| Отпор повратку Срба у село Мушутиште |
|
|
| субота, 28 август 2010 15:48 | ||||||||
Мушутиште – Администратор општине Сува Река Милош Михајловић оценио је данас да је отпор повратку расељених Срба у село Мушутиште, у општини Сува Река, чисто административни, јер су сви технички услови за повратак испуњени. „И поред тога што смо ми испунили све услове за повратак Срба, очигледно је да још увек локални органи у тој општини нису спремни да привате Србе да се врате и обнове своја разрушена огњиста”, рекао је агенцији Бета Михајловић, након литургије коју је за више од сто расељених Срба служио парох призренски Александар Нашпалић. Михајловић је истакао да постоји петнаестак представника српских расељеничких породица који у свако доба желе да се врате и да учествују у изградњи својих разрушених домова и у обнови потпуно уништеног српског дела села Мушутиште. За то је, како је он истакао, потребна помоћ државе, међународних и невладиних организација. На остацима потпуно разрушене српске православне цркве Свете Богородице Одигитрије у Мушутишту данас је парох Нашпалић је служио литургију, секао славски колач и причестио вернике поводом Велике госпојине. Ту цркву је, како је навео парох позивајући се на историјске записе, саградио Казнац Драгослав са породицом 1315. године. Већина расељених Срба који су данас присуствовали обележавању славе желе да се врати у Мушутиште и да обнове своје ражрушене куће. Србин Слободан Милошевећ је рекао да и он жели да се врати, али да нема где. „Моја и кућа мога брата више не постоје на мапи села. Наше куће су биле ту одмах преко Беле Реке. Њих су, међутим, срушили и преко тог места сада пролази пут”, рекао је Бети Милошевић и додао да је о томе обавестио УНХЦР и друге међународне организације. У изјави агенцији Бета Албанац Осман Иса казао је да чека да се са расељеним Србима данас врати и, како је рекао, његов пријатељ од којег је купио земљу, како би потписао купопродајни уговор. „Ови Срби не теба да продају имања. Они треба да се врате на своје и да овде добију све оно што су Срби добили у Грачаници”, рекао је Иса. Координатор Михајловић је рекао да су расељени Срби, због тога што су већ једанаест година у избеглиштву у изузетно тешкој ситуацији, принуђени да продају део своје имовине да би преживели. Он је навео да се ради о продаји парцела земље које се налазе на обронцима села. Људи се, каже он, још увек тешко одлучују да продају окућнице и дворишта у којима се налазе њихови потпуно разрушени домови. Расељени Срби данас нису могли да обиђу своје разрушене домове у засеоцима око села Мушутишта, као ни манастир Свете Тројице. Месну заједницу Мушутиште чинили су село Мушутиште и засеоци Коваче, Деловце, Драгиће, Битиће и Црквена Махала. У Мушутишту и тим засеоцима било је пре рата 16 српских православних цркава, један манастир и две испоснице. Расељени Срби кажу да је 14 цркава било активно и да су у њима обављане службе. После рата је у Мушутишту и засеоцима све разрушено. Саговорници Бете кажу да нема више ни „ораха, ни кестена ни јабука ни крушака”, а русевине које су остале од некадашњих кућа и цркава зарасле су у коров и понегде у смокве и купине. Конвој од два аутобуса Нишекспреса досао је данас у пратњи Косовске полиције и КФОР-а у то село а расељени Срби су први пут дошли и својим аутомобилима са регистарским ознакама градова из централне Србије. Координатор Михајловић је рекао да је добро што људи долазе без пратње и да он сматра да је сада ситуација „безбеднија него раније”. Пре рата у општини Сува Река, рекао је он, живело је око 4.000 Срба. У Месној заједници Мушутиште, како је навео, било је 1.740 Срба, а у самом селу живело је 1.070 Срба. Данас су сви расељени. (Бета)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...