње сопственог идентитета. Толико
историје баш немамо...
Далеко од тога да та
некадашња Црна Гора није имала своје мане.
Имали су их Петровићи, чак и они највећи.
Мана су имали и Карађорђевићи, о,
итекако!
Тако да их не треба идеализовати
али ни априори одбацивати. Слажем се са
госп. Војиновићем да је управо црногорско
хипертрофисано самољубље много
допринијело овоме антисрпском мутљагу у
коме данас живимо.
Али, нисам присталица да
се одрекнемо ма и најгорег дијела нашег
сјећања - ако ни због чега другог а оно да би
сличне грешке избјегли у будућности.
Понављам: немамо толико много историје па
да се одричемо иједног њеног дијела.
Ономе
ко хоће да отргне црногорску капу из српске
народне ношње треба се супротставити, али
не тако што ћемо за инат носити шајкачу.

Тиме никако не желим рећи да сам бољи Србин
од Шумадинаца или да ми је шајкача
мрска...
Црногорци су Срби! Ако неки од њих
или већина то неће - шта да се ради!
АЛИ ТО НЕ
СМИЈЕ ДА УТИЧЕ НА НАШ ОДНОС ПРЕМА
ЦРНОГОРСКОЈ ПРОШЛОСТИ!
А како ћемо се
борити за очување нашег идентитета - да ли
Савјет или некако другачије- договорићемо
се...
Jevric  - dva naroda   |27-11-2009 03:53:28
Moj otac je Srbin iz Crne Gore. Njegova dva rodjena brata su Crnogorci po
nacionalnosti, a moj otac i jos dva rodjena brata su Srbi. Ima ih pet ukupno. Ja
sam isto Srbin, i gledam sve moje striceve kao jednu nacionalnost(Srbe, i ako
oni to nezele da priznaju ili znaju). Ipak vjerujem da ce se jednog dana oni
vratiti svom pravom nacionalnom identetu(Srpskom), ili ce njihova djeca. Istina
mora pobediti! (izvinjavam se na greske u Sprskom jeziku, pisem iz Australije).
Боки  - @Јеврић   |27-11-2009 14:38:04
Јеврићу. Исто тако и код мене. Отац и двије
тетке Срби, Стриц и двије тетке црногорци.
Сестра и ја ћемо учити дјецу да су Срби у
држави која је некада била Српска, која се
је добровољно утопила у заједничку државу
са Србијом, а они други су у заблуди и да ће
промијенити мишљење. Стричева дјеца ће
учити своју дјецу да су Црногорци, у држави
која је била помало Српска, углавном
Црногорска, а да су је 1918 Срби и домаћи
издајници окупирали. И послије неколико
генерација то више неће бити браћа који су
се раздвојили, него далеки предаци. Једина
алтернатива томе је да се Срби придруже
Црногорцима и признају да су Црногорци у
праву.
delija   |27-11-2009 18:17:15
Vladimire,veoma si blizu stavovima NS!
Realno i nije frustrirajuce!
Bravo!
Игор Миковић  - Све је тако...   |27-11-2009 19:43:02
Помаже Бог!
Ја бих желио да додам и ово: с
обзиром да је идеја коју заступа брат Рајо и
његови истомишљеници једина здрава и
једина исправна искра разума у данашњој
Црној Гори, никако не би смјело да се деси да
се сва та позитивна енергија која коријене
вуче из спознаје истине потроши на
мрцварење и обрачунавање са -
неистомишљеницима, било српске, било
црногорске или ко зна већ које не
националности. Демон ће само то и хтјети, да
се и ово мало поштене српске памети што је
преостало у Црној Гори испрља ублату
бесконачног надгорњавања са народњацима и
мандићевцима. А ако се само на томе
зауставимо - то је знак наше дефинитвне
смрти. Био би то последњи трзај српства у ЦГ.
А то ће умируће лешине народњака и
мандићеваца, потпомогнути владајућим
режимом, сигурно покушати да ураде - да нас
за собом повуку на дно живог блата.
Хоћу да
кажем да, у суштини, не би требало
зарезивати ни једне ни друге ни 5%, него
тјерати своје, и - радити, стварати, борити
се, као да никог другог осим нас и нема (као
што у суштини и нема).
Па шта нам Бог да.
Ми
смо потпуно слободни да деламо - да се
послужим славним говором пуковника
Драгутина... (Јовановића?) - не морамо да се
бринемо за нашу будућност, јер она више
практично и не постоји, отписали су нас са
списка, тако да можемо да живимо и радимо
потпуно слободно, као живи мртваци којима
је дато још неко вријеме да тумарају по
земљи прије коначног одласка... Да није тако
- морамо се доказати ПОЗИТИВНИМ дјелима, а
не само негацијом заблуда наших
неистомишљеника...
Ово пишем као ипак неку
братску критику брату Рају - да се не
зауставља на часовима анатомије и
вивисецирању црногораца и лажесрба, јер је,
по мом мишљењу, ту рекао све што жив и
паметан човјек може рећи, растурио их је
"ко беба звечку", све даље би било
варијације на исту тему, него да покуша да
пише више (и не само он, него и други умни
Срби из ЦГ и одасвуд) о томе - шта је реално
чинити нама који мислимо исто (или слично)
као он, како се реално борити и живјети, или
барем стремити да живиш према идеалима које
исповиједаш...
Ако тога не буде, и ако се све
сведе на то хоће ли нам Влада коју иначе и не
миришемо баш превише дати тих 370 хиљада или
10 пута мање од тога - онда заиста нисмо ни
заслужили да постојимо...
Jevric  - Pitanje   |28-11-2009 14:30:20
Hvala Boki na komentar.
Jel moze neko da mi objasni zasto treba da se pomirimo
sa tim da nas Srba u CG ima i bice u buducnosti samo 32% ili manje? Zar se nisu
cifre svakog cenzuza menjale? Ko bi rekao 60tih,70tih, i 80tih da ce nas jednog
dana biti ovoliko. Znam da vlast i medije rade sve da ubuduce smanje tu cifru,
ali ja ipak imam nade sve dok postoji SPC u CG.
NN  - Bog ti zdravlje podario Vojinoviću koliko je pamet   |29-11-2009 14:03:49
Pomaže Bog.

Povodom problema nacionalne dualnosti u jednoj familiji:

Mnogo je
srpskih familija razbijeno nacionalnim kodom koji je ispisan prevjerom ili
zabludom. Ali mi zbog toga što će sjutra djeca našeg posrnulog brata biti
druge nacije od naše ne smijemo trčati za onima koji odlaze. Moramo da
ostanemo na jednom mjestu i zato da bi nam odbjegla braća jednom, ako možda
spoznaju ko su bili, znali po nama gdje tačno treba da se vrate.
Боки  - @Јеврић   |29-11-2009 18:46:42
У Србе можеш убројити и дио оних којима је
било испод части да се изјасне као
Црногорци, а нису смјели да се изјасне као
срби, значи још неких 3%.

Тих цензуса, 61, 71, 81,
91 године, је било мање срба. 91 године 10%. Како,
питаш.

Тако што је Црногорска нација
уведена на превару. Отац Црногорске нације
је комунистички теоретичар Ђилас, и нација
је формирана као нека врста подврсте унутар
Спрске нације. Људи су мислили да је
свеједно. Отприлике као да, ако живиш на
Тасманији, неко отвори рубрику Тасманац, и
каже ти да је то свеједно, па то је само
подврста Аустралијанца. У току следећих 60
година, нација је пуњена реалним садржајем,
година за годином. Језик, државност, црква,
језик, писмо. Да су ти људи тих послератних
година знали на шта ће изаћи, вјероватно би
Срба било више.

Ово ти такође може бити
извор информација: www.slobodnamisao.com

Опрости
ако звучим као Црногорац, из ког краја БР
Црне Горе су Јеврићи?
Боки  - @Владимир Павићевић   |29-11-2009 19:01:28
Владимире, Петровићи су сами за себе
говорили, неко боље неки лошије, али
углавном јасно и прејасно да су Срби. Зато
су Црногорци и срушили капелу на Ловћену.
Неће нам бити тешко да то показујемо и
доказујемо. Али...
Срж Црне горе чини
Катунска нација. Они (Катуњани) нису више
Срби. (Свакоме изузетку се до земље клањам)
(Црмничка нахија ништа бое, Љешанска нешто
боље). Ловћен је њима "олтар свети". Као
биолошки наследници оних који су од тога
Ловћена направили "олтар свети" имају
више права него ја да му демократским
суверенитетом мијењају правац и смисао. Ако
нам је ловћен "олтар свети", онда око
тога "Ловћена" треба демократски да се
окупимо заједно са Црногорцима, поклонимо
му се, и на гумну заједно са њима,
демократски, изаберемо нови заједнички
правац, а то је, као што видимо нова нација,
језик, држава, црква...

Мени Ловћен није
"олтар свети", већ само епизода у
историји српског народа, географски и
биолошки отета од мога народа, моја само у
сјећању, виртуелно, исто као што је њима
Свети Сава није "олтар свети" већ само
епизода у историји Црногорског народа.
Jevric  - @Boki   |01-12-2009 03:14:41
Jevrici su iz Andrijevice (Vasojevici).
Ozenio sam se u PG 2008. Prijatelji su
sa Cetinja, pa znam kakve probleme (Crnogorci, Srbi) smo imali oko svadbe.
Svadba je bila u hotelu Crna Gora. Od zene familija se bojala da ce da izgube
poslove ako bude Srpskih pesama. Ipak ih je bilo jer sam tako zeleo pa su
krenuli neki kuci odma.
2007 sam ziveo u PG godinu dana tako da me mnogo tesko
pogadjalo u kakvom su polozaju Srbi u CG. Jedan primer je moja svadba.
Игор Миковић  - @Јеврић   |01-12-2009 09:30:30
Помаже Бог!
Што се мене тиче, мени није нешто
нарочито жао што су нас неки "Срби" под
притиском или због привилегија напустили и
прешли у други табор. Тиме су нам сами
помогли да се очистимо од шљама. Јер ако те
неко остави кад је тешко - шта ће ти он? То
само значи да није ни био наш.
Још само да се
некако очистимо од "Срба" који своје
српство наплаћују, односно, уопште, од те
накарадне философије да се, умјесто
жртвовања за народ, народ гули и гребуцка - и
гдје ће нам бити крај...
Боки  - @Јеврић   |01-12-2009 11:29:19
Препоручујем одмах покушај договора и
примјену притиска да дјеца буду Срби а не
Црногорци. Аргументи:
1. БРЦГ је
традиционално друштво
2. Аустралија је
релативно традиционално друштво
3.
Предочавати дјеци изворе који показују да
је Андријевица одувијек била Србија, а да су
и Цетињани некада били Срби.
Користити
горепоментута 3 аргумента и покушати добити
од супруге пристанак да су дјеца Срби (добро
Аустралијанци - али Срби). Предочити да ће
дјеца бити васпитана на основу1, 2 и 3 у
сваком случају.
Miko  - Svaka čast za tekst   |01-12-2009 11:46:17
Samo da dodam, ne bi nikad menjao svoje srpsko pradedovsko poreklo. Koliko je
loše sto uvode taj novokomponovani jezik , bar ce se jasno znati ko je Srbin a
ko je milogorac.
Владимир Павићевић   |01-12-2009 17:32:34
Поштовани господине Боки,
демократија се
дефинише и као право људи да говоре
глупости.
Тако и ови "нови Црногорци"
имају право да тврде било шта, јер под
језиком трња нема а и хартија трпи много
тога.
Ипак, за мене ће то остати
глупости.
Свако нека изграђује свој
идентитет како жели. Само нека не поткрада
мој идентитет и моју прошлост - демократија
није што и право на лоповлук.
Мислим да смо
негдје о овоме већ расправљали, али да и на
овом мјесту поновим: неке ствари просто
нису питање већине.
Дакле, можемо да
промијенимо навијачки табор и да умјесто за
"Барселону" од данас навијамо за
"Реал".
Али, не можемо изгласати да је
првак Европе за 2008/09 "Реал".
Првак је
"Барселона".
Антовић  - одговор Јеврићу   |03-12-2009 00:35:59
Господине Јеврићу
Коментаром своје свадбе,
дјелимично сте дали одговор на постављено
питање, па ћу ја само да Вас допуним,и
покушам да појасним зашто су Срби у
ЦГдискримисани за разлику од осталих
националних заједница.Свима треба да је
јасно да ова власт уз подршку Ватикана
прави нову црногорску нацију,која треба да
буде прелазно решење за даље унијаћење
Срба.Не могу они црногорску нацију
направити од Муслимана,Бошњака,Албанаца
или Рома, већ једино од Срба и зато не бирају
средства уцјена, притисака и најтежих
дискриминација како би свој задатак
испунили. Код испуњавања тог задатка често
у савезу са наведеним националним
заједницама прегласавају Србе. Тако су уз
помоћ њихову двотрећинском већином
донијели за Србе дискриминаторски Устав и
од нас покушавају да направе не само мањину,
него и сировину за прављење своје нације
Jevric  - @Boki   |03-12-2009 00:39:17
Zlazem se! )
Ako djeca znaju istinu, onda nema dileme. Tako i dosta mojih
rodjaka u CG su (nacionalni Crnogorci) jer neznaju istinu, posle 60 godina
komunisticke ideologije (po medijama, skolama itd). Od kako su polako poceli da
saznaju neke istorijske cinjenice, neki su poceli da govore da su Crnogorci
Srpskog porijekla.
Jer ima dosta nacionalnih Crnogoraca(koji nisu zatvorili oci
u usi) i koji bih mogli da se vrate svojim pravim korenim.
Neverujem da ce
djeca da naslede sta ih roditelji uce(ako nije istinito).
Moj otac je bio clan
komunisticke partije, a ja sam veliki protivnik komunisticke zlocinacke
ideologije. Isao sam dosta puta na ravnu goru. Upoznao sam i druzio se sa
Nikolom Kavajom (lovac na Tita).
Jer istina nije ni nova ni stara, vec je
ista, juce, danas i sjutra. (Vladka Nikolaj Velimirovic).
Oprosti ako zvucim
radikalan
Jevric  - @Pavicevic   |03-12-2009 04:50:17
Ja isto niposto nisam za odricanje nijednog dijela nase Srpske istorije, bilo to
Karadjordjevici, Petrovici, Crnojevic ili Nemanjici.
Nemoze nijedna novo
komponovana nacija da krade nasu istoriju ili da nas ubedjuju da nije to nase!
Боки  - @Јеврић   |03-12-2009 12:46:10
Истина је једна, наравно, но не треба
запостављати ни индоктринацију.
:-)
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 554 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић