Србија и РС Под овим небом, човече, усправи се
Под овим небом, човече, усправи се ПДФ Штампа
уторак, 16 јун 2009 13:08

Слободиште-познатије као брдо Багдала код Крушевца је мјесто гдје је за вријеме окупације у Србији стријељано близу 1650 четника и четничких присталица Драже Михаиловића, партизана и партизанских присталица и Рома.

Слободиште кроз окупацију

Слободиште се налази југозападно од Крушевца, на падинама брда Багдала. Ово стрелиште је по први пут отворено 23. септембра 1941. године стријељањем 25 четника мајора Драгутина Кесеровића који су ухваћени после напада на Крушевац и осуђени на смрт. Пре овог првог стријељања у центру Крушевца је објешен отац Кесеровићевог барјактара, један од угледнијих Расинаца. То је био почетак њемачког терора у Крушевцу.

У Крушевцу су за време окупације стријељани највише људи из Трстеника и околине, из Врњачке бање и околине, из Краљева и околине, из Крушевца и околине, а било је стријељаних из Рашке, Лешке, Косова и Западне Србије. Стријељани су довођени из Казненог завода у Крушевцу који је био нека врста мини-логора, а такође и из бугарских затвора и Крушевачке Крајскомандантуре 833.

Спомен комплекс "Слободиште"

Спомен комплекс „Слободиште“ подигнут је у непосредној близини стрелишта, а то име је добио јел су у једној хумци пронађени посмртни остаци бораца Расинског партизанског одреда, који су названи слободарима града Крушевца.

На предлог Добрице Ћосића, првоборца Расинског НОП одреда, вајар Богдан Богдановић је реализовао споменик у периоду од 1960. до 1965. године. Споменик је како пише грађен са следећим натписом:

“Под овим небом, човече, усправи се. Хлеб и слобода исто су нама“.

Основни елементи споменика су: хумке, „капија смрти“, „долина поште“ са 12 камених птица и „долина живих“, амфитеатар са позорницом и гледалиштем. Суштински елемент и повод Комплекса представља „Стратиште“.

Данас је стрелиште под Багдалом претворено у историјски Комплекс „Слободиште“ које представља место које масовно посјећују како грађани Крушевца, тако и страни туристи.

Владимир Вуковић

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 435 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић