Касно сам озбиљно почео да се бавим политиком, а одлука да се кандидујем дошла је изненада и победио сам са жељом да донесем неке промене како у Хрватској, тако и у региону, рекао председник Хрватске Иво Јосиповић, гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у.

Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, председник Хрватске Иво Јосиповић, рекао је да га за Београд везују успомене из војске, али и пуно "сјајних пријатеља-правника и политиколога".

"Касно сам озбиљно почео да се бавим политиком, 2003. године, а одлука да се кандидујем дошла је изненада. Победио сам са жељом да донесем неке промене и у Хрватској, али и у региону, са посебном жељом да Хрватска уђе у ЕУ", рекао је Јосиповић.

"Нисмо ми ништа лошији ни од Финаца, ни Немаца, ни Норвежана, потребно је пробудити оно најбоље како би били у истој равни са другима", каже хрватски председник.

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића шта мисли о многим ранијим тврдњама да није имао шансе у кампањи, Јосиповић каже да "је реч о предрасудама, јер су гласачи показали да желе таквог председника, а предрасуде увек коче и политику, и медије, да крену одлучно напред. Ево и у посети у БиХ било је критичара који су дизали буку, али огромна већина хрватских грађана жели такву политику".

"Битно је да је подршка велика, ја се у њу уздам, јер се често показало да су грађани испред политике", каже Јосиповић.

Што се тиче искрености у односима Србије и Хрватске последњих година, Јосиповић каже да је уверен у искреност Бориса Тадића, и да и он жели да ти односи буду најбољи могући. "Незамисливо је да неко жели добро својој држави, без добрих односа са суседима. Има конкретних помака и то је важно", каже Јосиповић.

Партнерство уместо лидерства

Што се тиче критика да се "заглавио у региону, и да би више требало гледати преко океана", Јосиповић каже да то није оправдано, да критике често долазе из кругова који нису изашли из прошлости, али да је и то део демократије".

О некој врсти ривалитета у региону између Београда и Загреба, Јосиповић је рекао да је лидерство погрешан приступ, да више треба говорити о партнерству, и да тако раде и он и председник Тадић. "Стварамо добру позадину", каже Јосиповић.

О сусрету са Тадићем у Опатији, затим о две тужбе пред МСП, повратку избеглица и несталима, као и конкретном померању у решавању проблема, Јосиповић је рекао да се заиста догађају неке конкретне ствари.

"Ставимо тужбу са стране, њен резултат, повлачење или неповлачење, биће резултат укупних напора на решењу проблема, и мислим да нема потребе за журбом, да ће за обе стране бити боље да се то догоди онда када и јавности буду уверене да су проблеми који иза тога стоје решени", рекао је Иво Јосиповић.

Јосиповић додаје и да ту нема рокова, и да "јавности морају бити уверене да те тужбе нису ни потребне и верујем да ће то време доћи".

Говорећи о убрзаној сарадњи са Србијом, Јосиповић истиче рад међудржавне комисије, најпре Споразум о изручивању, борбу против корупције, војни споразум о сарадњи, затим договор о предаји већег броја докумената који би могао помоћи у решавању судбине неких несталих особа, па интензивирању програма повратка и стамбеног збрињавања...

Јосиповић истиче и нужност повратка културног блага, и да је направљен попис шта све може бити враћено. "Има још пуно конкретних ствари и сарадње, много се тога догодило у кратком временском периоду", каже Јосиповић.

Приоритет одржив повратак

На питање осећа ли неку врсту конфликта интереса у психолошкој равни, када је реч о евентуалном повлачењу тужбе, каже да тада није био у политици, да је једна ствар питање одлуке да се у тужбу иде, а да је друго стручна припрема".

"То није био узалудан труд, јер је унутра сумирано пуно судбина и много важних питања за историчаре, политичаре и аналитичаре". Каква ће политичка судбина тога свега бити, то је друго питање".

На питање може ли се рећи да је нека врста мотивације у времену када је тужба стигла, био и временски тренутак, односно да је прошло тек неколико дана од НАТО бомбардовања Србије, Јосиповић каже да то "сигурно није била мотивација, да је мотивација била чињеница да многи нису знали где су им најмилији, да је било пуно отворених рана".

О односу српске и хрватске владе, као и о мишљењу Јадранке Косор о повлачењу тужбе, Јосиповић је рекао да "су уз различит целофан они ипак на истим позицијама, да је влада Јадранке Косор и његова влада, а сарадња добра јер су суштински на истим позицијама".

