Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ
Данас, 10. августа 2009. љета Господњега читам на «Мини» изјаву «дугогодишњег новинара» Драгољуба Вуковића «Слободној Европи» о изостанку «трајне и одлучне новинарске реакције на нападе на посленике јавне ријечи».
То је, вели он, један нихилистички индивидуализам који не брине о заједници. Ми смо изгубили осјећај за заједницу у било ком смислу.
Он толкује како неолиберални модел капитализма његује тај нихилистички индивидуализам, који је постао полазна основа за црногорско друштво у сваком његовом сегменту.
Опа, бато! Дирљиво, дирљиво, нема шта...
А истовремено у данашњим «Вијестима» професор Филип Ковачевић коментарише политичку ситуацију у Црној Гори и међудржавне односе Црне Горе и Србије, па вели:
Постоји проблем што многи из црногорског политичког врха гледају на сусједну државу кроз призму НАТО савеза, а многи из српског политичког врха на Црну Гору кроз призму великосрпске идеологије.
Он се боји да ће односи између Црне Горе и Србије све више подсјећати на односе између Грузије и Русије и додаје да Црна Гора по папагајској послушности НАТО факторима и тајкунској природи владајуће политичке елите и тако већ подсјећа на Грузију.
И опет: опа, бато! Дирљиво, да дирљивије не може бити!
«По папагајској послушности НАТО факторима»!? Народе, зна ли ико из којег је Милошевићевог или Шешељевог говора професор Ковачевић преписао ове ријечи?
Све што гамиже у црногорском националном корпусу, а што није у Де-Пе-Есу, дигло се ових дана на тољагу против градоначелника Подгорице због батина којима је прије неки дан онако домаћински почастио новинаре «Вијести»! Истина, таквих који нијесу у Де-Пе-Есу међу Црногорцима има отприлике толико да би, можда, испунили онај подгорички кафић пред којим се одиграло то, сада већ легендарно утјеривање трансатлантских вриједности на црногорски начин. А и та шака њих који нијесу у Де-Пе-Есу – јесте у Де-Пе-Есу. Јесте, јер ми Срби одлично знамо да јесте! Ти кругови нас Србе већ годинама маркирају као антидржавни и антидемократски фактор у друштву. Они су уобличавали и уобличавају идеолошку и медијску хајку против српске самосвијести, па је стога, најблаже речено, чудно откуда Вуковићу тај осјећај о одсуству општедруштвеног заједништва и солидарности!? Биће да смо ми Срби наговорили Мугија да их онако демократски издегенечи!
Признајем, може ово да звучи малициозно, али само ономе који себи не поставља следећа питања:
Је ли ико од ових Црногораца икад дигао глас протеста против сваковрсног насиља над идентитетом српског народа у Црној Гори?
Која је оно новина објављивала прилоге под насловом: Без климе и купатила више не љетују ни Србијанци?
Који су оно интелектуални кругови лансирали предреферендумску крилатицу: прво држава, па демократија?
Тражили сте – гледајте, мрки Црногорци.
Пазите само профину тезу: проблем Црне Горе је што «многи из црногорског политичког врха» на Србију гледају кроз НАТО наочаре и што «многи из српског политичког врха» Црну Гору посматрају кроз «великосрпску идеологију». Пазите само новог Бењамина Калаја! Kако одједном постаје свјестан снаге црногорске у односу на нас, десетомилионски српски народ. Црна Гора га подсјећа на Грузију, а Србија на Русију. А он би хтио, ни мање ни више, него да му Црна Гора по снази и односу према НАТО-у и Србији личи на Русију. И сад би наш добри профа, разочаран овако суровим рушењем традиционалне црногорске илузије о сопственој слави и величини, хтио да постави уравниловку, да изједначи НАТО и Србе, да у исти кош стрпа џелата и жртву Има проблем што НАТО званичну Подгорицу чупа за уши кад год му се прохтије и истовремено га тишти што на челу Србије није Мишко Вуковић, или бар политички и идеолошки ислужени Славко Перовић! А све то због тога што постаје свјестан, иако то не жели јавно да каже, да им је њихово златно теле звано Црна Гора било самосталније и сувереније док је било у државном заједништву са Србијом, него што је то сад, након референдума из 2006. године.
То што ова група Црногораца, остајући и даље при изанђалим идеолошким фразама о «великосрпству», полако почиње НАТО да посматра са нашег српског становишта и да критикује неолиберални модел капитализма, значи само једно: почињу, сиви соколови, да се суочавају са последицама црногорске државне независности, јер је «црногорски демократски пројекат» почео да пуца и по њиховим ребрима. Ако, нека пуца, тек ће да пуца. Љековито је то: да осјете коначно и они како то у стварности изгледа. Лакше ће прихватити непобитну истину да Црна Гора ни у једном облику државности и ни под којом влашћу не може бити нормална демократска држава. Не може, па макар јој застава била и црвено-плаветно-бијела, а химна «Онамо 'намо»! Не може, јер је држава Црна Гора одувијек била, и јер јесте, и јер ће бити док год буде постојала приватни феуд. И ништа више од тога!
Зато, кад год ме питају шта мислим о унутарцрногорским подјелама, ја одговарам: ништа, ја сам Србин. О црногорским проблемима размишљам колико о албанским, хрватским или бошњачким. И са свима њима, укључујући и Црногорце, желим «најбоље могуће односе». А да би наша жеља да између нас Срба и Црногораца буду успостављени такви нормални односи била остварива, неопходно је да и Црногорци желе њихово успостављање. А да желе, увјериће нас само и једино кад почну да поштују наша српска права. И нико ми, након свега што сам преживио у Црној Гори, не може пришити да овакав став није демократски и да је антиграђански и митомански.
А до тада - не дирајте Мугога!
Не пљујте увис, јер је Муги ваш, јер је Муги – ви!
| Коментари |
|
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
| < Претходна | Сљедећа > |
|---|
Када претерају с гунђањем и саветима, једноставно одем у своју собу, затворим врата и пустим музику, што њих нервира.
