Србија и РС Гости хотела “Москва”
Гости хотела “Москва” ПДФ Штампа
петак, 22 мај 2009 14:37

ИСТРАЖИВАЊА: Црногорци у Србији

Приликом посјете Србији, предсједник Црне Горе Филип Вујановић посјетио је Црногорце у Ловћенцу. Неки необавијештени посматрач са стране, могао би помислити да су то једини Црногорци у Србији. Они су, истина, међу оном мањином у Србији која се и национално изјашњава тако. С друге стране, у Србији постоји око 200 хиљада грађана који имају црногорско држављанство, али који се у огромној већини изјашњавају као Срби, као и још неколико пута толико оних којима су преци давно доселили у Србију.

Како тврди Небојша Медојевић, постоје најмање два разлога због којих је Београд привлачан за Црногорце:

– Црногорци деценијама радије одлазе у Београд, него ли у Сарајево или Загреб, прво из патриотских, а потом из економских разлога. Србија је Црногорцима друга отаџбина, а Београд град који их прима са пуно топлине и повјерења, и у коме се зато врло брзо адаптирају.

Миграције Црногораца ка Србији, а посебно Београду, после 1945. године, добиле су такав замах да су привукле и пажњу западних дипломата у југословенској престоници, који су својим владама слали извјештаје о најезди из Црне Горе.

– Велики број Црногораца дошао је тада до своја „четири зида“ у Београду простом отимачином кућа и станова од људи који су, насумице, означени као „реакционарни елементи“. Многи од тих људи нијесу имали никакве политичке или било какве друге кривице, али је посједовање куће на атрактивној локацији било довољно за одлуку „рејонског комитета“ о одузимању имовине наводном непријатељу. Црногорци, најгласнији борци за „свјетску правду“, почели су, тако, да живе своје београдске дане у елитним, отетим кућама – рекао је историчар проф. др Живко Андријашевић.

Покрили и Партизан и Црвену Звезду

Зоран Дамјановић

Зоран Дамјановић (50), који је био генерални секретар Црвене звезде, рођен је у Пљевљима, у фудбалски свијет је ушао тако што је до некадашње заједничке прве лиге довео Рудар. Био је члан Извршног одбора ФСЈ, а после убиства Бранка Булатовића, такође Црногорца, постао је генерални секретар ФС СЦГ. Шушкало се да је том избору допринијела и његова сестра, Оливера Илинчић, која је радила у кабинету предсједника државе Светозара Маровића. После распада државе и одласка Небојше Лековића (опет Црногорац!), на мјесто „кључара клупске касе“ Црвене звезде дошао је Зоран Дамјановић.

Као један од Црногораца са пријатељским односима са моћним људима из некадашње братске републике, помиње се и Ратко Бутуровић, председник Војводине. Њему на душу се стављају родбински односи са Милом Ђукановићем (брат од ујака) и дугогодишње познанство са Браном Мићуновићем.

Познанство са Браном Мићуновићем носи на леђима и екс-предсједник ФСС Звездан Терзић. Његово име помиње се у причи о „црногорском лобију“, иако је рођен у Војводини (Врбас), а школовање завршио у Београду, гдје је почео и до врха довео каријеру, најприје као играч, а затим као функционер.

Жарко Зечевић

Партизан је такође у врху клуба увијек имао функционере поријеклом из „другог ока у глави“. Дугогодишњи генерални секретар Жарко Зечевић коријене вуче из Црне Горе, али је 1950. године рођен у Београду, гдје је одрастао, играо кошарку за Партизан, док је већ 1975. постао руководилац црно-бијелог спортског друштва. Осим самог поријекла и тијесних односа клуба из Хумске са Радојицом Божовићем, предсједником Зете из Голубоваца, Зечевића не веже малтене ништа са Црном Гором.

