Владо Балент кувао је за Броза

Неки Тита памте по добру, други по злу, а сви заједно као особу слабу на животне ужитке међу којима је била и храна. Тито је био гурман који није презао од доброг залогаја. Дражи му је био богат стол од витког стаса…

Шта повезује породицу Балент и Јосипа Броза Тита? Одговор гласи – љубав према храни, деликатеси које су Јосип и његов син Владо припремали, а друг Тито кушао. Породица Балент слободно се може назвати куварском династијом. Најмлађи Матија шеф је једног загребачког ресторана, његов отац Владо шеф је кухиње у загребачком хотелу „Панорама“, док је Матијин деда, Јосип, остао запамћен као кувар Јосипа Броза Тита. Уз оца Јосипа, за Тита је у неколико прилика кувао и син Владо који се овом приликом присетио Маршалових прехрамбених навика.

„Мој отац је радио велике пријеме за њега. Била су то позната хладна предјела од јастога, аспика, било је и прасетине, јањетине… Многа топла јела и посластице. Тито је увек волео добро да поједе, нарочито јастога. Није само да се кувало, резало или на жару, него су се спремали разни парфеи од јастога. На платама је то било лепо сервирано“, каже Владо.

Тито му је веровао

Владо је испрва намеравао да иде у Школу примењене уметности, али није успео. Потом је учио за конобара, а на крају је постао кувар. Каже да није пожалио. Тито није једини државник који је утољавао глад његовим јелима. Четири године кувао је за Фрању Туђмана, његовим посластицама сладио се и Стјепан Месић у време док је још био истакнути члан данас владајуће странке (ХДЗ).

„Као мали мотао сам се по кухињи, дизао се на прсте и гледао шта је сервирано на столу и како се шта ради.“

Јосип Броз Тито био је слаб на ужитке

Када је порастао и испекао занат, у неколико је наврата добио прилику да кува за Тита. Први пут током отварања Загребачког велесајма 1969. године. Други пут 1971. на Дурмитору у Црној Гори и последњи пут на Брионима. Отац Јосип годинама је био задужен за Титов јеловник онда када би се Маршал нашао у Загребу или Црној Гори где се Владо први пут сусрео с Титом. Тада је имао осам година, његова сестра четири. Породица је живела у хотелу „Црна Гора“ у ондашњем Титограду, а данас Подгорици.

„Кад је Тито пролазио узео је моју сестру и мене за руке и право до стола. На једној нози је седела сестра, на другој ја, а окупљени су се питали куд је од свих Црногораца изабрао баш двоје Хрвата. Поразговарали смо, помиловао нас је, питао како смо и тако.“

Владо прича како му је отац за време Информбироа и тадашњих чистки, попут многих других, недужан завршио иза решетака. Тамо је провео неколико месеци, а недуго пошто се вратио кући на врата му је опет покуцала УДБА. Било је то крајем 40-их година.

„По оца су дошла су двојица удбаша из Београда. Кад их је питао шта је урадио, рекли су му да иде да кува за Тита јер је Тито у њега има поверења.“

Рецепт за загорске штрукле

Када је испекао занат добио је прилику да кува за Тита

Након што би вечера била готова Тито је знао да дође у кухињу где би с Јосипом уз цигаре и виски разговарао до дубоко у ноћ. „Био је једноставан човек, волео је да поразговара са сваким. Увек је бежао да би био сам. Био је окружен полицијом. Увече би као отишао на спавање, а у ствари би побегао у кухињу“, присећа се наш саговорник очевих прича.

Владо је Тита упамтио као истинског љубитеља добре хране и још бољих порција, поготово деликатеса од јастога, добре телетине, јагњетине. Волео је и ћевапчиће, кајмак и домаће ствари. Уочи доласка совјетског вође Никите Хрушчова у загребачком хотелу „Еспланада“ одвијао се експеримент. Владимир прича да су се у хотелској кухињи припремале загорске штрукле на до тада невиђен начин. Тесто премазано сиром залили би киселом павлаком. Тесто се затим обликовало у штрудлу и кувало у сланој води. Из воде се вадило, прелило слатком павлаком и ставило да се пече. Тако су рођене Титу омиљене запечене загорске штрукле.

Владо се присећа да Тито није био захтеван гост. Јеловник се договарао с протоколом. Кувар би дао приједлог, а протокол га одобрио. Тито није имао неког задуженог да претходно проба храну, али би припремање ипак повремено неко надгледао. Каже да му је отац имао одрешене руке код припреме јела, али не и мир за којим је жудио. Почетком 70-их година Јосип Балент престао је да кувати за Тита.

Аутор: Горан Прокопец, Загреб
Одговорни уредник: Иван Ђерковић

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."