Највећи светски претраживач Гугл данас је обележио рођендан Милутина Мланковића, познатог српског климатолога, геофизичара и астронома. Гугл је том приликом објавио лого који асоцира на климатолошку теорију Миланковићеви циклуси.

Милутин Миланковић (1879 - 1958) био је оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Велики научник рођен је 28. маја 1879. године, у Даљу, у тадашњој Аустро-Угарској (сада Хрватска), као шесто колено породице Миланковић, која се у познатој сеоби под водством Арсенија Чарнојевића, доселила са Косова.

На Технолошком институту у Бечу 1902. године дипломирао је грађевину, а 1904. стекао докторат као први Србин - доктор техничких наука.

Као грађевински инжињер имао је шест званично признатих патената, тридесетак срачунатих и изведених објеката, а на 25 објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији су примењена његова грађевинска решења.

За време веома кратке инжињерске праксе у грађевинарству пројектовао је, или је учествовао у пројекту, десет хидроцентрала. Том струком бавио се у Бечу, до јесени 1909 , када му је понуђена катедра примењене математике на Београдском универзитету (рационална механика, механика небеских тела, теоријска физика).

Ношен дубоким патриотизмом, Миланковић те године напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжињера у Бечу и долази у Београд. То је значило прекретницу у његовом раду јер је одлучио да се сконцентрише на фундаментална истраживања.

Већ 1912. његова интересовања су се усмерила ка проучавању соларне климе и планетарним температурама.

На основу својих научних истаживања, у која је унео велики математички таленат и познавање закона физике и астрономије, развио је астрономску теорију климатских промена на Земљи којом је разјаснио тајну настанка ледених доба на нашој планети.

У својој 63. години, сублимирао је свој целокупни рад на математичкој теорији климе и 1941. године написао капитално дело "Канон осунчавања земље".

Иако је остао веран својој земљи показавши да се и у Београду могу стварати велика научна достигнућа, његов допринос науци више су умели да препознају и цене у свету, него код куће. Тако су његово име понели кратери на Месецу и Марсу, као и једно небеско тело.

Награда Европског геофизичког друштва за достигнућа у области климатологије и метеорологије, која се додељује од 1993. године, такође носи Миланковићево име, а НАСА га је сврстала у петнаест најзначајних научника света.

Умро је 12. децембра 1958. године и сахрањен је у Даљу. (Блиц; Фото: Гугл, Бета)

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."