Слична је ситуација и са актуелним предсједником Партизана и ФСС, Томиславом Караџићем, који је такође школу завршио у Београду, углед у пословном свијету стекао у Суботици, а кроз ФС Војводине дошао до мјестa првог човjека некадашњег ФС СЦГ. Осим повремено „тврдог“ акцента, који му се омакне у говору и биографије у којој је највише директорских и предсједничких мандата, лидера Партизана са Црногорцима највише веже то што је некада дириговао заједничким фудбалским савезом.

Црногорци у српском фудбалу су и Бранислав Делић, комесар за такмичење, поријеклом из Никшића, као и директор ОФК Београда Владимир Булатовић, рођен у Врбасу.

Марија Вицковић

Следећи „јуриш“ Црногораца на Београд десио се 60-тих година, о чему свједочи Марко Ницовић, један од петорице браће Ницовић, који су из Колашина (Ницовићи су, иначе, Ровчани, шире братство Влаховића) отишли у тадашњу југословенску престоницу – на школовање, као и многи други ђетићи, али су се тамо прославили и као спортисти, а богами и као тучароши. Он тврди да су Београд, у том смислу, најприје освојили, средином 50-тих, Стевица Марковић и Мишко Мартиновић.

– Када сам ја дошао 1964. године у Београд, Црногорци су као неустрашиви момци доминирали главним градом. Многи од њих су, као познати спортисти,радили као чувари у београдским салама за игранке, као вратари у ресторанима, kао каскадери. Ја сам дошао из Колашина да студирам технологију – каже Ницовић, најстарији од пeторице браће која су годинама чувалa Студентски град „Вељко Влаховић“ од кабадахија. Сва петорица су били каратисти.

Мима Караџић

Ницовић је скроман, па каже да су главни момци из Црне Горе тада били браћа Жарко и Марко Tрифуновић из Колашина, Михајло Булић из Бјелопавлића, Вук Рашовић, браћа Чедо и Пиги Радевић из Васојевића, Радован Делић са Жабљака, браћа Власто и Слободан Петровић са Цетиња и Дадо Церовић из Шавника. Сви они су студирали, али су се и бавили џудом, рвањем, каратеом, боксом, у „Студенту“ и „Радничком“.

– Тада су почеле чувене београдске туче, а ја сам једном приликом, у намјери да заштитим једну дјевојку, од неког Арапина добио нож у леђа. У тим велеградским тучама, најспретнији су били Жарко Трифуновић и Михајло Бурић, јер су умјели да противнике изненаде снажним ударцем главом – свједочи Ницовић.

Црногорски зетови

Вјероватнo би требало још оволико простора да се поброје познати црногорски зетови из Београда и Србије, али за ову прилику, споменућемо само двојицу: Војислава Коштуницу, који је ожењен Зорицом Радовић, поријеклом из Мораче, и Драгана Џајића, који је ожењен Бранком Зечевић. Џајићева супруга је помоћник државног тужиоца Србије, а родом је из Матешева, гдје је са својим супругом прије неколико година направила и кућу.

У међувремену, Ницовић је отишао у Француску, а када се почетком 70-тих вратио у Београд, већ је пристигла нова генерација жестоких момака из Црне Горе.

Андрија Милошевић

– Почетком 70-тих година, на београдском асфалту су били Рајо Цемовић из Берана, који је студирао Економију и био афирмисан као каратиста, затим Гидра Стојановић, боксери Ђорђе Божовић Гишка, Дарко Ашанин и Ранко Рубежић, који су стигли из Мојковца. И они су у почетку као спортисти били прави џентлмени, па су постали идоли младих Београђана. Укупно шест генерација „тврдих“ момака из Црне Горе оставило је свој траг у животу Београда. Последњој таквој генерацији су припадали Гишка Божовић, Жељко Ражнатовић Аркан, Дуги Лаиновић, Звонко Осмајлић... Њих је у Београду, почетком 90-тих, затекао рат на подручју Хрватске и Босне, и они су, без размишљања, одјурили да свом народу притекну у помоћ. Неки од њих су у јавности прозивани за ратно профитерство и криминал, али им јунаштво нико није могао негирати. Када су се први пут појавили у престоници, били су то људи чојства и јунаштва.

