Изум доктора Маглића задивио свијет!

сриједа, 10 фебруар 2010 13:00

Још један Србин засенио је свет својим изумом. Др Богдан Маглић је са својим тимом на Првом светском конгресу о наномедицини, одржаном у Хјустону у Америци, представио револуционарни изум у раном откривању рака - уређај који утврђује хемијски састав материје без контакта с њом!

Тим америчких лекара, физичара и биолога које је предводио научник пореклом из Србије представио је свету онкосензор, дијагностичку сонду која открива малигне ћелије у самом зачетку. Нова метода се зове диференцијална фенто осиметрија и потпуно је безболна, а онкосензор има прецизност од 98 процената, што је бољи резултат чак и од хируршке биопсије.

- Канцерогени тумори садрже 50 до 90 одсто мање кисеоника него здраво ткиво. Уређај открива разлику у присуству кисеоника између малигног и здравог ткива и самим тим открива рак - појаснио је Маглић у интервјуу за амерички ЦНН и „Фоx“.

Осим у откривању рака, нова медицинска метода предњачи и у раном откривању можданог удара, Алцхајмерове болести и свих кардиоваскуларна обољења, а даља истраживања Маглићевог тима настављају се у правцу лечења малигних болести овом методом. Експеримент ће се изводити на животињама које би удисале карбоген, безопасни гас обогаћен кисеоником, чиме би се малигни тумори хранили кисеоником и претварали у здраво ткиво.

Др Маглић је технолошки директор научног центра „Калсек“ у Калифорнији, а угледан амерички часопис „Фаст Цомпањ“ га је уврстио међу 50 шампиона иноватора. У научном тиму „Калсека“ налази се још неколико српских научника, међу којима су Александар Шуваковић и Ана Радовић, молекуларни биолог.

Током рада на овом светски значајном пројекту, др Маглић је имао сталне консултације с колегама из Српске академије наука и уметности.

Подигао споменик Тесли

Маглић је рођен 1928. године у Сомбору. После рата, студирао је физику у Београду и као стипендиста Унеска, одлази на Масачусетски институт за технологију, где је и докторирао.

У својој богатој каријери, био је председник Корпорације за вишу физику у Принстону и руководилац у НАСА центру за васионску технологију у Њу Мексику. Заслужан је за подизање споменика Николи Тесли на Нијагариним водопадима. Добитник је признања Џона Кенедија за откриће омега мезона 1961. године и одликован је орденом југословенске заставе са златним венцем.

М. Лончар (Ало)

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...