Што се тиче споре правде, која често и није правда, и има ли Хрватска снаге да обезбеди "одржив повратак", Јосиповић је рекао да је најбоље да се људи питају да ли то заиста желе, да су врата свима отворена, као и да је проблем стамбеног збрињавања присутан.

Јосиповић је додао да ни Хрвати који су негде били махом се нису вратили, да то није лака одлука, вратити се на пример у Сплит, Задар, Шибеник".

"Ја сам видео да има људи повратника који су се сјајно снашли, али и оних са страшним пробелмима који имају и бирократске препреке. Желим рећи да су данас разлози повратка битно другачији него раније, данас су економски проблеми доминантни, врата јесу свима отворена али ови проблеми су велики и морамо бити реални".

Разумном политиком до решења проблема

О пароли на Дејвис купу у Сплиту "Србе на врбе", и лошој атмосфери која је тиме изазвана, каже да држава то мора спречити и санкционисати говор мржње, који срећом нема широке одјеке".

На питање да ли је спори опоравак у односима две земље можда и последица различитих психолошких осећаја после рата, већинског осећаја код Хрвата да су нешто драгоцено добили, а Срба да су нешто драгоцено изгубили, хрватски председник је рекао да две стране различито виде догађаје, да је стога потребна разумна политика која ће препознати узроке онога што се догодило, да се свакој жртви ода поштовање. Тачно је да је за Хрватску рат донео потврду независности, али земља је била порушена, са страдањима, жртвама, претпела је озбиљно и страшно разарање, изгубила и све приходе од туризма".

"Ја знам и да су појединачне судбине Срба у њој страшне, да јесте било злочина, и тога смо све више свесни, а хрватско правосуђе иде путем којим једнако суди свим злочинима, без обзира ко их је починио и постоји одлична сарадња са Тужилаштвом за ратне злочине у Београду".

О предстојећој годишњици Олује, која се у Хрватској слави као велика победа, и да ли за неко могуће помирење не морамо исто гледати на оно што се догодило, каже да је могућ договор о историјским околностима, и да је тачно да је за Хрватску тај датум симбол победе и независности, али да жали за сваким изгубљеним животом".

Прошлост припада историчарима

О релацијама у односима са Тадићем и поређењу са односима Туђмана и Милошевића, Јосиповић је рекао да односи у прошлости остају историчарима, а о односу са Тадићем да су јако добри, да Тадић има исту жељу за миром у региону уз вођење рачуна о интересима сопствених земаља".

На питање која је то формула савезништва која би могла да уједини Србију и Хрватску, као што је рецимо Заједница за угаљ и челик била нит спајања Француске и Немачке после Другог светског рата, Јосиповић каже да "можда не морамо тражити неку такву тачку заједништва, али да односи могу бити бољи и кроз сарадњу невладиног сектора, затим кроз економију, науку".

О економском аспекту сарадње и тврдњи да су "српска роба и капитал још увек непожељни у Хрватској", Јосиповић каже да Хрватска има један велики проблем не само у односу на Србију него и све земље, да је то земља са пуно административних баријера, и поступака који напросто терају инвеститоре".

Што се тиче уласка Хрватске у ЕУ и да ли се у Загребу осећа известан замор Уније од проширења, Јосиповић каже да су сва поглавља отворена, да ће се можда преговори завршити и крајем ове године, као и да верује да ће Хрватска испунити све услове.

О једној од највећих препрека око уласка Хрватске у ЕУ, документацији која је давно нестала, такозваним "артиљеријским дневницима", које и Серж Брамерц упорно тражи, каже Јоспиповић да је реч о документацији која је давно нестала и да је направљена још у доба када Хрватска није сарађивала са Хагом, али да је сада политика потпуно промењена, и да су све хрватске владе постепено јачале ту сарадњу.

О томе да се у Београду често помиње да је Ангела Меркел некоме из хрватског руководства рекла да ће, када Хрватска уђе у ЕУ, врата Уније да се затворе чак и на неких десетак година, Јосиповић каже да је са Меркеловом разговарао у Москви, приликом обележавања Дана победе, да она јесте поставила "неку врсту ограде", али да је то тада било у контексту кризе, међутим, у свим разговорима то питање интеграција југоисточне Европе истиче као важно и за интересе Хрватске.

Судбина БиХ у рукама три конститутивна народа

Што се тиче односа са суседима, и проблемима са Београдом који можда неће бити решени до уласка Хрватске у ЕУ, Јосиповић каже да ће се билатерални проблеми тако и решавати, ми "нећемо сами себи скочити у уста, и тако мисле сви челници, па и премијерка, а ако се структура власти и промени, не видим никога ко другачије мисли".

