Златна шанса српских рукометаша

Велико славље репрезентативаца Србије после победе над Хрватском

У Београдској арени од 17 часова (РТС) наша и данска репрезентација играју за титулу првака Европе и директан пласман на Олимпијске игре у Лондону. – Вуковић: Хрватска је била први финале за нас. – Илић: Тешко је не борити се

Победа над Данском у другом колу почетног дела Европског шампионата, била је велики ветар у леђа за српске рукометаше, којима ће вицешампиони света поново бити ривал, у данашњем финалу Десетог европског првенства, од 17 часова (РТС) у Београдској арени. Селектори и водећи играчи оба тима у јучерашњим преподневним часовима стајали су једни крај других на попришту предстојеће борбе за титулу шампиона Старог континента, док су са друге стране били новинари.

– Данску смо у „Пиониру” победили после низа година и био би прави подвиг да то учинимо још једном. Не би ми било жао да опет неко време не можемо да их савладамо, ако то успемо сада – рекао је Веселин Вуковић, селектор нашег националног тима.

Док у тиму неће бити Жарка Шешума, који је после полуфинала завршио у болници, због повреде ока коју му је нанео „пројектил” са трибина упућен хрватском асу Балићу, неколицина која имају тешкоћа са повредама ће још једном „стегнути зубе”.

– Раскрвављени смо и зашивени, али можемо да обећамо да ћемо дати све од себе. Више ме брине то што је победа против Хрватске, која се овде доживљава као посебна, довела до великог емотивног пражњења код играча. Та утакмица је у неку руку била финале за нас, па као да ово са Данском неће бити прво за ову екипу. Имамо велику шансу, јер осим злата, шампион добија и директан пласман на Олимпијске игре у Лондону.

У ситуацији када ће наши рукометаши извлачити и последње резерве својих моћи, велику улогу могла би да одигра публика:

– Мислим да смо у првом полувремену против Хрватске мало платили цех томе што смо били импресионирани амбијентом. Највећа непознаница сада и јесте то како ће Данци, који имају можда 1.000 својих навијача, реаговати на атмосферу. Они су се дигли у последњим утакмицама, а ми ћемо покушати да их спречимо да се „одлепе” на почетку.

О упутствима која припрема за своје играче је овако говорио:

– У финалу не мора да победи фаворит или квалитетнији тим. Ту може и да искочи неко ко није био у првом плану на Првенству, и зато им кажем да се не оптерећују личним учинком. Ми играмо с оним што имамо, најбоље што можемо, у полуфиналу смо дали највише голова од сва четири учесника завршнице. А имамо велику „ротацију” у одбрани – изјавио је Вуковић.

Капитен Србије Момир Илић каже како је у амбијенту какав је био у победи над Хрватима (26:22) у ствари „тешко не борити се”:

– Одједном смо постали невероватно популарни, то је невероватан утисак, а још смо одвојени у карантину. Хвала навијачима на изузетној подршци, као и другим нашим спортистима на честиткама, надам се да ћемо направити неко заједничко славље. Пре тога, у финалу, покушаћемо да направимо још један корак, као што смо и ишли од прве утакмице са Данцима. Није лако проценити шта може да одлучи, можда ће решавати једна лопта...

Голман Дарко Станић сумња у речи хрватских рукометаша да их навијање није пореметило:

– Утицало је на све. Са оваквом атмосфером, и Данци би можда више требало да размишљају о нама него ми о њима. Реч је о врхунској екипи, која има све, од одличног голмана до бекова. Тешко ћемо поновити игру из првог дуела у „Пиониру”, али и ми имамо велики квалитет. Мислим да ћемо почети растерећеније него против Хрватске и да ћемо зато од почетка играти боље него што је био случај у полуфиналу.

Марко Вујин је у првом дуелу са Данцима био један од јунака тријумфа:

– Данска је пре годину дана играла финале Светског првенства и има велико искуство. Али, има га и Хрватска... За победу је потребно да, уз подршку навијача, наставимо у овом ритму...

Г. Ковачевић (Политика); Фото: М. Рашић

Саиграчи посетили Шешума

Репрезентација Србије данас ће изаћи на мегдан са 15 играча, без Жарка Шешума који је погођен у око после утакмице са Хрватском, док је напуштао терен (хрватски селектор Голужа каже да је на том месту видео и стрелицу за пикадо). Саиграчи су га јуче посетили:

– Жарко има повреду десног ока изазвану ударцем металним предметом. Ради се о контузији ока и огреботини на рожњаци. Остаће на терапији на ВМА, не може да игра, ни да буде у хотелу. Пред утакмицу ћемо сазнати да ли ће моћи да дође у Београдску арену и подржи саиграче у финалу – саопштио је лекар репрезентације, др Милан Бабић, који се у име националног тима захвалио особљу Војно-медицинске академије.

Чутура: Спремали смо се за злато

Наши рукометаши истичу да је и у полуфиналу пресудио тимски дух, па сматрају да је то рецепт и за финале. – Кад Станић „спава“ цео тим се „буди“ и обратно...

