Тони Блер је у својим мемоарима 30 страна посветио Косову

Бивши премијер Британије о својој улози на Косову

Бранећи своју спољну политику, Тони Блер, бивши британски премијер, открива у управо објављеним мемоарима да је Косово имало пресудан значај за формирање његове нове политике либералног интервенционизма. Глобализација је учинила да војне интервенције у страним земљама са отпадничким режимима постану неопходније него икад, каже Блер и као главни пример у том смислу наводи интервенцију НАТО 1999. године.

У мемоарима насловљеним „Путовање“, у поглављу „Косово“, на неких 30 страна Блер пише о својој улози у НАТО бомбардовању СРЈ, због, како је навео, „етничког чишћења на Косову“ и истиче да је у првом тренутку његов главни мотив за тражење војног решења био „бес због онога што се тада тамо дешавало“.

„Моје спољнополитичко буђење било је... нагло“, објашњава он, „а догодило се због Косова.“ Блер је, према властитом уверењу, одиграо кључну улогу у тој војној интервенцији. Он признаје да је био у мањини када се залагао за војно решење косовске кризе. Док је Европа оклевала, склонија смиривању ситуације него одлучном деловању, Блер је „изузетно предњачио у заговарању војног решења“.

У својим мемоарима чак сугерише и да је управо он Била Клинтона, америчког председника, убедио да узме учешће у ваздушним нападима, мада САД нису имале директних интереса у овом региону.

У интервенцији НАТО 1999. бомбардована је и зграда Генералштаба у Београду

„То сам у суштини видео као морално питање, и то је на неки начин дефинисало мој став према војним интервенцијама у иностранству“, каже он.

Блер се присећа како је покушавао да „подгреје интересовање“ других европских лидера када је реч о Косову и како га је Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи у то време појављивали текстови да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Косово и Метохију уколико ваздушни напади не буду дали резултате, али да је напослетку ипак пристао и на копнене трупе.

Како је пренео британски Би-Би-Си, чини се да Блер не жали ни због једне одлуке из тог времена; жао му је, на пример, што су авиони НАТО током бомбардовања погодили један цивилни конвој - не наводи и који. Он је написао и да му је жао што је у бомбардовању Београда страдала и кинеска амбасада.

Блер такође признаје да, како је написао, нико не може да каже да су проблеми Балкана сада решени, али да овај простор, који је више од века био синоним за нестабилност, барем има шансу за бољу будућност. Да­на­шњу Србију Блер не помиње и не бави се питањем једнострано проглашене независности Косова. Косово је постало модел за Блерове наредне војне интервенције.

Д. Милојковић (Блиц); Фото: АФП, ФоНет

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."