На питање стоји ли оцена да стабилност БиХ зависи од понашања Загреба и Београда, каже да судбина БиХ најпре лежи у рукама три конститутивна народа, и да ако између њих не буде добре воље, ми нећемо моћи да им помогнемо".

"Мислим да је ово кључни тренутак за БиХ, да политичари сада морају да одлуче на овом раскршћу да ли желе функционалну државу једнаких права народа, или ће наставити једно ометање које не даје добар резултат. Ја мислим да таква свест сада сазрева, да је време за одлуке и бољитак".

Што се тиче његовог става из предизборне кампање, да је потребно преиспитати позицију хрватског народа у БиХ, каже да то никада није значило успостављање трећег ентитета, него помагање хрватског народа, да је то уставна обавеза, јер је у БиХ хрватски народ конститутиван.

Јосиповић је рекао и да РС има уставно утемељење, да је јасно да је Дејтонски споразум предвидео и ентитет који се тако зове, и да то за њега није предмет расправе, јер "није добро порицати уставност".

"Ја сам био у БиХ, многи су сумњали у остваривост и резултате те посете, а посетио сам и РС, и срео се са Додиком, дочекан срдачно и премијер Додик је не само обећао, него и направио неке ствари за које многи нису веровали да ће се догодити, и тако послао добру поруку да је отворен за сарадњу", рекао је Јосиповић.

Додик је, каже Јосиповић обећао и да ће Хрвати који су из БиХ или РС, а живе у Хрватској тренутно, имати право гласа, да се што више њих региструје, и то је и учинио".

Економски проблеми повратка избеглих

Питање повратка избеглица, и ситуацију у којој за неке људе рат још увек није завршен, Јосиповић анализира кроз проблем економских фактора у овом тренутку. "Ја сам недавно био са повратницима и видео сам резултате, нису они увек такви какви смо хтели, али разговори имају нови замах и надам се да ће темпо повратка бити повећан".

О одјецима његових посета Ахмићима, где се поклонио бошњачким жртвама, каже да је најважније да су сва та стратишта обишли заједно они који су до јуче ратовали, да су нашли неко разумевање и наставили заједно да одају пошту. По први пут је неко из српског народа отишао у Приједор, по први пут је неко од хрватског народа отишао да се поклони српским жртвама, и то је пут суочавања, а реакције које су негативне долазе од оних који нису спремни да се суоче са реалношћу".

Део хрватске јавности спекулисао је о посети Блајбургу, Јосиповић каже да огромна већина народа јесте била на страни антифашиста, али на крају рата се догодило нешто што није требало, велики број је ликвидиарн без кривице и то јесте мрља са којом се треба суочити.

"Тамо никада не бих отишао да се поклоним усташлуку, далеко од тога, али ми је драго да су са мном отишли антифашисти", рекао је Јосиповић.

Што се тиче питања Косова, Јосиповић је истакао да та расправа у првом реду јесте ствар Косова и Србије, "али ми ћемо то пажљиво пратити".

"Наша одређена суздржаност само показује да смо свесни осетљивости тог питања", каже Јосиповић.

Професионализам пре свега

Што се тиче полицијске сарадње две државе, и наговештаја да ће "мафијашка дијаспора у Хрватској брзо нестати", као и неких спекулација да су хрватске службе можда и атаковале са некима од њих, Јосиповић каже да нема такве информације, али да би реакција у откривању тако нечега сигурно била тренутна. "Мислим да ће заједничке снаге у борби против организованог криминала криминалцима знатно учинити живот тежим", каже Јосиповић.

На питање стиже ли да се бави компоновањем, Јосиповић каже да је дао једно "лажно предизборно обећање да ће написати једну оперу, али да је потценио председнички дневни ред, да му радни дан траје предуго, и у њему нема места за друге активности, па ни за компоновање".

Спекулисања о могућој регионалној фудбалској лиги гледа као начелно могућа, али решавање оставља фудбалским Савезима Србије и Хрватске који знају какве су им спортске могућности, и каква је публика.

На питање каква је данас одговорност медија, посебно у односима РТС-а и ХРТ-а, Јосиповић је рекао да је професионализам нјаважнији.

"Најважнија је професионална етика, и морални аспект обављања професије, мора постојати независност, али и морална подлога у самом појединцу".

"Тако је и са новинарима, јер новинар није само огледало онога што се догађа, па је потребно да се издигне и изнад нивоа чињеница, и пошаље вредносну поруку а тога међу новинарима све више има, без обзира што још увек има и оних који потпаљују ватру", закључио је хрватски председник. (РТС)

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."