У лабораторији научници створили далеко опаснију варијанту птичјег грипа. Стручњаци се споре да ли би „рецепт смрти“ требало да буде јавно доступан
Закључан иза добро чуваних врата у згради медицинског факултета у Ротердаму, у херметички затвореним боцама чува се вирус који би могао да збрише пола човечанства. Настао је у лабораторији намерно изазваним мутацијама једнако смртоносног, али неупоредиво мање заразног, птичјег грипа. Његов творац, виролог Рон Фушеј намерава да ових дана у неком научном објави „рецепт“ за ову потенцијално апокалиптичну заразу.
Треба ли рећи да је у страху од последица овакве одлуке многима застао дах (што у овом случају и није лоше будући да се Фушејев вирус преноси ваздухом).
Циљ Фушејеве студије (као и још неколико других које су дошле до сличних резултата) био је да утврди да ли би птичји грип могао да мутира и да озбиљно запрети човечанству. Овај вирус до сада је убио око 500 људи, али велики број епидемиолога је сматрао да не постоји опасност од пандемије. Сматрало се да пандемију могу да изазову врсте грипа Х1, Х2 и Х3, али не и Х5, којој припада и птичји. Поред тога, опасност од птичјег грипа умањивала је чињеница да се он преноси искључиво додиром, а не ваздухом попут обичног сезонског, али и свињског грипа.
Фушејев експеримент показао је да је довољно свега пет једноставних генетских измена да се од птичјег грипа добије његов апокалиптични „рођак“. Да ствар буде гора, вирус убица сада се чува у лабораторији, а Фушеј планира да објави резултате свог истраживања. Немали број научника забринут је да би терористи то могли да искористе да следећи његов „рецепт“ направе моћно биолошко оружје. А сценарио холивудског хита „Зараза“ (који многи хвале због реалног приказа могуће пандемије) тада би постао језива старност.
И вариола у лабораторији
Чување смртоносних вируса у лабораторијама није неуобичајена пракса. Међу најопаснијима је вирус великих богиња, злогласне вариоле, који и даље живи иза дебелих врата посебних сефова у Русији и Америци. Представници ових држава одбијају да униште узорке вариоле, јер страхују да неке државе у тајности чувају залихе вариоле које би могле да злоупотребе. Болест је званично искорењена 1979. године, а у рукама терориста вирус би могао да изазове застрашујуће последице. Једна од последњих епидемија вариоле десила се у Београду 1972. године.Основни принцип науке је отвореност, односно потреба да сви истраживачи своје налазе и методе учине доступним колегама. Стручњаци за биотероризам, међутим, сматрају да би овде требало подвући црту.
- Има случајева који треба да буду изузетак од принципа отворености - јасан је др Томас Инглесби, директор Центра за биосигурност Универзитета у Питсбургу. - Једноставно је лоша идеја да научници смртоносне вирусе претварају у смртоносне и веома заразне вирусе.
У одлуци да ли ће се Фушејево истраживање наћи на ступцима научних магазина пресудно би могло да буде мишљење америчког комитета познатог као Национално научно саветодавно тело за биобезбедност.
У међувремену, можемо да се утешимо са неколико умирујућих аргумената. Немали број научника сматра да је корист од оваквих истраживања и њиховог објављивања далеко већа од опасности. У прилог томе и чињеница да, чак и уз „рецепт“ вирус није лако направити. На крају, медицина је далеко одмакла од 1918. године и катастрофалне пандемије шпанског грипа и епидемиолози сматрају да је тешко да се тако нешто понови, а очекује се и да ће у наредних пет година бити откривена универзална вакцина против свих облика грипа. Уосталом, боље би било да не паничите. Стрес слаби имунитет.
Опасна пракса
Епидемиолог Владимир Петровић каже да није присталица истраживања у којима се стварају опасни вируси.
- Таква пракса постоји, јер се на тај начин испитује начин и услови под којима долази до преноса вируса са човека на човека - објашњава др Петровић. - Нисам упознат са резултатима тог конкретног истраживања, па не могу да судим о томе. Ипак, лично нисам за таква истраживања.
В. Мијатовић (Новости)
| Коментари |
|
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
| < Претходна | Сљедећа > |
|---|






Када претерају с гунђањем и саветима, једноставно одем у своју собу, затворим врата и пустим музику, што њих нервира.

















