Важи за све али за Србе не

петак, 02 децембар 2011 17:11

Пише: др Момчило Вуксановић

Безброј је примјера кршења права Срба у Црној Гори. Само у последњих годину дана тај број је невјероватно порастао. Права Срба се угрожавају чак и очигледним кршењем норми највишег правног акта, односно Устава Црне Горе. Након десетак покушаја у последњих четири-пет година усвојено је Изборно законодавство, којим је елиминисано Уставом гарантовано право на афирмативну акцију Србима у Црној Гори. Србима одузимају све, чак и оно што се нигдје у свијету не може одузети никоме. Иако у Црној Гори нема већинског народа, односно све националне заједнице су мањинске у односу на преовладајуће становништво, једино је Србима ускраћена могућност коришћења права предвиђена за мањинске народе и мањинске националне заједнице. Нијесу уважене чињенице да су Уставом Црне Горе и формирањем Српског националног савјета, Скупштина и Влада озваничиле статус Србима као и свим другим националним заједницама у Црној Гори. Без обзира на то што се никоме не може одузети статус мањине ма колико та мањина била мала или ма колико била велика, Срби у Црној Гори остали су без права да имају колективни статус.

Сличан поступак спроведен је и код доношења измјена и допуна Закона о људским и мањинским правима у коме је измијењен само Члан 36. који је предвиђао да се расподјела средстава из Фонда за мањине дијели националним заједницама сходно њиховом учешћу у укупном броју становништва. Како је тај члан закона обезбјеђивао логичну расподјелу средстава Фонда за мањине националним заједницама и тиме гарантовао Србима равномјерну заступљеност у расподјели, он се укида и српска национална заједница губи сва права која је тај закон обезбјеђивао на основу бројности националних заједница у структури становништва Црне Горе.

Као најгрубљи вид кршења права српској језичкој већини биљежимо дискриминацију кроз доношење измјена и допуна Закона о општем образовању, којим се једино црногорски језик третира као основни и службени у образовном систему Црне Горе.

У оквиру спровођења пописа српској националној заједници, односно Српском националном савјету као кровној институцији Срба, без обзира на више упозорења и писмених захтјева, није омогућена контрола процеса пописа становништва. Осим тога није уважена иницијатива Српског националног савјета да пописница буде штампана и на ћириличном писму, за шта је постојала и прецизно дефинисана уставна гаранција.

Кршења права српског народа наставља се кроз споразум о називу језика и његовој употреби у образовном систему Црне Горе. Ако се овим доказима дода и то да нема напретка прије свега у остваривању уставом гарантованих права о процентуалној заступљености српског народа у државној администрацији и локалној управи, да се перманентно напада и угрожава Српска православна црква у Црној Гори, онда је јасно да српски народ живи у амбијенту гдје Устав и закони важе за све, али за Србе не. Овакав однос према правима и потребама Срба не чуди од оних који су већ годинама у процесу расрбљавања Црне Горе и од оних који су слободним изјашњавањем показали да немају ништа заједничко са српским народом али чуди да су њихови помагачи Срби по професији и када затреба, који се због својих партијских и личних интереса понашају час национално, час грађански у зависности од наводно европских стандарда одричући се тако националног идентитета и борбе за права сопственог народа.

Коментари

Додај нови

Nikac Tomanović

|03-12-2011 15:07:39

Obračun sa domaćim Srbima, gdje su i Srbi-parlamentarci, vječiti
opozicionari, koji su se uortačili sa Rankom, može samo potkopati državni
temelj. Krenulo se na brisanje srpskog nasledja, reklo bi se neke varijante
mentalne modifikacije i “struganja” prošlosti. Postoji riječ palimpsest,
grčki palimpsestos - pergament s kojeg je stari tekst sastrugan, da bi se
napisao novi. Nakon referenduma prešlo se na masovnog struganja – jezika,
istorije, crkve, korijena. Preostalo je jedino “pravo” gradjana na
prilagodjavanje novim okolnostima, koje se svode na “propisani politički
zaborav,” koji je sračunat za omedjavanje novog balkanskog zabrana. Ukoliko
se do kraja sprovede ovo službeno struganje mogli bismo dobit finalni politicki
proizvod - duhovni Gulag. Ne zna se koliko je potrebno novh istorijskih
falsifikata da bi se dobilo novo sopstvo. Vjerujem da bjekstvom od sebe, čovjek
se prepusta drugim, svačijim uticajima. čim je neko svačiji, narod kaže -
on je ničiji. Neke okolnosti išle su u prilog “struganja.” Ne živimo
više u informacionom sistemu, nego smo posadjeni u “društvo slika” pa u
političkoj praksi imamo borbu slika, a ne ideja. Dnevnim “slikovnim”
presingom redukuje se stvarnost. TV, kao alatka, ima nezamjenljivu ulogu u
struganju.
Pred naletom političkih diletanata i bogatih skorojevica,
produkovana je specifična sorta (polu)svijeta, bez uvjerenja, ali razvijenog
refleksa – grabljenja.