| Биће објављена имена злочинаца из тајних служби |
|
|
| уторак, 07 септембар 2010 10:24 | ||||||||||||||||||||
После десет година „изгурали” закон о отварању досијеа: Вук и Дана Драшковић Комисија за отварање досијеа Служби безбедности мора да прибави и објави имена свих сарадника тајних служби чије је ухођење грађана довело до трагичних последица. Таква обавеза стоји у нацрту закона о отварању досијеа служби безбедности који је поднео Српски покрет обнове. Закон би требало да буде усвојен у Скупштини до краја године уз подршку Демократске странке. То практично значи да ће имена ухода које су пратиле новинара Славка Ћурувију или убијене чланове СПО на Ибарској магистрали бити званично објављена, као и имена оних сарадника тајних служби који су деведесетих година били плаћени тако што им је омогућена трговина акцизним робама - цигаретама и нафтом. Међу тим „трговцима” су имена неких садашњих тајкуна. На овај начин утврдиће се кривична и друга одговорност сарадника службе, стоји у нацрту закона који је упућен надлежнима у Влади. На списку сарадника морали би да се нађу сви који су комунистичким властима, тадашњој Озни и Удби пријављивали људе који су критиковали режим. Познато је да је тада чак и једна дојава била довољна да неко буде убијен. Морала би да буду објављена имена сарадника који су јављали властима да неко намерава да побегне из земље, као и оних због чијих су дојава комунистички цензори, пре објављивања и пре премијера, забрањивали књиге, позоришне представе и филмове. Службе безбедности ће имати рок од 30 дана да доставе сва досијеа и њихове копије комисији за досијее. Једино ће свим запосленима и онима који су некада радили у службама безбедности, као и сарадницима, бити забрањено да узму оригинални досије или делове, већ ће имати право само на копију. Досије је, према нацрту закона дефинисан као податак, односно збирка података, без обзира на форму у којој је документ сачуван. То значи да ће грађани који имају досије моћи не само да добију папир, већ и преслушају или погледају магнетну траку, дискету, компакт-диск, микрофилм, видео или аудио запис. Уколико је особа о којој је вођен досије умрла, право да га траже имају правни наследници и рођаци до четвртог колена. Досије могу да траже и групе грађана које су биле под присмотром, као и медији. Свако има право да свој досије или његов део узме, или да затражи уништавање досијеа у свом присуству. Строго је прописано да тражилац досијеа не сме нарушавати права трећих лица, откривањем личних података о њима. Објављивање податка о другој особи, која се спомиње у досијеу, без њене сагласности или правних наследника, кажњиво је. Грађани који знају или сумњају да имају досије, моћи ће да га затраже у року од две године од датума формирања комисије за досијеа. После тог рока сви досијеи биће архивирани и моћи ће се накнадно отворити на образложени захтев тражиоца досијеа. Процедура је следећа: грађанин мора писмено да се обрати Комисији и да у захтеву достави податке који могу олакшати налажење досијеа. Уколико неко није у могућности да сам погледа досије, мора у захтеву да наведе име пратиоца који ће му помоћи. Према предлогу СПО, највише може проћи месец дана од подношења захтева, до добијања досијеа. Комисија мора да евидентира све захтеве и да их упути најкасније за 48 сати од тренутка пријема центру за досијее који је у оквиру комисије. Секретар центра је дужан да најкасније у року од 15 дана одговори подносиоцу захтева, да ли постоји, или не постоји досије и да му закаже када може да види досије, најкасније у року такође од 15 дана. Затвор у случају злоупотребеУ нацрту закона прописује се и казне за злоупотребе досијеа. Тако је предложено да се онај ко објави податке из досијеа без сагласности оног чији је досије може казнити затвором од шест месеци до пет година. Казна од најмање три године затвора прописана је за одговорно лице Центра за досијее које изради оверену копију досијеа која је у супротности са оригиналом. Прописује се и новчана казна од милион до пет милиона динара за оног ко тражиоца досијеа не обавести у законском року. Комисија за отварање досијеаКомисију за досијеа чини седам чланова које бира Скупштина. Предлог за чланове комисије могу да поднесу Влада Србије, Врховни суд, Архив Србије, удружења која се баве заштитом људских права и удружења грађана која се баве питањима цивилне контроле сектора безбедности. Ова удружења се морају јавити Скупштини у року од 15 дана од ступања Закона на снагу и дужна су да њихов кандидати буду особе које су биле жртве служби безбедности или су правни наследници таквих особа. Чланови комисије не могу бити особе које имају функције на републичком и покрајинском нивоу, као и у странкама. У комисије не могу бити ни особе које су биле или јесу запослене у службама безбедности. Члан комисије се бира на две године. Чланови комисије имају право на новчану надокнаду у висини плате председника, односно судије Врховног суда. СПО: Овај закон је најбоље решењеАлександар Југовић, директор СПО, каже за „Блиц” да суштински овај нацрт закона не би требало да буде много промењен и додаје да је сигуран да ће СПО заједно са ДС и Министарством правде наћи најбоље решење. - Све бивше комунистичке земље у Европи су отвориле тајне досијее и то је показатељ европског опредељења. Жао нам је што тај посао није учињен раније. Најбоља прилика је био 5. октобар, али тада није постојала политичка воља. СПО је 2004. поднео захтев, али смо зато доживели удар - одузето нам је 10 мандата. Сада постоји политичка воља и трудићемо се да на најбољи могући начин завршимо посао - каже Југовић. Вук З. Цвијић (Блиц); Фото: Ђ. Вукоје
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
||||||||||||||||||||
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...