Једно од тумачења може се наћи у вјеровању да код Црногораца нема средине – или су на врху друштвене љествице или су на њеном дну. Тако мисли и адвокат Слободан Шошкић, поријеклом из Андријевице, један од многих угледних Црногораца у Београду:

– Ово вјеровање потиче из животног искуства. И заиста, међу Црногорцима тешко да има некe средине. Они су, или људи изузетних квалитета и образовања, или пак, људи ништавила, они са најнижим људским поривима. На жалост, овој другој групи, у претходном режиму, припадао је велики број младих Црногораца, који су свој бизнис, односно, шверц нафтом или дрогом или цигаретама, радили под окриљем државних органа.

Маја Новељић

У многим сферама друштвеног живота, Црногорци су се у Београду дочепали шефовских мјеста (директорских и предсједничких), често преко племенских и рођачких веза. Но, неки аналитичари сматрају да није проблем у томе што Црногорци користе везе, него што Србијанци не умију да искористе своје. Међутим, неуропсихијатар др Петар Бокун има оригинално размишљање:

- Ради се једноставно о томе да паметнији попушта пред примитивцем, који је агресивнији. Онај који се спушта с планине има памет овна предводника. Он нема шта да изгуби и он прескаче све препреке, руши све пред собом, не обазирући се на друге. Такав тип људи је добар у револуционарним временима, али у мирним периодима то се класификује као примитивизам. Осим тога, Београд је магалополис, и нема потребе за рођачким везама и завичајним везицама. Људи треба да се повезују по квалитету и професионализму.

Са овим мишљењем се не слаже Срђан Богосављевић, директор Стратеџик-маркетинга, који се бави истраживањем јавности:

– Те приче да су Црногорци успијевали преко завичајних веза, истините су, али су исто тако и Ваљевци и Ужичани, на примјер, успијевали преко завичајних веза, баш као и Срби из Хрватске и Срби из Босне. То је стереотип који постоји. Међутим, чињеница је да Црногорци масовно долазе у Београд на школовање и масовно остају у престоници. И тај, како неки кажу, несразмјерно велики проценат Црногораца у Београду, добрим дијелом је посљедица њиховог доласка на школовање овдје.

Неправедно би, на крају, било не поменути бар неке Црногорце који су у деценијама после рата живјели у Београду, а којима нијесу требале никакве везе и везице да би дошли до славе, већ су имали довољно талента, знања и способности: Петар Лубарда, Борислав Пекић, Дaнилo Kиш, Милован Ђилас, Миодраг Булатовић, Михаило Лалић, Милутин Шошкић, Велибор Васовић...

ПОЛИТИКА:

Борис Тадић, Жарко Обрадовић, Милош Алигрудић, Даница Драшковић, Драгољуб Мићуновић, Зоран Стојковић, Борислав Пелевић, Беба Поповић, Милан Божић, др Богољуб Шијаковић, Александар Никитовић, Игор Мировић, Марија Богдановић, Зоран Лутовац, Момир Булатовић (бивши предсједник Црне Горе и савезне владе Србије и Црне Горе)...

ПОЛИЦИЈА– ВОЈСКА– СУД:

Милорад Вељовић (директор полиције), Слободан Вучетић (екс-предсједник Уставног суда Србије), Драган Јочић, Јовица Станишић, Марко Кљајевић (предсједник судског вијећа на суђењу убицама Зорана Ђинђића), његов брат Горан Кљајевић, екс-предсједник Привредног суда Србије (ухапшен због примања мита), Данило Николић, предсједник Окружног суда у Нишу, генерал др Лука Кастратовић, бивши шеф БИА Раде Булатовић, специјални тужилац Владимир Вукчевић, Владимир Божовић (доскорашњи Генерални инспектор МУП-a Србије), пензионисани потпуковник Веселин Шљиванчанин, генерал у пензији Милорад Обрадовић, генералу пензији Вук Обрадовић, генерал у пензији Добрашин Прашчевић, генерал у пензији Љубомир Домазетовић...

БИЗНИС:

Мирослав Мишковић, Миодраг Костић, Милан Беко, Бато Бутуровић, Војин Лазаревић, браћа Ницовић, браћа Рутовић, Предраг Ђуровић, Радуле Кнежевић, Данко Дунић, браћа Остојић, Нада Момировић (власница модне кућа „Мона“), браћа Кљајевић, Милија Зечевић, Милан Грбовић, Милија Бабовић, Драшко Магделинић, браћа Бојовић, браћа Шарановић, браћа Шарић, Рајко Таушан, браћа Пурић, Милић Радевић, Андрија Драшковић, Жељко Кнежевић, власник фабрике алкохолних пића у Суботици („Ждрепчева крв“) и ФК „Спартак“, рођен у Плаву, Светислав Драговић, директор клинике "Свети вид"...

НАУКА:

Академик Љуба Тадић, академик Љубомир Зуковић, академик Бранко Поповић, академик Владо Стругар, академик Радоје Ћаловић, академик Мило Марјановић; следе све сами професори доктори – Шћепан Ушћумлић, Радоман Божовић, Радован Радиновић (генерал), Радован Биговић, Славенко Терзић, Веселин Ђуретић, Часлав Копривица, Димитрије Калезић, Даринка Матић Маровић, Милоје Ракочевић, Ратко Божовић, Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Милош Влаховић, Милош Алексић, Војин Бјелица, Љиљана Врачар, Зоран Божовић, Раде Божовић, Ранко Боровић, Мило Бошковић, Радивоје Паповић, Милан Булајић, Ранко Булатовић (брат покојног Павла Булатовића), Миливоје Вемић, Радивоје Вемић, Бранко Вујовић, Љубомир Вујошевић, Мирко Вујошевић, Радоје Вукотић, Јован Делић, Мато Пижурица, Михаило Шћепановић, Бошко Ђурђић, Раде Живаљевић, Мирко Зековић, Миливоје Јашовић, Михаило Јауковић, Горан Килибарда, Данило Килибарда, Александар Кнежевић, Раде Кнежевић, Слободан Коматина, Александар Терзић, Мило Ломпар, Милутин Љешевић, Радмило Маројевић, Стеван Матијашевић, Бранко Медојевић, Боривоје Мијатовић, Вук Милатовић, Божидар Митровић, Слободан Мишовић, Драгица Поповић, Живорад Прашчевић, Аника Сковран, Милика Секулић, Милија Сукновић, Бранко Тадић, Алојз Ујез (бивши декан Факултета за режију, родом из Пераста), Лука Филиповић, Момчило Ушћумлић, Раде Филиповић, Борислав Чејовић, Миладин Шошкић, Боривоје Шошкић, Драгутин Шошкић, Радојка Вукчевић, проф. др Влајко Брајић... У Србији има још стотинак професора доктора наука који потичу из Црне Горе.

КУЛТУРА:

Миро Вуксановић, Жарко Команин, Драган Лакићевић, Милан Комненић, Љиљана Ђуровић Хабјановић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Синиша Ковачевић, Јагош Ђуретић, Дејан Милошевић Тарски, Божо Копривица, Јагош Марковић, Тамара Кнежевић, Брана Црнчевић, Ацо Ракочевић, Саво Радуновић, Новица Тадић, Соња Јауковић, Војин Ћетковић, Маја Новељић, Вјера Мујовић, Марија Вицковић, сликар Предраг Драговић, књижевник Лабуд Драгић, Селимир Радуловић, Андрија Милошевић, Вук Костић, Вјера Витошевић, Зоран Гутовић, Драган Ускоковић (аутор монодраме „Чеговић“), Јелена Влаховић, Миша Јанкетић, Вида Огњеновић, Петар Божовић, браћа Караџић, Стеван Копривица, Воја Брајовић, Љиљана Благојевић, Владан Гајовић, Борка Павићевић, Желидраг Никчевић, Никола Кусовац, Благоје Баковић, Стевица Јовићевић, Рајко Петров Ного (од Рашовића из Куча), Лидија Вукићевић, Гојко Балетић, Драгомир Брајковић, Љубета Лабовић, Небојша Богавац, Срђан Драгојевић...

