Србија и РС Биће објављена имена злочинаца из тајних служби
Биће објављена имена злочинаца из тајних служби ПДФ Штампа
уторак, 07 септембар 2010 10:24
После десет година „изгурали” закон о отварању досијеа: Вук и Дана Драшковић

Комисија за отварање досијеа Служби безбедности мора да прибави и објави имена свих сарадника тајних служби чије је ухођење грађана довело до трагичних последица. Таква обавеза стоји у нацрту закона о отварању досијеа служби безбедности који је поднео Српски покрет обнове. Закон би требало да буде усвојен у Скупштини до краја године уз подршку Демократске странке.

То практично значи да ће имена ухода које су пратиле новинара Славка Ћурувију или убијене чланове СПО на Ибарској магистрали бити званично објављена, као и имена оних сарадника тајних служби који су деведесетих година били плаћени тако што им је омогућена трговина акцизним робама - цигаретама и нафтом. Међу тим „трговцима” су имена неких садашњих тајкуна.

На овај начин утврдиће се кривична и друга одговорност сарадника службе, стоји у нацрту закона који је упућен надлежнима у Влади.

На списку сарадника морали би да се нађу сви који су комунистичким властима, тадашњој Озни и Удби пријављивали људе који су критиковали режим. Познато је да је тада чак и једна дојава била довољна да неко буде убијен. Морала би да буду објављена имена сарадника који су јављали властима да неко намерава да побегне из земље, као и оних због чијих су дојава комунистички цензори, пре објављивања и пре премијера, забрањивали књиге, позоришне представе и филмове.

Службе безбедности ће имати рок од 30 дана да доставе сва досијеа и њихове копије комисији за досијее. Једино ће свим запосленима и онима који су некада радили у службама безбедности, као и сарадницима, бити забрањено да узму оригинални досије или делове, већ ће имати право само на копију.

Досије је, према нацрту закона дефинисан као податак, односно збирка података, без обзира на форму у којој је документ сачуван. То значи да ће грађани који имају досије моћи не само да добију папир, већ и преслушају или погледају магнетну траку, дискету, компакт-диск, микрофилм, видео или аудио запис. Уколико је особа о којој је вођен досије умрла, право да га траже имају правни наследници и рођаци до четвртог колена. Досије могу да траже и групе грађана које су биле под присмотром, као и медији.

Свако има право да свој досије или његов део узме, или да затражи уништавање досијеа у свом присуству.

Строго је прописано да тражилац досијеа не сме нарушавати права трећих лица, откривањем личних података о њима. Објављивање податка о другој особи, која се спомиње у досијеу, без њене сагласности или правних наследника, кажњиво је.

Грађани који знају или сумњају да имају досије, моћи ће да га затраже у року од две године од датума формирања комисије за досијеа. После тог рока сви досијеи биће архивирани и моћи ће се накнадно отворити на образложени захтев тражиоца досијеа.

Процедура је следећа: грађанин мора писмено да се обрати Комисији и да у захтеву достави податке који могу олакшати налажење досијеа. Уколико неко није у могућности да сам погледа досије, мора у захтеву да наведе име пратиоца који ће му помоћи.

Према предлогу СПО, највише може проћи месец дана од подношења захтева, до добијања досијеа. Комисија мора да евидентира све захтеве и да их упути најкасније за 48 сати од тренутка пријема центру за досијее који је у оквиру комисије. Секретар центра је дужан да најкасније у року од 15 дана одговори подносиоцу захтева, да ли постоји, или не постоји досије и да му закаже када може да види досије, најкасније у року такође од 15 дана.

Затвор у случају злоупотребе

У нацрту закона прописује се и казне за злоупотребе досијеа. Тако је предложено да се онај ко објави податке из досијеа без сагласности оног чији је досије може казнити затвором од шест месеци до пет година. Казна од најмање три године затвора прописана је за одговорно лице Центра за досијее које изради оверену копију досијеа која је у супротности са оригиналом. Прописује се и новчана казна од милион до пет милиона динара за оног ко тражиоца досијеа не обавести у законском року.

Комисија за отварање досијеа

Комисију за досијеа чини седам чланова које бира Скупштина. Предлог за чланове комисије могу да поднесу Влада Србије, Врховни суд, Архив Србије, удружења која се баве заштитом људских права и удружења грађана која се баве питањима цивилне контроле сектора безбедности. Ова удружења се морају јавити Скупштини у року од 15 дана од ступања Закона на снагу и дужна су да њихов кандидати буду особе које су биле жртве служби безбедности или су правни наследници таквих особа. Чланови комисије не могу бити особе које имају функције на републичком и покрајинском нивоу, као и у странкама. У комисије не могу бити ни особе које су биле или јесу запослене у службама безбедности. Члан комисије се бира на две године. Чланови комисије имају право на новчану надокнаду у висини плате председника, односно судије Врховног суда.

СПО: Овај закон је најбоље решење

Александар Југовић, директор СПО, каже за „Блиц” да суштински овај нацрт закона не би требало да буде много промењен и додаје да је сигуран да ће СПО заједно са ДС и Министарством правде наћи најбоље решење.

- Све бивше комунистичке земље у Европи су отвориле тајне досијее и то је показатељ европског опредељења. Жао нам је што тај посао није учињен раније. Најбоља прилика је био 5. октобар, али тада није постојала политичка воља. СПО је 2004. поднео захтев, али смо зато доживели удар - одузето нам је 10 мандата. Сада постоји политичка воља и трудићемо се да на најбољи могући начин завршимо посао - каже Југовић.

Вук З. Цвијић (Блиц); Фото: Ђ. Вукоје

Коментари
Додај нови
Budvanin  - Prošlost se teško zaboravlja   |08-09-2010 09:06:50
A šta je sa Draškovićevom komunističkom prošlošću? Kao novinar i šef
kabineta Mike Špiljka, morao je sarađivati sa službama bezbjednosti, naravno
i istaknuti kao član SKJ. Demokratija je, izgleda, varljiva kategorija, bar u
njegovom slučaju.
Žarko  - Veliko prijateljstvo i razumijevanje   |08-09-2010 12:31:18
Đukanović i Drašković čuvaju prijateljstvo još od omladinskih dana. Od
nekada velikih komunista, pa potom velikih Srba, postali su veliki Evropejci, pa
ni suzu da puste, Vuk za Kosovom, a Milo za Metohijom. Te ih rane više ne bole.
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 403 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић