Ватерполисти Србије поражени у полуфиналу Европског првенства у Загребу од Хрватске. У суботу у мечу за треће место наши играју са пораженим из меча Италија – Мађарска
Србија је стала на последњем степенику који је водио у финале Европског шампионата. У полуфиналу у Загребу, Хрватска је била спретнија, сналажљивија, можда и срећнија, па ће се у суботу борити за златну медаљу, док ће наши ватерполисти играти за бронзу против пораженог из меча Италија - Мађарска. А, можда је могло да буде и другачије: Хрватска - Србија 10:9.
Емоције су кључале у прохладном загребачком базену, улог је био огроман - пласман у финале и битка за најсјајније одличје. То као да је више утицало на српске „делфине“ него на домаћине, који су ношени покличима са крцатих трибина „Уби, уби Србина“, деловали сигурније, убојитије, играли су брже, али и лакше давали голове.
И голман Павић је, уз помоћ статива и пречке, „спустио рампу“, што је још више стезало руке нашим ватерполистима. Хрвати су се разгоропадили, повели са 3:1... Трајао је хрватски „стампедо“ у води неколико минута, а онда је феноменални Вања Удовичић почео свој плес. Прво је „изломио кичму“ Павићу, а асистенцијом „ала Теодосић“ лопту оставио на тацни Душку Пијетловићу за - 3:3.
Жестока битка се све више распламсавала. Севало је у одбрани, смењивали су се искључења, сјајни шутеви и још лепши голови, а стиче се утисак да је и срећа у неким тренуцима била уз „шаховничаре“. Поготово у последњој секунди друге четвртине, када је фантастичан шут Јоковића Соро зауставио, али се лопта у високом луку, ипак, спустила преко замишљене гол линије за - 5:6.
Српски нерви нису „пуцали“ ни због тога што су домаћини константно водили. „Пројектили“ Рађена и Филиповића умиривали су „напаљену“ публику, дајући наду да ни финале није далеко.
Секунде и минути су цурели све брже, крај се ближио, а нервоза је уносила конфузију у обе екипе. Одбране су попуштале, више наша него хрватска. Нада се поново указала на 9:9. Али, „викторија“ Бурића у нашем петерцу, пет секунди пре краја и смирен шут Бошковића распршили су све снове о новом финалу, о новом јуришу на злато, треће ове године, после Светске лиге и Светског купа...
Ни враћено време од пет секунди, за последњи напад, није ништа променило. Павић је одбранио последњи шут и одвео Хрватску у финале, а Србију послао на меч за бронзу.
ХРВАТСКА - СРБИЈА 10:9 (2:1, 4:4, 2:2, 2:2)
Отворени базен: СРЦ „Младост“ у Загребу. Гледалаца: 5.000. Судије: Наумов (Русија) и Борел (Шпанија). Играч више: Хрватска 8 (3), Србија 7 (6). Два играча више: Хрватска -, Србија 1 (1). Петерци: Хрватска 2 (2), Србија -.
Хрватска: Павић, Бурић 3, Бошковић 3 (2), Добуд, Јоковић 2, Муслим 1, Карач, Бушље, Сукно, Бараћ, Хинић, Обрадовић 1, Буљубашић.
Србија: Соро, Аврамовић, Гоцић 3, Удовичић 1, Вапенски, Душко Пијетловић 1, Никић 1, Алексић, Рађен 1, Филиповић 1, Прлаиновић, Митровић 1, Гојко Пијетловић.
ДЕЈАН УДОВИЧИЋ: ЧЕСТИТАМ ИГРАЧИМА
- Честитам играчима, имали смо отворену утакмицу, али, нажалост, нисмо успели. Нама је било оптерећење само то што играмо против Хрвата, јер се моја екипа није уплашила публике. Показала је зубе, а један гол је одлучио путника у финале, и то са петерца. Хрвати су били одморнији, то је можда и одлучило победника - рекао је селектор Србије Дејан Удовичић.
МИНИСТАРКА
На препуном пливалишту била је министарка омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић, која је дошла да пружи подршку нашим шампионима.
ЗВИЖДУЦИ ХИМНИ
Надао се Перица Букић, председик ХВС и Организационог комитета да се неће звиждати химни „Боже правде“. Али, десило се оно што је и он знао: чим су почели први тактови са трибина су се чули звиждуци, који су убрзо ослабили. И играчи су дочекани негодовањем. За време утакмице чули су се уобичајене увреде са трибина „Уби, уби Србина“, „Вуковар“. Ипак, далеко више су се посветили својој репрезентацији.
Слободан Крстовић (Новости)
| Коментари |
|
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
| < Претходна | Сљедећа > |
|---|






Када претерају с гунђањем и саветима, једноставно одем у своју собу, затворим врата и пустим музику, што њих нервира.

