МЕДИЈИ:

Манојло Вукотић, главни уредник и директор „Вечерњих Новости“, Веселин Симоновић, главни уредник „Блица“, Александар Тијанић, главни уредник РТС-а, Драгољуб Жарковић, главни уредник недјељника „Време“, Весна Дедић, Исидора Бјелица, Јован Мемедовић, Вања Булић, Милорад Вучелић, Весна Радусиновић, Драган Радевић, Весна Малишић, Југослав Влаховић (карикатуриста НИН-а, из Улотине), Небојша Јеврић, Милутин Тијанић, Душко Кораћ, Петар Милатовић, Оља Бећковић, Сања Пурић (главни уредник магазина „Глориа“, ћерка проф. др Јагоша Пурића, бившег ректора београдског универзитета, а супруга политичара СПО, Милана Божића), Радивоје Бојичић, Бранка Богавац, Љиљана Булатовић, Бора Лалић, Ђорђе Маловразић, Соња Маловразић, Јован Лакићевић, Милијана Балетић, Светислав Вуковић, Катарина Брајовић - Никчевић, Блажо Малиџан, Вукота Ћоровић, Анђелко Драгојевић…

СПОРТ:

Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић, Жарко Паспаљ, Душко Вујошевић, Божидар Маљковић, Андрија Прлаиновић, Игор Ракочевић (и његов отац Горан био је познати кошаркаш), Драган Капичић, Веселин Петровић, Љубодраг Симоновић, Томислав Караџић, Звездан Терзић, Давор Нововић (нови свјетски рекордер у пливачком маратону), Жарко Зечевић, Милош Никић, Новица Бјелица, Зоран Филиповић, Драгослав Шекуларац (поријеклом из Шекулара код Берана), браћа Перуничић, Веселин Вујовић, Миљан Миљанић, Драгослав Божовић, Мирослав Поповић, Раша Радовановић...

ЕСТРАДА:

Владо Георгијев, Сергеј Ћетковић, Жељко Јоксимовић, Драгољуб Ђуричић, Милена Вучић, Кнез, Гога Секулић, Бранка Шћепановић, Никола Каровић, Екстра Нена, Шеки Турковић, Небојша Лутовац, гуслар Ђорђе Копривица, гуслар Саво Контић, Брано Малишић, гуслар Бошко Ђукић, Ђорђе Давид (Николић, поријеклом из Броћенца), гуслар Славко Јекнић (високи инспектор МУП-а), гуслар Бошко Вујачић, Шако Полумента, Жељко Самарџић, Зоран Калезић, Слађа Делибашић (из Никшића), Адријана Дабетић Анчи, Беки Бекић (Бехљуљевић из Гусиња), Бобан Рајовић, Рамбо Амадеус, Момчило Бајагић Бајага, Миломир Миљанић, Милоје Бубања...

МЕДИЦИНА:

