Пише: Рајо ВОЈИНОВИЋ

Црногорски путујући циркус анатемисаног распопа Дедеића опет је за Бадњи дан приредио перформанс. Под фирмом налагања некаквог црногорског бадњака, циркусанти су на главни цетињски трг довукли огромни казан, напунили га дрвима за огрев и наложили првомајску логорску ватру. Гледаоци црногорских тв канала били су у дилеми да ли распоп мијеша свадбарски купус или испитује квалитет ћумура.

Било како било, тек то што су распопови ћумураши демонстрирали тога дана нема никакве везе са православном духовношћу. Музичка којевитезања с разгласа и племенско комеморативно бесједништво у славу тотема црногорске државности показали су право лице те веселе дружине. Њихова намјера одавно није никаква тајна: они желе затирање православног српског идентитета на тлу црногорске државе и превођење његових носилаца у унијатски вјерски и црногорски национални идентитет.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је тога дана испред Цетињског манастира опет позвао залутале на њихово антиправославно збориште да се врате вјери прађедовској и ћивоту Светог Петра Цетињскога, што су црногорски државни медији увече и сјутрадан покушали да представе као владичино пристајање и његов позив на испуњење ДПС-овог идеолошког пројекта о уједињењу вјерника „двије православне цркве“ у једну православну заједницу.

На Божић је услиједила жестока митрополитова реакција. „У Црној Гори постоји једна група људи, који су васпитани у комунизму, односно атеизму и безбожништву, а који сада, намјесто да се врате правој и истинској цркви, по идеолошким начелима стварају неку своју вјерску заједницу коју проглашавају за црногорску православну цркву.Tо није никаква црква, већ једна отуђена секта“, казао је митрополит Амфилохије.

„Нажалост, ту вјерску примитивну заједницу, која у суштини није хришћанска, подржавају и поједини црногорски медији који их стављају на прво мјесто и тако покушавају да исфорсирају ту секту као да је она црква Црне Горе, а она је једна обична секта, никла на лажним темељима, са лажним принципима и начелима“, нагласио је он.

Поједини црногорски идеолози су ову митрополитову изјаву назвали увредом. Међутим, ако би и било нормално да држава чланове Црногорске академије наука и умјетности колективно учлани у Дукљанску (а било би потпуно нормално с обзиром да је управо ЦАНУ била идеолошка претходница ДАНУ), таква врста државног егзибиционизма није могућа у случају Цркве. Просто, немогуће је правити компромис између Христовог јеванђеља и похара Зека Манитога, између Светих новомученика и њихових џелата с Пасјег гробља и Зиданог моста, између Светог Саве и Централног комитета, између вјере и невјере...

Зато је, кад већ неће да се покају, најбоље овако: Нама Јеванђеље – њима комунистички манифест; нама Свети Петар Цетињски и Владика Раде – њима Зеко Манити и Јово Капичић; нама Црква – њима шумска скупштина из Јајца.

Мир Божји – Христос се роди!

Коментари

Додај нови

DraganKrstov   |10-01-2012 14:57:12 Rijetko nesto procitam da me toliko ispuni kao komentari Gospodina Raja,nazalost u zadnje vrjeme ih je rijetko!

niksa   |10-01-2012 20:16:30 sva cast

pasko kameni  - napred sokole   |16-01-2012 08:55:45 Uvijek casno mislis i ljudski govoris, nazalost gluvima je uzalud govoriti i slijepima boje pokayivati. Ko gazi po zivom pijesku sve dublje tone.Zna da mu povratka nema pa nastoji da sto vise za sobom pomuce.Samrtnicki trzaji konja su najbolniji.Od straha cute-poltroni, zaboravili da ko od straha mre, za dusu mu prde.

Blagota Djurovic  - raspopovi cumurasi   |22-01-2012 19:37:33 Cestitam Paju Vojinovicu na pravicnom pisanju. Citajuci ove izkaze donekle vidim pravo stanje druge strane koja nema pravog nastupa da se suprostavi Pametnijoj strani koju im nudi Metropolit Crnogorsko Primorski Amfilohije Radovic. To je Velicina Pametnog i mudrog Vladike Amfilohije. " U PAMET VAM BRACO CRNOGORCI (Njegos i Amfilofije nezna se koji je pametniji)" Blagota iz Montreala

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."