Српски голман зачарао мрежу

понедјељак, 01 март 2010 10:37

На источној обали Африке, у земљи џиновског Килиманџара и чудесне Тангањике, међу људима изузетно тамне пути и широког срца, своју срећу пронашао је двадесетшестогодишњи Обрен Чучковић, голман танзанијског шампионског тима Јанг Африканс из Дар ес Салама. Момак родом из Бача, који се на афричку авантуру отиснуо пре годину и по дана из панчевачког Динама, стекао је огромну популарност и поштовање добродушног народа, у чијем се бићу фудбалска игра дубоко укоренила и досегла статус култа.

Баш је „култ“ права реч, јер је „бубамара“ овде, баш као и цео живот, неодвојива од - магије. Није могла да заобиђе ни Обрена, па је већ на првој утакмици, захваљујући добрим одбранама, оптужен да је „зачарао своју мрежу“. Буквално.

Навикао се Мзунгу (Бели), како га у Танзанији навијачи зову, на обичаје, али признаје да саиграчи често претерују.

- Ако „ђуђу“, односно врач, каже да одређени играч мора први крочити на терен, они то по сваку цену ураде. Примера ради, на полувремену једног меча губили смо 1:0, и на почетку другог дела саиграчи су у малим смотуљцима донели неки „магични“ прашак. Замолили су ме да га распршим испред гола да бисмо преокренули резултат.

Временом је престао да обраћа пажњу на „вештичарење“ саиграча, па сада једини белац у танзанијској првој лиги с нескривеним одушевљењем прича о мечевима које красе препуни стадиони и „лудо“ навијање.

- Када играмо код куће, буде чак 70.000 људи, а на гостовањима не буде никад мање од 30.000 навијача - истиче Мзунгу. - На трибинама влада потпуни делиријум. Донесу бубњеве, запале новине и бакље, певају и не можете буквално да чујете самог себе. Што је најсмешније, многи понесу мали транзистор и на трибинама слушају радио пренос меча који уживо посматрају.

У земљи која је независност од Британије стекла 1961. године, највише захваљујући Џулијусу Њеререу, дугогодишњем Титовом пријатељу - криминала готово да нема. Одлична клима, веома топла и пријатна лета и благе зиме привлаче све више Срба у далеку Танзанију.

- Многи инжењери из наших фирми одлучили су да остану тамо и ожене се Африканкама. Недавно је отворена и медицинска клиника, у којој раде само људи из Србије и Црне горе, пет доктора и 12 техничара. Створили су у Дар ес Саламу, на обали океана, праву малу српску заједницу.

ПРЕДСЕДНИК ЗА ПРИМЕР

Чучковић са великим поштовањем говори о председнику Јанг Африканса, индијском бизнисмену Јусуфу Манђију. Посебно истиче детаљ који би могао да послужи као пример многим послодавцима у Србији.

- Једном нам је плата каснила два дана зато што је председник био на службеном путу и није могао да потпише потврду о исплати. Лично је звао свих 28 играча да се извини што новац касни и сутрадан смо сви били исплаћени.

АФРИКА

Уговор који Чучковића веже за Јанг Африкансе, истиче у априлу 2010. године. Обренов поглед се, ипак, пружа ка Јужноафричкој Републици.

- Видећу, све опције су у игри, али свакако не намеравам да напустим Африку. После дивних годину и по дана, мирне душе могу рећи да се нимало не кајем што сам своју срећу окушао на овом далеком и лепом месту.

Бојан Бабић (Новости)

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...