Пише: ДУШАН ОПАЧИЋ

"Књижевне новине" које редовно купујем и жељно ишчекујем да се појаве на киосцима (један примерак по киоску!), нажалост штампан на најлошијем квалитету папира, који не би послужио у неким не дај Боже ситуацијама велике нужде, у поледњем септембарском броју (октобарски и новембарски још увек није у продаји) наилазим на вапај у облику апела главног и одговорног уредника "Савременика" Србе Игњатовића, који се обраћа читаоцима, сарадницима, купцима и преплатницима описујући судбину овог вредног књижевног зборника. Наводи господин Игњатовић у кратким цртама историјат зборника, како је заживео, опстајао све ове године и кад је настао почетак краја опстанка до данас када је "Савременик" осуђен на смрт од стране "преког суда" или читај Министарства културе Републике Србије.

Полако пролази деценија од дана када је успостављена "демократска Србија" и њене "истинске" вредности које долазе до изражаја у виду Фарме, Великог Брата и преживљавања по којекавим острвима, где из прве руке милиони наших гледаоца имају прилике да уживају у мастурбацијама, сплеткама, свађама... и да на крају изаберу путем смс порука, победника који односи лаки кеш. Виртуала Србија на делу или варијанта хлеба и игара у нашем случају без овог првог.

Историјски точак се окреће. Неке теме које су биле актуелне један век и више уназад поново се враћају у данашњу "модерну" Србију.

Примера ради српска историја је кубурила са књижевницима и њиховим статусом у друштву ономад, данашња Србија незна како да се отараси писаца и књижевне периодике. По сведочењу Бен Акибе, пардон Бранислава Нушића, из његових списа или једне од ње под називом "Српски књижевник" можемо закључити да је ондашњи Књаз био милостивији према српским писцима него данашња про-европска и реформска Влада Србије. Како Нушић описује 1861.године донета је уредба по којој се "просјацима, циганима, скитницама и књижевницима могу издавати бесплатни пасоши". Данас пред улазак у бели шенген ова уредба не важи па по закону ова горе наведена категорија људи мора да дреши кесу за поменути документ. Према наведеним чињеницама не може се оспорити да је Кнез Милош указао бар неко "признање" према књижевничкој класи".

О периодици и штампи да не говоримо. Да не упоређујемо данашњи Закон о инфорисању који тера новинаре и уреднике у затвор и Указ Књаза Милоша од 12.Маја 1859. године који гласи: "Уважавајући многогодишњу и општекорисну делатност, коју уредник "Српских новина" Милош Поповић осведочава око подизања народне журналистике, па желећи на њему показати своје књажевско признање и према нашој књижевничкој класи, благоволела је Његова Светлост Господар и Књаз наш Милош Обреновић призвести га у чин капетана." Великодушно зар не?

Да се вратимо на тему "Савременика" и пресуди да нестане из живота, директан је обрачун Министарства културе Републике Србије са Удружењем књижевника Србије. Подсетио бих господина Министра и његове службенике из Министарства да је Удружење књижевника Србије из улице Француске бр. 7. било уточиште и спас свих људи који се нису слагали са ондашњим једнопартијским системом. УКС је био кров који је покривао све могуће дисиденте оног времена, а многи од њих данас седе у власти и враћају му тиме да Удружење никад није било у горој финансијској ситуацији, а да се одломци и дела великана српске и светске књижевности штампају на најгорој врсти хартије, док се са друге стране финансирају којекаве невладине организације у настајању и Агенције за истраживање руда и губљење времена...

УКС је преживео једнопартијски систем и искрено се надам да ће надживети и ово виртуелно (надам се привремено) стање у Србији.

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."