| Комунистичко тестерисање по Србији |
|
|
| понедјељак, 16 новембар 2009 11:11 | ||||||||
Више од половине столећа свих шест признатих народа, десет народности и више од двадесет етничких група и групица у Браваревој Југославији као и у пост-Капларевом Југо-Крпежу је изучавало „Опћу новију повијест Југославије “ у којој је главни акценат био на тзв. НОБ-и и Револуцији а у чијим се наставно-едукативним плановима и програмима (од предшколског обданишта до универзитетских постдипломских студија) машин-бравареви партизани боре против „окупатора и домаћих издајника и колаборациониста“ за „братствено-јединственичку слободу“ свих југословенских народа, народности и етничких група и групица. Наравно, као и у свим другим тоталитаристичко-једнопартијским системима након успешно изведене револуције непријатељ опћенародног благостања и просперитета је стереотипски „документовано“ представљан као масовни убица цивила и то на најзверскији начин како би се код пионирско-комсомолског школског узраста створио одговарајући психолошки ефекат. Међутим, поред фактичког стања да је оваква комунистичка пропаганда почивала на фалсификаторским основама, постоје и документи о комунистичким зверствима над србским цивилним становништвом на територији Србије а која су комунисти предвођени хрватскоим, словеначким и јеврејским политичким руководством починили у свом идеолошком антисрбском фанатизму. Професионални и неидеолошки историчари знају да су још за време самога рата, тј. револуционарно-шумског преотимања власти од стране комунистичког „белосветског олоша“, објављиване аутентичне фотографије на којима се виде животињски унакажене србске цивилне жртве од стране комуниста и то са њиховим именима и презименима. На другој страни, зачуђујуће је да комунисти немају до сада објављену ни једну једину фотографију таквог калибра. Наиме, све комунистичке фотографије на којима су представљене жртве „великосрбско-четничке реакције“ су неименоване! Овом приликом бисмо указали на један од релевантних повесних извора из самога ратнога периода а који између осталих комунистичко-животињских зверстава говори и о масакрирању Веселина Петровића који је био председник општине Дивци, села близу Ваљева, а кога је живог обезглавио тестером комунистичко-партизански политички комесар Хинко Мајер (из имена и презимена овог револуционарног егзекутора је јасно о коме се ради у етничком смислу идентификације!). Тестерисање Србина Веселина Петровића од стране Хинка Мајера је описано у документу под насловом „Крвава листа комунистичких злочина у Србији“ а која је издата на основу сведочења очевидаца од стране власти генерала Милана Недића године 1942. У овом конкретном случају очевидац је Љубомир Рафаиловић из самог села Дивци. Ево шта између осталог стоји у овој листи комуниста поводом овог случаја: „Последњих дана септембра комунистички зверови, под вођством Јеврејина Хинка Мајера, 'велетрговца' из Загреба, ухватили су Веселина Петровића, председника општине Дивци у срезу ваљевском, и уморили га најстрашнијим мукама. Прво су му секли део по део тела, онда су му тестером одсекли главу. Ова иста банда Мајерова (овде се конкретно ради о комунистичком 'Колубарском Народно-ослободилачком партизанском' одреду) имала је свој штаб у септембру (1941. г.) у селу Дупљаји. Када су владини одреди очистили ово село и тај крај од комунистичких разбојника нашли су у дворишту те куће 35 гробова у којима су плитко били покопани сељаци из тог краја које је Хинко Мајер са својим џелатима уморио најужаснијом смрћу, најчешће секући им комад по комад тела. Један од судија Мајеровог 'преког суда' имао је обичај да сељаку изведеном пред овај скуп црвених зверова забије две каме, по једну са сваке стране у врат и онда да кроз смех пита своје остале другове: 'Да ли да га ослободимо?'“ (странице 58-59) . Владислав Б. Сотировић
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...