Подгорица, 15. јануара – „Ни за једно дело, чак ни за оно кривично, не може се кажњавати два пута. Морамо имати стрпљења да сачувамо најбољу будућност наших односа. Волео бих да и Београд покаже такво стрпљење”, рекао је у интервјуу за „Политику” потпредседник Владе Црне Горе и Демократске партије социјалиста Светозар Маровић. Одговарајући на питање да ли очекује неке посебне реакције из Београда поводом успостављања дипломатских односа Црне Горе са Косовом, Маровић каже: „Уверен сам да са разменом амбасадора неће ићи брже од испуњавања услова који су свакако познати нашим суседима у Приштини.”

Успостављање дипломатских односа Подгорице и Приштине изазвало је велику пажњу после опречних ставова Вас и председника Филипа Вујановића, с једне, и премијера Мила Ђукановића и његовог министра Милана Роћена, с друге стране. Жури ли Подгорица сама или је неко приморава на брзу размену амбасадора са Приштином?

Најважније је то да ли ће суд у Хагу прогласити нелегалном одлуку о независности Косова, или неће, или ће оставити простор за различита политичка тумачења своје одлуке. Могу вам поновити моја очекивања да ће Црна Гора уколико суд у Хагу донесе одлуку о нелегалности независности Косова бити сигурно међу првим земљама која ће најозбиљније размотрити такву одлуку суда, дубоко верујући да ће то свакако урадити и све друге најразвијеније и најдемократскије земље које су, такође, признале ту независност. Није Црна Гора „произвела” независност Косова, Црна Гора је само прихватила реалност. Разумели смо љутњу из Београда. Од нас које, верујем, и данас осећају ближим од осталих, можда се очекивало и више. Али ми у Црној Гори нисмо могли да урадимо више него што је то могла да уради и сама Србија. Јер ни Србија није могла да заустави одлуку грађана на Косову, нити одлуке великих сила о независности. Одлука Црне Горе, дакле, није могла променити статус Косова, али је могла да угрози своје интересе у евроатлантским интеграцијама. Зато очекујем да и нас разумеју у Београду. Црна Гора са пуно пажње очекује могуће одлуке међународног суда у Хагу. Мислим да је то свакако за све важније од тога којом брзином иде процес дипломатских односа Подгорице и Приштине.

Како оцењујете политичко-економске односе између Црне Горе и Србије и зашто се проблем двојног држављанства споро решава?

Србија и Црна Гора треба да имају специјалне односе. Ти специјални односи блискости треба да буду темељ укупној стабилности, разумевању и европским перспективама наших земаља. И, посебно, добар пример за регион. Ни Србији ни Црној Гори не треба патетична вербалистика, политичко инаћење, нити било каква идеологизација односа. Црној Гори и Србији треба практична сарадња на остварењу својих обостраних интереса, треба рационалан приступ решавању отворених економских и политичких питања. Битно је у њихово решавање ући искрено, отворено и с пуним поверењем. Наша блискост често је узрок и нашим различитим разумевањима појединих питања и очекивањима њиховог решавања. Јер бити близак и најближи није што и бити исто. Разлике постоје, али са њима треба живети, а не од њих правити препреке за сарадњу и унапређење квалитета живота грађана. Разлог што је Црна Гора данас независна и међународно призната држава, као што је и Србија, предност је коју треба користити, како у међународнополитичком деловању, тако и у регионалној сарадњи. Треба разумети да свака земља има своје легитимне државне циљеве и да су наши односи превише оптерећени „емотивним историцизмом”. Предност дефинитивно морамо дати будућности. Питање за нас није – како је било. Питање за нас је – како ће бити и шта да урадимо да буде боље.

Недавно сте предложили да се, „уколико суд докаже да је реч о клевети, медији симболично казне једним евром”. Подразумева ли то и брисање клевете из Кривичног закона као кривичног дела и каква су Ваша решења у вези са тим?

Ми смо у Црној Гори већ декриминисали делимично клевету. У Црној Гори се за клевету не може изрећи затворска казна, што је кривичним законодавством предвиђено у највећем броју европских земаља, чланица ЕУ. Наша нова иницијатива жели да укине и новчане казне за извршено кривично дело клевете учињено од стране медија или новинара, посебно према носиоцима јавних функција. Имали смо у виду пре свега две ствари – прво, да су изабрани представници народа дужни да покажу виши степен толерантности на разне облике критике, па и према онима којима недостаје пуна „истина”. Друго, да у случају тако учињеног дела суд донесе пресуду да медиј мора објавити на истом простору и у одговарајућем обиму пресуду да су у конкретном случају извршили кривично дело клевете. Тиме би држава Црна Гора јасно послала поруку да њени закони не желе да шаљу новинаре у затвор, нити да финансијским казнама евентуално угрожавају њихово функционисање или материјалну егзистенцију. Све би било остављено самим медијима, да чувају свој углед и професионални ауторитет онолико колико им буде стало до истине. Ако се ова иницијатива прихвати, Црна Гора ће бити по решењу најдемократскији пример, не само у нашем региону.

Борба против организованог криминала је дежурна тема домаће и међународне јавности. Како извести пред суд правде „мозгове организованог криминала”, ако неке од њих штите разни имунитети? Како то решити и да ли је власт спремна да се обрачуна са носиоцима организованог криминала?

Влада Црне Горе је, верујем, такође прва у региону покренула иницијативу да се ниједан носилац јавне функције не може позвати на имунитет уколико је државни тужилац против њега покренуо поступак за кривично дело корупције. Сви треба да буду једнаки пред законом, а изабрани представници народа имају посебну одговорност према онима који су их изабрали. Тиме се такође јасно саопштава да ће Влада Црне Горе искористити сва расположива правна средства за борбу против корупције и да нико не може очекивати да буде заштићен статусом или раније стеченим заслугама. Та иницијатива ће ових дана бити упућена Скупштини и верујем да ће бити прихваћена.

Новица Ђурић

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."