Куповином десетина штампаних медија у региону последње две деценије, намера немачког концерна ВАЦ је, очигледно, монопол на медијском тржишту југоисточне Европе. Уложили су стотине милиона евра у акције новина у Хрватској, Србији, Румунији, Бугарској, Македонији, Црној Гори...

На њиховој интернет-презентацији пише да поседују 30 дневних и већи број периодичних штампаних издања.

На српском тржишту присутни су од краја 2001. године, када су се, са улогом од 50 одсто, са „Политиком АД“ договорили, а марта 2002. године и основали заједничко предузеће „Политика новине и магазини“. У ново предузеће пренета су сва издања, део имовине, штампарска опрема, службе експедиције и продаје. Касније су мали акционари тражили преиспитивање овог пословног аранжмана, који је, према њиховом мишљењу, начињен на штету „Политике“.

Ревијална издања, која су деценијама била уз лист „Политика“ - преточена су у власништво „Политике АД“, која чува и штампарију.

Не улазећи у аранжмане и пословање конкурентског и веома цењеног листа, са 106 година трајања, један закључак морамо извући: дуговања „Политике“ према ВАЦ-у су сада између 15 и 20 милиона евра. Недавно су била и знатно већа. Како су настала - знају они који су водили кућу. А зна се и да је немачки партнер пре две године, нудио да, уместо дуга, добије акције и буде већински власник једног од најстаријих и најпрестижнијих наших дневника.

И други податак: тираж овог листа данас је најслабији у неколико последњих деценија и спустио је „Политику“ на шесту позицију међу дневницима у Србији!

Због дуга Комерцијалној банци, „Политика“ је прошле године остала без зграде у Македонској улици. Дуг на име неплаћених рата кредита износио је 37 милиона евра.

Угашена је „Политика експрес“ 2004. године, а престала су да излазе још три магазина ове новинске куће. Део запослених остао је без посла, па су уз отпремнине, отпуштени из компаније.

Децембра 2003. године купили су и акције новосадског „Дневника“ и тако постали власници 55 одсто капитала „Дневника Војводина прес“. Шест година после приватизације, још нису испунили већину уговорних обавеза.

- Тек у октобру прошле године, када је притисак радника „Дневника холдинг“, иначе власника само 45 одсто акција „Дневника Војводина прес“ који издаје лист „Дневник“, постао неподношљив, дошли смо до уговора који је са Немцима потписан - рекла је „Новостима“ Ана Томанова-Маканова, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за информације. - Он врви од непрецизности и недоречености и, нажалост, ВАЦ-у оставља могућност да готово све тумачи како му одговара.

Упркос томе, неке од обавеза Немаца су, наставља она, ипак јасно дефинисане, али нису и испуњене. Међу њима су најважније три: уступање једне савремене штампарске машине вредне четири милиона евра, изградња потпуно нове штампарије и, најзад, инвестирање три милиона евра у социјални програм.

- Од те три обавезе само је трећа испуњена и то половично. ВАЦ је, наиме, за социјални програм за цео „Дневник холдинг“ исплатио милион и по евра - каже Томанова-Маканова.

- С обзиром на то да од ВАЦ-а очекујемо предлоге за наставак сарадње, до наредне недеље не могу да дам никакву изјаву о нашим међусобним односима - рекла је јуче „Новостима“ в. д. директора „Дневника холдинг“ Јасмина Машуловић.

„Дневник холдинг“ и ВАЦ су сувласници „Дневника Војводина прес“ који издаје лист „Дневник“. Немачка страна у том предузећу има 55, а српска 45 одсто капитала.

Лоши међусобни односи кулминирали су прошле године, оптужбама „Дневника холдинг“ да ВАЦ није испунио обавезе које је уговором о оснивању заједничког предузећа преузео, вредне око пет и по милиона евра, да би уследила и тужба суду у Есену за 40 милиона динара неплаћене закупнине за 1.500 квадрата које то предузеће користи у згради на новосадском Булевару ослобођења.

- Према подацима којима се званично барата, продати дневни тираж је у тренутку формирања заједничког предузећа, био око 24.000 примерака - рекла је за наш лист Јасмина Машуловић, нови директор „Дневника“. - Према нашим информацијама, приближан садашњи штампани тираж радним даном је око 14.500, а продати око 7.000. Суботом се штампа 32.000, а недељом 21.000, а продаје између 12.000 и 15.000. По мени, реална мера дневног тиража била би 50.000 примерака - каже Машуловићева.

- Од оснивања 2003. па до краја 2008. године, „Дневник Војводина прес“ - додала је она - ниједном није пословао позитивно, а укупан губитак у том периоду премашио је 200 милиона динара. „Дневник холдинг“ је, у истом периоду, остварио губитак од преко 300 милиона динара.

Према речима Стеве Томина, председника синдиката „Дневника холдинг“, у власништву ове компаније остали су само зграда у којој су обе фирме смештене и застарела штампарија, а чијих више од 400 радника плату не прима већ месецима. „Дневнику холдинг“, за закупнину простора дугују више од 40 милиона динара, па је овај случај стигао и до суда у Есену, где је седиште немачке групације.

Требају ли овом концерну још неке новине у Србији? Ето, те, на пример, толико чежњиво чекане и тражене „Новости“? Па да и оне доживе судбину ова два поменута листа?

СТРАНЦИ ВРЛО ПРИСУТНИ У СРПСКИМ МЕДИЈИМА

Страни капитал у великој мери управља медијским тржиштем Србије. Телевизије, радио-станице, новине и интернет-портали власнишво су страних компанија.

У индустрији штампаних медија најмоћнији „странац“ је „Рингијер“. У саставу ове швајцарске компаније излазе дневни листови „Блиц“ и „24 сата“ и недељници „Блиц пулс“ и „Блиц жена“. Од прошле године, власници су и недељника „Нин“. У власништву „Рингијера“ у Србији регистровано је и шест интернет-портала.

Мањински удео страни капитал има и у ТВ Фокс. До прошле године, „Фокс“ у Србији био је у рукама медијског магната Руперта Мардока. Додуше, са мањинским пакетом акција (јер Закон о радио-дифузији не дозвољава већинско страно власништво у електронским медијима). Акције Мардокове телевизије купила је грчка телевизија Антена 1.

И у ТВ Б 92 постоји велики удео страног капитала. „Медија дивелопмент лоун фанд“ (МДЛФ) власник је 14,6 одсто акција. Седиште овог фонда је у Њујорку. По 21 одсто капитала имају „НЦА медија“ Слободана Вучићевића и „Салинк лтд“, који је регистрован на Кипру. Највећи удео има „Б 92 Труст“, са 35 одсто акција (У оквиру „Труста“ 62 одсто акција поседује Веран Матић, Саша Мирковић 22, а остали мали акционари испод два одсто акција). И седам одсто акција Б 92 у рукама је малих акционара.

Страни новцем купљени су и дневни листови „Политика“ и „Дневник“, који су 50 и 55 одсто у власништву немачког ВАЦ-а.

Б92 ТУЖИ МЕДОЈЕВИЋА ЗА КЛЕВЕТУ

Радио-телевизија Б 92 најоштрије је данас протестовала поводом оптужби црногорског политичара Небојше Медојевића да се ова медијска кућа ставила у службу организованог криминала, најављујући да ће, због тога, против њега поднети тужбу за клевету.

Од надлежних у Србији Б 92 захтева да испита Медојевићеве тврдње о раду ове медијске куће у служби организованог криминала и да обавесте јавност томе да ли су основане или је у питању бесомучна лаж.

Е.В.Н. (Новости)

“НОВОСТИ“ СУ ЧИСТЕ И СВОЈЕ

Пише: Манојло Вукотић

Србија је, одавно, земља чуда. Али, и у том „чуду“ - чуди каква плима питања, недоумица, идеја, и страсти се одједном излила због тога што је човек са црвене потернице, смишљено и изрежирано, ускочио у телевизијску емисију, сасуо неколико својих измишљотина, нестао и оставио држави да се забавља.

Све сада може да се брани и покреће.

Хоће сада неки, на основу његове приче, да преиспитују све приватизације по Србији, па и „Новости“.

Пет гарнитура власти се већ променило, а „Новости“ су доживљавале разне статусне трансформације и приватизације. Биле су међу првима приватизоване - још 1991. године. Па им је то отимано и претварано у државну имовину. Опет враћено. И биле су први медиј који је тако јавно, на државној берзи, излицитиран и тиме није приватизован, него извршена промена власничке структуре. И где је постигнута највећа цена у Србији до данас - 3.500 евра по акцији!

Све је то рађено под оком државе.

И све је, до јуче, било чисто.

Сада неки странци и неки криминалци изненада, из мрака, кукумавче за туђим парама, неоствареним пословима, амбициозним плановима и милионским „улозима“.

Запослене у Компанији „Новости“ не мора много ни да интересује ко су им власници, нити да баш добро знају на који се начин завршавају операције попут оних на берзи. Веровали су и верују да је све то легално изведено.

Оно што је за нас најважније, најпресудније, што је и прошлост, и садашњост и будућност јесте: „Вечерње новости“, као новине, су чисте.

Свих ових последњих мукотрпних година настојали смо да сачувамо професионални ниво, моралну

чистоту, обавезу према милионском читалачком аудиторијуму, економску стабилност...

И у томе смо успели.

Наш тираж је већи него тираж многих дневних новина у вишемилионским и много богатијим земљама. Имати у полуголој и полуписменој Србији, са непуних седам милиона становника, око 200.000 свакога дана знатно је више него што у Француској чувени „Монд“ има 400.000 или лондонски „Тајмс“ исто толико!

Није само тираж - него и утицај.

Није само утицај - него и углед.

Тираж, утицај, углед - стичу се само поверењем читалачке публике.

„Новости“ то имају.

Без обзира на то што је и држава акционар и што постоје приватни акционари, трудили смо се да идемо једном централном, широком магистралом независности. Независни од државе и од других власника. Водио нас је интерес армије читалаца. Нисмо, за то време, имали озбиљније притиске ниједне од те две акционарске стране. То је у оваквим српским приликама, на овом нивоу демократије, у овом разбарушеном и често насилничком амбијенту, у пејзажу разореног морала и честе обесправљености - готово чиста привилегија.

„Новости“ нису у тим односима подређене, нити им је промењен уређивачки курс.

Баш зато, у овој халабуци, када се јављају и лажни чистунци, и нашминкани правдољубци, и истетовирани бизнисмени, и политички хермафродити, и овејани криминалци, и инострани преваранти, и економски алхемичари - „Новости“ хоће да остану по страни!

Хоћемо да будемо ван тога. И своји.

Нећемо да нас потапа било ко, у својим кичерајским политичко-економским ђакузи кадама! Или у својим наркошмркаоницама.

Било би трагично да сутра, за истим управљачким столом, седе држава и наркодилери!

Најбоље српске дневне новине, „Новости“, хоће и имају обавезу, да истрају у свом националном ходу, у модерном патриотском опредељењу, у проевропској пројекцији, ширењу истине и одржавању духовне вертикале.

Због читалаца. Због Србије.

„Новости“ не могу бити предмет трговине, ценкања, погађања, враћања услуга или подмиривања интереса.

„Новости“ су национална институција према којој сви морају да имају поштовање и чувају њено достојанство.

Све остало је - покварена игра!

