|

Захтеви за отварање конзулата треба да буду образложени и обично су праћени реципроцитетом, каже Драган Ђуровић, помоћник министра спољних послова Црне Горе, коментаришући најаву Србије да ће тражити отварање три конзулата у Црној Гори. Шест месеци након што је из Србије протерана црногорска амбасадорка Анка Војводић због тога што је Црна Гора признала независност Косова, две државе су на путу нормализације односа. На позив председника Србије Бориса Тадића, председник Црне Горе Филип Вујановић ће посетити Београд 18. маја, а очекује се да ће један од резултата овог сусрета бити и именовање новог црногорског амбасадора у Београду. Како за „Политику” каже Драган Ђуровић, помоћник министра спољних послова Црне Горе, Подгорица је опредељена за грађење добросуседских односа „са свима у региону, наравно и са Србијом, имајући у виду блискост наших земаља и народа”. Ђуровић верује да ће резултат нормализације односа између две земље бити и неки конкретни потези.
Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић најавио је и да ће бити упућен захтев за отварање конзулата у Херцег Новом, Никшићу и Бијелом Пољу. Циљ је, како кажу у МИП-у, заштита наших сународника који живе у Црној Гори, као и успостављање што бољих односа са земљама у региону. Ђуровић није желео да коментарише најављено отварање конзулата јер о томе још нема званичних информација. „Захтеви за отварање конзулата у складу са Бечком конвенцијом треба да буду образложени и обично су праћени реципроцитетом”, каже Ђуровић. Власти у Београду и Подгорици не поричу да је црногорско признање Косова и даље „болна тачка” у односима две земље, али како су се током разговора на маргинама енергетског самита у Софији сложили председници Тадић и Вујановић мора се „трагати” за могућностима сарадње у интересу грађана две државе. Осим признања Косова, Црна Гора и Србија су се протеклих месеци спориле и око тога да ли грађанима две државе треба признати право на двојно држављанство. Црна Гора је инсистирала на томе да Србија не прима у своје држављанство грађане Црне Горе који немају отпуст из црногорског држављанства док је Србија остала при томе да својим држављанима признаје право на двојно држављанство, а вољна је и да у држављанство Србије упише држављане других држава без отпуста из њихових матичних држава. Црногорски министар полиције Јусуф Каламперовић најавио је ових дана да ће и поред значајних разлика тај проблем ипак бити решен. Савет упутио захтев Вујановићу и ТадићуСрпски национални савјет (СНС) затражио је јуче од председника Србије Бориса Тадића и Црне Горе Филипа Вујановића да у најављеним разговорима прецизно дефинишу однос државних институција Црне Горе према српском народу. – Посебно када се ради о праву на процентуалну заступљеност у државним институцијама и локалној самоуправи, адекватној заступљености у парламенту Црне Горе, праву на повратак српског језика и наставних програма на српском језику у основним и средњим школама – казао је за „Политику” председник СНС-а Момчило Вуксановић. Он је најавио да ће од двојице председника тражити и да приме делегацију Српског националног савјета како би у директним разговорима посебно предочили захтев „да се прецизно дефинише однос државних институција Црне Горе и када се ради о заштити светиња Српске православне цркве и културно-историјских споменика”. Н. Ђ. Србија и Црна Гора, како каже Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, имају потребу за добрим односима. Он сматра да најављени сусрет Вујановића и Тадића мора да се искористи и за разговор о томе какав ће бити став Србије када Црна Гора успостави пуне дипломатске односе са Косовом на шта ће бити приморана јер озбиљно корача ка евроатлантским интеграцијама. Договор Тадића и Вујановића, према мишљењу Чедомира Антића из Напредног клуба, потврда је да наша држава није имала промишљену и рационалну политику када је реч о Косову и Метохији. Он сматра да је било погрешно протеривати црногорског и македонског амбасадора због њиховог признања Косова у моменту када смо своје амбасадоре враћали у оне државе које су такође признале независност Косова. У ствари, Србија је била љута на Црну Гору јер је признала Косово дан пошто је прихваћена наша иницијатива у Савету безбедности о арбитражи Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова, додаје он. Ј. Церовина Н. Ђурић
|