Последња званична патријархова
фотографија снимљена
11. априла 2009. у параклису
на ВМА (Фото Танјуг)

Патријарха Павла, скромног архијереја упечатљивих речи, називали су свецем који хода, а други говорили да има „душу од маслачка”. Родио се 11. септембра 1914, за епископа рашко-призренског изабран је 1957, а 1990. за 44. поглавара СПЦ

Његова светост патријарх српски господин Павле преминуо је јуче у 10.45 сати, у сну, у Војномедицинској академији у Београду, где је две године био на лечењу, саопштила је ВМА.

Патријарх Павле примљен је на лечење у ВМА 10. новембра 2007. у тешком, животно угрожавајућем стању.

Српски национални савет нема ништа против да Албанци уживају сва права у Црној Гори, али под условом да то важи и за остале националне заједнице

Подгорица – Положај Срба у Црној Гори поново је заталасао јавност најавом да радна група која треба да усагласи Изборни закон са Уставом Црне Горе предлаже да Албанци и на наредним изборима имају пет загарантованих мандата, док се осталим мањинским народима – Србима са 32 одсто становништва, Муслиманима, Бошњацима, Хрватима и Ромима додељује по један загарантовани мандат у Скупштини Црне Горе.

Пише: МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ

Алал вера, Турчине! Одавно неко на Балкану не иступи тако куражно као министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу. У Сарајеву јасно и гласно исказа неосманске претензије спољне политике Турске и отворено рече да је „циљ турске спољне политике успон отоманског Балкана као центра свјетске политике“. „Имамо више Босанаца који живе у Турској него у Босни! Више Албанаца који живе у Турској, него у Албанији! Више Чечена који живе у Турској него у Чеченији! Више Абхаза у Турској него у Абхазији… За све ове различите нације на Балкану, Средњем истоку и Кавказу, Турска је сигурно уточиште, њихова домовина… Ми смо сигурни да је Сарајево наше! …Ми желимо да будете сигурни овдје као власници Сарајева и БиХ… Оно што се дешава у БиХ је наша одговорност. За нас је територијални интегритет БиХ једнако важан као и територијални интегритет Турске. За Турску је сигурност Сарајева једнако важна као сигурност и просперитет Истанбула.“ (видети текст „Друмови ће пожељети Турака…“ у овом броју „Печата“). Љута је штета што ову говорчину Давутоглу, или ко други, не одржа усред Народне скупштине Србије. И да ту заједно већина српских посланика и он поделе свој отомански понос због признања независности Косова. Али, како је кренуло, биће прилике.