У ПОНЕДЕЉАК ЗАКАЗАН САСТАНАК ОДБОРА ЗА БЕЗБЕДНОСТ СКУПШТИНЕ

ТРАЖЕ ПОДАТКЕ

Шеф радикала у Скупштини Драган Тодоровић тражио је јуче, у оквиру постављања посланичких питања Влади, информацију да ли је тачно „да је против Станка Суботића поднета кривична пријава за злоупотребу службеног положаја и на основу тога расписана потерница с обзиром на чињеницу да то у међународном праву апсолутно не постоји“.

- Ако је тако, због чега је то уопште и урађено - питао је потпредседник СРС.

Тодоровић је од Владе тражио да пошаље све податке о приватизацији „Новости“, како би их посланици имали на Одбору за безбедност, заказаном за понедељак. На овој седници ће се расправљати о тврдњама Станка Суботића да је бизнисменима Мирославу Мишковићу и Милану Беку дао 50 милиона евра за куповину „Вечерњих новости“ и Луке Београд. Шефица посланичке групе ЗЕС Нада Колунџија, такође је тражила од Владе информацију „под којим условима и на који начин је држава 2005. године продала власништво Луке Београд“.

ВАЦ ПЛАЋА И ЕКСПОЛИТИЧАРЕ ДА ЛОБИРАЈУ ЗА ЊЕГОВЕ ИНТЕРЕСЕ

УТОЧИШТЕ ЗА БИВШЕ

Како немачка компанија ВАЦ покушава да преко бивших политичара лобира за своје интересе у земљама у којима има капитал, показује и преписка између првог човека те компаније Боде Хомбаха и Нинослава Павића, већинског власника хрватске медијске кућа „Еуропапрес холдинг“ (у власништву ВАЦ).

Ту кореспонденцију објавиле су загребачке „Новости“, гласило Српског националног већа у Хрватској. У њеном центру је информација да је Иву Санадера, бившег премијера Хрватске, ангажовао ВАЦ као лобисту и саветника.

- Био сам шокиран кад сам схватио да је ВАЦ ангажовао Санадера - пише Павић.

- Пред хрватском јавношћу, такав потез ће бити немогуће бранити. Да сам се око тога питао, био бих апсолутно против. Без консултација са мном и без мога присуства таквим разговорима - то је израз неповерења према мени и људима у ЕПХ... Нисам знао да Санадер долази у Есен. Нисам знао да ће се састати с представницима ВАЦ, а и нисам знао да ће господин Санадер бити ангажован. Мислим да је то недопустиво и неприхватљиво! Наравно да нико у „Јутарњем“ ни не сања да је ВАЦ склопио неки договор са Санадером. Када би се то прочуло, имало би катастрофалне последице и у редакцији и изван ње - завршава писмо Павић.

„Случај Санадер“ само потврђује и да је ангажовање бивших политичара професионално правило немачке компаније. ВАЦ је у атацима на компанију „Новости“ ангажовао чак и бившег аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера, који је међу првима подржао независност Косова. И бивши министар иностраних послова Македоније Срђан Керим, такође је дуго био представник компаније ВАЦ за Балкан.

Није само ВАЦ привлачио ексдржавнике и дипломате. Бивши немачки канцелар Герхард Шредер средином јануара 2006. године постао је лични саветник власника швајцарске издавачке куће „Рингијер“ Михаела Рингијера. Ту функцију и сада обавља.

ПОЗНАТИ БИЗНИСМЕН РАТКО КНЕЖЕВИЋ ПИШЕ ВЕРАНУ МАТИЋУ

ЋОСИЋ МИ ПРОДАВАО Б 92

Поводом директног телефонског укључења Станка Суботића Цанета у емисију ТВ Б 92 и свега што је уследило, црногорски бизнисмен Ратко Кнежевић послао је писмо директору те телевизије Верану Матићу.

Кнежевић у писму открива детаље свог незваничног разговора са Југославом Ћосићем, после снимања интервјуа који је он имао на ТВ Б 92:

- Након нашег интервјуа господин Ћосић ми је признао како сам му својим појављивањем у црногорској и београдској штампи лета 2009. године, „покварио“ врло лукративан новинарски пројекат. Наиме, у питању је била серија интервјуа које је, претпостављам за вашу ТВ станицу, требало да направи са Станком Суботићем званим Цане и Жабац. У њима је поменути господин требало да представи политичку ситуацију у Србији, и позадину, ваљда, његовог кривичног прогона - обавештава Кнежевић Матића.

Он даље тврди да је са Ћосићем то вече провео у друштву искусног и моћног извршног директора, једне од највећих медијских империја на свету, „а која је имала доскора своје интересе у Србији“:

- Ћосић је понудио различите врсте сарадње и мени као саветнику те медијске групације и господину са којим сам га упознао. Међу Ћосићевим предлозима била је и понуда да се преузме до 40 одсто власништва ваше ТВ куће од вас лично или од ваших партнера који се, по његовим речима, желе вратити свом основном бизнису - продаји кафе - открива Кнежевић директору ТВ Б 92.

Бизнисмен пише и да је после те вечери Ћосић контактирао са њим и обавештавао га о финансијској ситуацији ТВ Б 92 и могућности откупа великог дела акција. Како Кнежевић тврди, Ћосић га је обавештавао и о разним другим медијским пројектима које он паралелно изводи на другим приватним телевизијама у Србији, посебно на ТВ Фокс. Кнежевић наставља и да је током његовог боравка у САД где је био са Небојшом Медојевићем и Кочом Павловићем добијао гомилу СМС порука од Ћосића.

- Молба је била да га повежем са Медојевићем и тако омогућим његово гостовање у емисији. Дакле, мојим и само мојим посредством господин Медојевић је пристао на то гостовање - каже Кнежевић који интервју назива и „герилским препадом“ човека са потерница.

НЕКА ВРСТА ПОКАЈАЊА

Кнежевић каже и да га је после интервјуа са Милом Ђукановићем, позвао Ћосић и рекао му: „Драго ми је да се Мило презнојавао на моја питања која није очекивао, а нека то буде и уместо извињења теби за питања која нису имала смисла у нашем интервјуу.“

- Ценио сам да је то одређена врста покајања код господина Ћосића - каже бизнисмен Кнежевић.

АНКЕТА

Да ли сте за то да „Новости“ остану српске и народне новине, као Што су биле и до сада или да пређу у руке и потпадну под утицај страног капитала?

ДАНИЛО НИКОЛИЋ, писац
Апсолутно сам за то да „Новости“ остану српске и народне новине, као што сматрам да би требало и много штошта друго да буде такво.

МИХАЈЛО ПАНТИЋ, писац
„Новости“ су институција. Смисао институција није у њиховој распродаји, него у неговању и унапређивању. Јер, када све продамо, шта ће нам остати? Апсолутно сам за солуцију да „Новости“ остану српске и народне новине.

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ, историчар
Треба погледати актере у најновијем политичко-медијском трилеру. На једној страни је бегунац од закона, на другој последњи лист чији власници нису странци. Не треба много памети да се закључи коме треба веровати.

РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ, писац
Законом је, а не само свиђањем бољих обичаја, кућа са окућницом од продаје некоћ била изузимана, ни самој држави не остављајући за тако штогод могућство. Поимајући да су се у „Новостима“ толики читатељи духовно скућили, наш одговор је у пуном сагласју са мњењем да расудан човек, шешир скидајући, на раменима задржава главу.

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, историчар
Најбоље би било да су наши људи власници свих дневних новина у Србији. Сада, кад једне по једне одлазе у руке странаца, јако је важно да бар „Вечерње новости“ остану наше народне, националне.

Мој једини начин да се борим против отуђивања новина на које смо навикли још од детињства је да их не читам ако су у рукама странаца.

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ, писац
„Новости“ нису само особена информативна, већ и цивилизацијска реплика на овом делу Балкана. Као дугогодишњи читалац и сарадник овог листа, који доста пажње посвећује култури, жестоко се противим његовој предаји у руке странаца.

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."