Србија и РС Гачић проговорио о мучењима и убиствима Срба
Гачић проговорио о мучењима и убиствима Срба ПДФ Штампа
петак, 10 септембар 2010 12:57

Един Гачић, припадник ратне бригаде Aрмије БиХ "Ел муџахедин", којег су саслушали припадници Aгенције за истраге и заштиту БиХ, "проговорио" је о мучењу и убиствима заробљених Срба и шверцу наоружања током рата у БиХ, пише "Глас Српске".

Лист сазнаје од извора блиског Сипи да је Гачић истражиоцима говорио о томе како је, као осамнаестогодишњак, вјерски и политички индоктринисан прије слања у јединицу "Ел муџахедин", као и о злочинима муџахедина и припадника Aрмије БиХ током рата.

"Проговорио сам још 1995. године кад је почињен ратни злочин над заробљеним Србима у Ватрогасном дому у Зеници и у селу Орашац код Травника. Тада ме је на разговор позвао љекар у јединици `Ел муџахедин` Aбу Aбдел, који се од прије рата познавао са мојом мајком и који је погинуо у Француској 1997. године", рекао је Гачић.

Гачић је испричао да су њему и другим припадницима јединице у рату давали дрогу и слали их у смрт, а да су за 40 дана обуке и годину рата, колико је он учествовао, само два пута добили по мандарину, јер су Aрапи који су командовали јединицама Aрмије БиХ, упркос огромним материјалним средставима и донацијама, шкртарили на храни.

Он је рекао и да су им "свакодневно у чај стављани течни хептанон, артан и акинетон". Присјетио се да су се припадници јединице "Ел муџахедин" дрогирани борили на Влашићу.

Гачић тврди да се помоћник директора и психијатар у Казнено-поправном дому Зеница Хидајет Јабанџић, који је током рата био љекар у Седмој муслиманској бригади, највише боји да ће проговорити о клању српских војника, за шта се добијао пиштољ са посветом.

Он је навео да Јабанџић покушава на све начине да га спријечи да говори о злочинима и да му је зато навео погрешну дијагнозу и даје му погрешне јаке лијекове.

Нејасно је, међутим, зашто Гачићу, који у зеничком затвору издржава казну због двоструког убиства, није суђено као болесној особи и зашто Јабанџић занемарује налазе тима психијатара са Кошева у којима се наводи да Гачић не болује ни од какве психичке болести, пише лист.

На списку 1 774 припадника одреда "Ел муџахедин", у који је имао увид "Гласа Српске", Бањалучанин Един Гачић налази се под редним бројем 658. У том одреду био је од 20. септембра 1995. до 24. децембра исте године.

Наведено је да је у јединици "Ел муџахедин" од 4. марта 1994. до 25. децембра 1995. године био и Бањалучанин Исмет Гунић, који је касније био предсједник Удружења Бањалучана у Зеници. Гачић је Гунића убио послије рата, због чега је осуђен на затворску казну.

Одред "Ел муџахедин" припадао је Трећем корпусу Aрмије БиХ чије је командант био генерал Сакиб Махмуљин. (Глас Српске)

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 859 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић