Енергија на српску памет

понедјељак, 16 август 2010 11:50

Бранислав Митковић

Бранислав Митковић, инжењер машинства, рођени је Сарајлија кога су животни путеви однели у далеку Аустралију. А у Београд, у коме проводи одмор, донео је патент за који верује да има велику будућност. Реч је о пуњачу за електричне аутомобиле који ће у догледној будућности због еколошких али и економских разлога постати доминантно превозно средство.

Бранислав је смислио производњу апарата који ће истовремено бити пуњач за електрично возило и паркометар, а све ће се плаћати мобилним телефоном. Открива да је идеју о плаћању мобилним телефоном „купио“ у Београду:

- Када сам прошле године боравио на одмору у Београду, јако ми се допала идеја о плаћању паркинга мобилним... То је врло ефикасан систем. Док сам се враћао кући, у неким енглеским новинама прочитао сам изјаву градоначелника Лондона Бориса Џонсона који је говорио о пуњачима за нове електричне аутомобиле на јавним местима, тржним центрима, јавним и приватним гаражама, бензинским пумпама... Тада ми је синула идеја да осмислим справу која је истовремено пуњач и паркометар и која се плаћа мобилним телефоном! Одмах по повратку у Сиднеј изнео сам идеју мом колеги и пријатељу Саму Сорију, хришћанину пореклом из Либана, он се одмах одушевио и врло брзо смо основали фирму „E-Green Tecnhologies“, а производ смо назвали „e-charger“.

Бранислав каже да је инжењерски део посла трајао око шест месеци. Када је завршен, патентирали су производ који је одмах наишао на велико интересовање аустралијске владе. Инжењер Митковић објашњава да његов пуњач има две функције: истовремено служи за допуну енергије електричног аутомобила и као паркинг сат. Систем је следећи: дођете на паркинг, прикључите ауто да се батерије пуне док сте на послу или у шопингу, када се батерије напуне добијете СМС поруку са обавештењем да вам је батерија пуна и питањем да ли желите да наставите коришћење паркинга, што се посебно плаћа. Прво паркирање укључено је у цену пуњења батерија.

До масовне производње пут је још далек, али неки преговори су у току. Митковић каже да би за склапање његовог апарата била неопходна минимална људска ангажованост, односно да би главни део посла био роботизован. Само на аустралијском тржишту у блиској будућности могла би се пласирати два до три милиона пуњача. С обзиром на то да велики произвођачи аутомобила увелико раде на електричним верзијама, тржиште ће бити све веће и веће.

Процена је да ће током ове године у свету бити произведено око 55 милиона аутомобила.

Тренутна производна цена „е-чарџера“ је око 4.000 евра, али Митковић каже да ће она пасти кад производња буде масовнија. Технички, на уређају постоје две утичнице, 15-амперска и 32- амперска на 220/240VAC. У зависности од конфигурације аутомобила, пуњене се може извршити са било којој од ове две утичнице. Утичница од 15 ампера даје снагу од 3,6 KW, а 32-амперска од 7,6 KW. То у пракси значи да у просеку, ако аутомобил за 100 пређених километара захтева батерију од 16 KWh, потпуно пуњене празног аутомобила се може обавити за отприлике четири и по сата, а са 15-A напајањем или за нешто више од два сата са 32-A.

Митковић признаје да у свету има неколико фирми које су развиле сличан систем пуњења батерија, али каже да је предност његовог изума у комбинацији функција пуњача и паркометра, као и у начину плаћања путем мобилног телефона. Такође, преко интернета лако ће се долазити до слободних места. Додаје да тренутно ради на софтверу за навођење до најближег слободног места.

Митковићев изум је патентиран и заштићен у Аустралији, али је за права у Европској унији, САД или Јапану потребна инвестиција од око 30.000 евра.

Као могући проблем за масовну употребу Митковић види постојеће електричне инсталације. На пример, при постојећој електричној инфраструктури истовремено пуњење 1.000 електричних аутомобила изазвало би велике проблеме, али решења увек постоје. Једно је да пуњачи добијају струју преко три фазе, уз аутоматску дистрибуцију сваке у зависности од оптерећења. Проблема ће у будућности бити мање јер ће се појавити смарт грид, односно паметне мреже које ће преносити информације о оптерећењу.

- Таква мрежа већ се разрађује у Јапану и наша је намера да је понудимо општини Мелбурн - каже Бранислав Матковић.

Биографија

Бранислав Матковић је Србин из Сарајева, рођен 1964. у породици интелектуалаца. Отац је био доктор машинства, мајка стоматолог. Од малена је показивао склоност ка очевој професији. На Машинском факултету у Сарајеву дипломирао је 1989. и почео да ради у „Енергоинвесту“, а почетком 1992, таман пред рат, отишао је у Аустралију, где је почео да ради у јапанској фирми, а последњих година веома је успешан у немачком концерну „Роберт Бош“.

Владимир Станковић (Блиц); Фото: М. Јошида

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...