Медији Од Чавоглаве до Загреба и назад
Од Чавоглаве до Загреба и назад ПДФ Штампа
понедјељак, 09 август 2010 10:33
Грађани Загреба на немачком тенку на дан проглашења НДХ 10. априла 1941. године

На Тргу бана Јелачића, на дан проглашења НДХ 10. априла 1941. окупила се маса која неодољиво подсећа на оно што се дешава на концертима Марка Перковића Томпсона

Смештено у далматинском кршу, сеоце Чавоглаве, које има око 200 становника, угостило је пре три дана, према полицијским проценама, 60.000 људи, окупљених због наступа најпознатијег становника овог места певача Марка Перковића Томпсона.

Према писању „Јутарњег листа”, овај догађај окупио је „више него икада” љубитеља усташке Црне легије и НДХ, њих око 200–300.

Полиција је у недељу привела двојицу изгредника који су носили усташке капе и напали екипу ХРТ-а, поново су изречене и политичке осуде због манифестовања „неоусташтва”, опет је враћен и филм уназад, јер су колико јуче, 27. јула у Србу, исти ти представници „неоусташтва”, неколико стотина екстремних десничара,на свечаности поводом 69-годишњице устанка 1941. године, викали „Ово је Хрватска”, „Четници” и тако даље.

После акције „Олуја” у августу 1995. Срб је био спаљен и срушен, иако тамо није било борбених дејстава.

Средином јуна, на добротворном концерту одржаном у Сплиту за хрватске генерале оптужене за ратне злочине, уз директни пренос ХРТ-а, истицана су фашистичка обележја, што је запрепастило стране дипломате у Загребу.

Трг бана Јелачића испуниле су хиљаде Загрепчана

Подсетили су ови догађаји и на чињеницу да је папа Бенедикт Шеснаести у новембру прошле године примио, на иницијативу црквених кругова, Томпсона и његову породицу, а тај скандалозни сусрет изазвао је низа реакција.

Само месец дана раније, Швајцарска је на три године забранила улазак Томпсону у Швајцарску, односно земље шенгенског режима.

Упркос различитим настојањима да се и протекли инцидент у селу Чавоглаве сведе у оквире екстремног „неоусташтва”, маргиналног истицања и махања усташким симболима, не може се заобићи тврдња „Јутарњег листа”, да је на Томпсоновом концерту поменута маса од 60.000 људи „падала у транс” на тактове његовог„Усташког бећарца” и„Густа магла”, да би еуфорија достигла врхунацуз тактове„Јасеновца и Градишке старе”, када су „све руке летјеле у зрак до висине кукуруза”, што ће рећи биле спремно дизане у нацистички поздрав.

Код таквог стања ствари, неће бити на одмет уколико подсетимо на оно што се догађало 10. априла 1941. на дан проглашења усташке НДХ, када је у поподневним часовима, тога дана, у Загреб ушла Хитлерова 14. тенковска дивизија. После тога је по Мусолинијевом наређењу почело хитно пребацивање 600 усташа предвођених Антом Павелићем у Хрватску, уз претходну Павелићеву гаранцију да ће Италијанима предати Далмацију, ону исту којом „праши” Томпсон.

У немачкој колони наступиле су и усташе иако ће Павелић тек доћи

Кадрови који сведоче о начину на који је маса у Загребу дочекала окупаторску немачку војску 10. априла 1941. на Тргу бана Јелачића, у крајњој линији, не траже неки посебни коментар, јер документ говори сам по себи о једној димензији оног времена.

Зато неће шкодити подсећање да се баш у устаничким данима 1941. године, као и Лика и Крајина, Далмација латила устаничке пушке, да би до борби на Неретви и Сутјесци 1943. и у тим борбама животе положило више од 6.000 далматинских партизана (само на Сутјесци, 3.000).

Зато се и поставља логично питање дубљих корена једног стања духа и опредељења манифестованих (и) на концертима Марка Перковића Томпсона, па и у његовој родној Далмацији.

Нажалост, сувише чињеница јасно сведочи у чему тај дух и то опредељење имају своје историјско упориште, упркос томе што политичари у Хрватској данас много радије говоре о антифашистичкој вертикали на којој се заснива политика данашње Хрватске, на њеном путу у ЕУ.

Ексклузивне фотографије, које се први пут појављују у јавности после готово седам деценија, добили смо захваљујући љубазности и разумевању Зорана Д. Ненезића.

Слободан Кљакић (Политика); Фото: лична архива Зорана Д. Ненезића

Коментари
Додај нови
Nikola Zec  - Nikada se necemo nauciti   |18-08-2010 12:10:38
U tekstu se ponavljau iste greske iz proslosti pa se kaze 6000 partizana a samo
na Sutjesci je poginulo 3000,dali namjerno ili slucajno se ti partizani nazivaju
Dalmatincima kada ce mo jednom to vec reci bili su to srbi iz Dalmacije a bilo
je i ponekog hrvata ali listom su bili srbi recimo jednom istinu zaboravimo
brastvo i jedinstvo iako niko nije protiv prave bratske iskredne zajednice i
ljubavi ali prije svega recimo istinu.
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
 


 

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...

Види ово!

Slika dana

На сајту

Имамо 873 гостију на мрежи

Штампано издање

Цитат дана

Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
Лав Николајевич Толстој

Анкета

Да ли ће Русија у евентуалним новим сукобима на Косову и Метохији бранити Србе?
 

 

 

 

[МЈЕСТО ЗА ВАШУ РЕКЛАМУ]

Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Књига 1

Strugar
Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (друго издање)

Књига 2

Cupic
У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване...

Књига 3

Desanka Maksimovic
"Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу..." - Милован Витезовић

Књига 4

Jovovic
"Пјесништво Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену..."
- Желидраг Никчевић

Књига 5

Nikola Ivanovic Milovan Djilas
"При­хва­тио је ин­тер­вју... Од­го­во­рио је кра­сно­пи­сом, ка­ли­граф­ски и - ћи­ри­ли­цом"
- Никола Ивановић