проф. др Божина Радевић, проф. др Милован Бојић, проф. др Јован Стриковић, бивши директор болнице "Свети Сава" у Београду, проф. др Славко Томић, др Слободан Томић, проф. др Светомир Ивановић, проф. др Бранко Радуловић, проф. др Саво Бојовић, др Светомир Стожинић, др Блажо Злопаша, др Новак Вуковић, проф. др Милорад Јаћимовић, проф. Др Јован Перуничић, проф. др Шпиро Радуловић, др Слободан Дракић, др Радоје Зечевић, др Василије Дрецун, др Вељко Ђерковић, др Боривоје Ускоковић, проф. др Стеван Матијашевић, проф. др Љиљана Меденица, академик др Радоје Чоловић, др Боро Бутуровић, др Ратимир Бајагић, др Василије Калезић, др Милан Вулевић, др Момчило Бубања, др Милан Милачић, др Томислав Малишић, др Бошко Ђукановић... Прошле године су широј јавности постали познати и др Спасоје Радуловић и др Драган Вуканић који су се међусобно потукли за вријеме хируршке интервенције на Универзитетској дјечијој клиници. Иначе, љекара у Београду и цијелој Србији, рођених у Црној Гори, има на стотине.

ОСТАЛИ:

Верица Ракочевић, у Београд дошла са Косова, даљим поријеклом из Црне Горе; Вук Бојовић, директор Зоолошког врта, рођен на Жабљаку; Бошко Бојовић, из Куча, бивши шеф црногорске тајне полиције; Никола Пејаковић, бивши министар црногорске полиције; Зоран Кнежевић, бивши предсједник општине Подгорица; Радивоје Рашовић, бивши министар пољопривреде Црне Горе; Гојко Јанковић, бивши амбасадор у Аргентини; проф. др Вук Огњановић, некадашњи гувернер југословенске Народне банке, родом из Брезојевица код Плава, исто као и др Давид Дашић, који је био амбасадор СРЈ у Бразилу, конзул у Њујорку и шеф црногорске мисије у Америци; Жарко Кнежевић, бивши кошаркаш, власник ресторана „Зетски дом“; адвокат Соња Пејовић, публициста Батрић Јовановић, правник и публициста Драгутин Ковијанић, пилот Божидар Милошевић, адвокат Боривоје Боровић, публициста Марко Шовран (из Грбља), др Симон Ђуретић, политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, историчар умјетности Здравко Вучинић, издавач Илија Дурковић, капетан Владо Ковачевић Рамбо (хашки оптуженик, родом са Грахова)...

Припремио: Љубиша Морачанин

Коментари
Додај нови
slobodan  - jedan posto   |20-07-2009 12:44:49
Svaka cas na ovom tekst , ja sam zivio
deset godina u Srbiji i znam koliko
nas
ima tamo i kako smo pvezani ,ovonije
ni jedan posto crnogoraca koji zive u

Srbiji i normalno bore se za nezavisnu
Montenegro.
Mijovic  - jedan posto   |24-07-2009 17:40:44
Da, od ovih licnosti gore navedenih ima samo 1% crnogoraca, ostali su brdjani,
primorci, bokelji, hercegovci... Ako ih sve nazovemo crnogorcima onda prihvatamo
ustasku ideologiju polatinjenih montenegrina, a Vi to upravo radite.

Bravo za
``Српске новине``
grbljanin  - cccc....   |31-08-2009 21:48:54
mijović je u pravu.
Crnogorac iz srbije  - pozdrav   |12-11-2009 21:51:09
naravno veliki pozdrav iz crnogorske srbije...
iz podgorice   |27-01-2010 08:30:37
pa sto dozvolise rascepljivanje
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 

Видео снимци

Српска православна музика / Слава Манастира Високи Дечани

У жижи

Завјереници и софистицирана асимилација Срба
За разлику од остатка свијета, у Црној Гори је храброст затворити очи и ћутати пред скрнављењем идентитета једног народа, и то искључиво зарад јефтиних дневно-политичких поена и личног статуса, а све, наводно, за и у име баш тог народа. Истина, нико није спреман да кажe - зарад којег...

Наградна игра

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 174 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Ко прати туђи посао, свој заборавља.
Народна пословица

Анкета

Да ли ће бити расписан референдум о уласку Црне Горе у НАТО?
 

 

 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Bakovic
"...и по свему, препознаје у њему умјетника који земљом ходи а Небом своје кораке мјери и збори."
- О. Василије Томић