Нема играча у нашој репрезентацији који после победе против Хрвата у полуфиналу није рекао да је остварен „историјски успех“... Али, и да постоји огромна жеља да се данас златним словима утисне траг у историји рукомета.

-Да нам је неко пре пар месеци рекао да ћемо ово да доживимо... Не могу да кажем да му не бисмо веровали, јер смо сви сањали ово – каже један од наших најбољих рукометаша на шампионату Далибор Чутура. - Нисмо се спремали да будемо пети или осми, већ да будемо шампиони. Нећемо стати ни сада, на корак од титуле. И против Данаца играћемо нашу игру. Они ће морати да се прилагоде нама.

На питање шта је пресудило против Хрвата и шта би могло да буде кључ успеха у финалу, Чутура каже:

-Кључно је то што ми не одустајемо од своје игре. Ово је тимски рад, код нас нема индивидуалаца. Тако смо почели шампионат, тако ћемо га и завршити. Да не заборавим и амбијент у дворани. Ово је незамисливо, ово нема нигде на свету. Хвала публици. Без ње не бисмо стигли у финале.

Један од оних који су по изласку с терена изгледали као да су напустили бојно поље био је Никола Манојловић који је имао чалму на глави (поред њега повређени су и Шешум, Бељански и Вучковић). Коментаришући полуфинале овај наш бек се нашалио на рачун голмана Дарка Станића, а затим рекао шта очекује од меча за златну медаљу:

-Никад раније нисам био у финалу европског првенства. Треба да се смиримо и схватимо да нас чека дугих 60 минута против Данске. У полуфиналу је пресудио наш голман Станић који се пробудио у другом полувремену, када нам је држао леђа. Ми смо њему помогли док је он спавао у првих 30 минута тако да смо сада на истом. Што се тиче финала,меч са Данцима у групи можемо да заборавимо, јер сада је много већи улог. Нема сумње да ћемо пред оваквом публиком бити још јачи.

И Ненаду Вучковићу није пало на памет да се жали на повреду, јер, како сам каже, први пут је играо у једном полуфиналу, а долази и финале:

-Тешко је описати осећај кад играте први пут у полуфиналу, па још у оваквој атмосфери, пред 20.000 људи. Заслужено смо у финалу. Почели смо нервозно против Хрвата, због великих очекивања, због амбијента, а они су као искуснији тим искористили то у првом делу. На полувремену смо се договорили да одиграмо одбрану што је могуће боље, да помогнемо Станићу да се врати с пар одбрана јер знамо да без њега не можемо да победимо у оваквом мечу. У финалу нема фаворита. Треба остати на земљи, треба се регенерисати, па шта нам бог да.

На питање о атмосфери у „Београдској арени“, Вучковић одушевљено говори:

-Ово само код нас може публика да направи. Играо сам више пута пред много навијача, у ватреним амбијентима, али ово је невероватно. Хвала им, хвала и навијачима крај малих екрана.

Тоскић: Борбеност наш адут

-Чекали смо ово, желели смо ово. Атмосфера у полуфиналу је нешто што ће се дуго памтити, а не сумњам да ће тако бити и против Данаца. Нико није седео 60 минута. Публика је била наш екстра играч. Пресудила је наша борбеност која ће нам бити адут и у финалу – рекао је Алем Тоскић.

Копљар: Сами смо криви

Најбољи хрватски рукометаш у полуфиналу, двометраш Марко Копљар је изјавио о сусрету са Србијом:

-Атмосфера нас није омела. Пали смо у одбрани у наставку и промашили пар зицера. Сами смо криви.

Злоковић: Финале је неизвесно

Ајндховен - Колико је среће било у црногорском табору после победе над Мађарима. У мечу са безброј искључења, у утакмици чији је крај Црна Гора дочекала скоро без клупе остварена је једна од највећих победа у историји. Сребро је у џепу.

Александар Ивовић је прижељкивао овакав меч:

- Рекао сам после наше прве утакмице да бих волео да играмо у финалу. То су две најбоље екипе и заслужују да иду по злато. Уморни смо али када нам је остао тај корак. Србија је показала можда највише, дајем јој улогу фаворита. Али имамо и ми мотив, пре свега велику жељу да поновимо Малагу.

Борис Злоковић већ прекаљен у оваквим дуелима. Мирно каже:

- Већ смо остварили велики успех. У Загребу и Шангају нисмо били међу освајачима медаљама, сада смо ту. Финале је неизвесно, никад се не зна шта може да одлучи. Надам се само да ћемо имати суђење које неће нервирати ни једну ни другу екипу.

Млађан Јановић је један од најбољих играча турнира и у самом је врху стрелаца.

- Одличне су екипе у финалу. Ко наметне ритам има веће шансе. Ми смо успех већ постигли али хоћемо и да растерећени одиграмо финале и учинимо га са играчима из Србије великим.

Тражи се карта више

За финале се траже карте са свих страна. И новинара је све више, седи се и на трибинама.

- Навијачи из оближњих земаља хоће да буду са нама. Штета што капацитет базена није већи. Ух, када би могли свима да изађемо у сусрет – каже генерални секретар ВСС Митровић.

А. М. (Политика)

Коментари

Додај нови