Симбиоза Пентагона и Холивуда

субота, 04 фебруар 2012 16:36

Пише: Мирослав ЛАЗАНСКИ

Како ЦИА пише сценарије за холивудске филмове? То је био наслов на првој страници најугледнијег француског дневног листа „Монд” у јулу 2002. године. Теми је био посвећен и уводник листа и више чланака који анализирају односе Холивуда са Пентагоном и ЦИА. Сетио сам се тога, јер је у недавном телевизијском дуелу између председника Републике Српске Милорада Додика и председника ЛДП-а Чедомира Јовановића, председник ЛДП-а је изјавио да је РС стигла и до рата са Анџелином Џоли, ето због њеног најновијег филма у којем су Срби представљени тако како су представљени. Иако ратовати са филмском старлетом, која се изненада из чистог алтруизма дохватила режије, за Србе из Републике Српске и није неки частан посао.

Но, када је господин Јовановић рекао да је Србија и даље извор свих проблема у региону озбиљно сам се замислио: Грчка је пред банкротом, Румуни стално штрајкују, Албанци пале православне цркве у западном делу Македоније, мађарска авио-компанија „Малев” је банкротирала, Црногорци су на улицама због цене струје, Хрвати се међусобно посвађали због титловања српских филмова, а Албанци на Косову око власти, док је цео регион затрпан снегом. Сви смо, дакле, завејани, али су само Срби криви.

Дан касније на РТС, у емисији „Да, можда, не” , филмски делатници дебатују зашто су Срби лоши момци у холивудској продукцији. Е ту се заиста могло чути свашта: од негирања да Холивуд снима филмове у тренду америчке политичке конјунктуре и коректности, до жонглирања шта су то стереотипи о Србима, а шта је холивудско смеће, до безобразног поређења Сарајева и Вуковара са Стаљинградом. Јер ваљда су око Сарајева Срби били као Немци око Стаљинграда или Лењинграда. То што у Лењинграду и Стаљинграду Немци никада пре нису живели, а Срби јесу на Грбавици, Илиџи, Лукавици, Добрињи, Вогошћи, а то је све Сарајево, то није важно. Без обзира на хашке оцене и пресуде, Сарајево је случај града у којем су се тукли јeдни квартови против других, српски против муслиманских. Истовремено је Сарајево био гарнизон са три дивизије муслиманске војске. Војни циљ? Како се узме. Када сам у „Пустињској олуји”1991. упитао америчког генерала Нормана Шварцкопа, команданта те операције, зашто су амерички авиони гађали историјски комплекс „Вавилон” када је то културни споменик нулте категорије и под заштитом Унеска, одговорио ми је да су Ирачани ту разместили целу батерију ракета „скад” и да од тог момента „Вавилон” представља легитимни војни циљ. И био је, по међународном ратном праву, у праву. Рат је увек прљав, са које год стране се налазите, али молим вас не дотерујте истину како би је усагласили са идеолошким фантазмима. Говорити „о Србима” уопштено као да су сви исти потпуно је глупо.

Холивуд прави слику америчких ратова, а америчка армија рекламира холивудске филмове. Савршена симбиоза Пентагона и америчке индустрије забаве. Холивуд је „мека” културна доминација, Пентагон и ЦИА су „тврда” доминација. Од филма „Рамбо” па надаље. Наравно, радили су то и Совјети, Сергеј Ајзенштајн, па и нацисти са „Тријумфом воље”, а други су само преузели тај модел.

Дакле, увек када филмски делатници посегну за историјским паралелама непогрешиво потону у јефтину пропаганду. Један је филмски делатник, којем је давно један сада већ покојни генерал, а тада пуковник и одговоран за морал у ЈНА, стрпао филм у бункер, дакле тај је филмски делатник лансирао тезу да је рат у БиХ изазвао Београд и да је војска Републике Српске била агресор, јер је стално нападала. Затим је оправдао амерички напад на Ирак 2003. године оптуживши Србију да је из фабрике у Баричу продала Садаму Хусеину хемијско оружје, односно погоне за производњу хемијског оружја. То што у Баричу никада није било погона за производњу хемијског оружја није важно, као што није ни важно да Американци и после девет година војног присуства у Ираку нису успели да пронађу нити један комад ирачког хемијског оружја, и што се на крају показало да је напад на Ирак уследио после монтираних процена америчке обавештајне заједнице, то такође није важно. Исти је филмски делатник поручио да ми у Србији, јер он живи у САД, треба да ћутимо и да се образујемо, јер смо по њему исувише необразовани да би неке ствари схватили. Као што се бринемо око трговине људским органима на Косову и о тој „Жутој кући” када су и Кинези продавали људске органе. А нас то није бринуло и нисмо устали против тога. Помислио сам да мисли на Кинезе у Србији, али не, он је изричито споменуо Кинезе у Кини. Фрустрације због филмова у оловним годинама. Српско самобичевање. Један од разлога зашто смо „лоши” момци. Неки, можда и многи, сасвим пристојно живе од тога. (Политика)

Коментари

Додај нови