И поред најбоље воље тешко је одгонетнути у чему се састоји изазов нашим аналитичарима, коментаторима, намештеницима и уредницима да трагају за смислом и дометима предстојеће посете потпредседника САД Џозефа, или како му тепају, Џоа Бајдена Београду. Са Бајденом нема неизвесности. С правом га сматрају једним од „отаца независног Косова“. А што се самих Срба тиче ситуација је више него јасна и не допушта никакву недоумицу. Тада, додуше, само као сенатор, Џозеф Бајден је за време бомбардовања Србије 1999, изјавио да је СРПСКИ НАРОД „ГОМИЛА НЕПИСМЕНИХ, ДЕГЕНЕРИСАНИХ ДЕЦОУБИЦА, КАСАПА и СЕКСУАЛНИХ СИЛЕЏИЈА“,ТЕ ДА БИ „СВЕ СРБЕ ТРЕБАЛО СТАВИТИ У КОНЦЛОГОРЕ НАЦИСТИЧКОГ ТИПА“. Сведочанства кажу да Адолф Хитлер 27. марта 1941, мада разјарен, није био овако речит и јасан када је говорио о српском народу.

Треба ли ту било каква анализа и коментар. Долазећи у Београд, Џо храни своју сујету уживљавајући се у улогу лудо храброг јунака који долази међу „касапе“ или, пак, види Србију као концологор који треба да обиђе на пропутовању према америчкој престоници Косова и Балкана – Бондстилу. И да приупита логораше зашто „не држе реч“. Наиме, главни капо ове територије, коју неки од нас још увек зову државом Србијом, Камерон Мантер му је пријавио да унутрашњи изабрани и октроисани Срби, редари, „не држе реч“, или оклевају да своја обећања изврше.

„На северу Косова неодговорни лидери на српској страни производе насиље и представљају претњу сопственој и безбедности других“, изјавио је недавно амбасадор САД у Београду Камерон Мантер и позвао „Владу Србије да их обузда“. Говорим о људима који живе у Митровици и ваша Влада зна ко су они. То су људи који изазивају насиље, који су претња сопственој безбедности и безбедности других“, указао је Мантер.

Амерички амбасадор је поручио да „веома озбиљно схвата оно на шта су се обавезали председник и министар спољних послова Србије“ и да „они морају да одрже реч“. Мислим да је „акција Владе Србије да обузда неодговорне локалне лидере од изузетне важности и ми их позивамо да то учине“, рекао је Мантер и поновио по ко зна који пут да администрација САД не подржава поделу Косова, и да мисли да би то била грешка, већ сматра да би Косово „требало да остане целовита, независна држава“.

Бајденова посета једино би могла бити добра прилика да се сазна ко је то и коме дао реч и шта је то ко и коме обећао. Па да и ми од наших поменутих редарственика чујемо коме су се то обећали кад већ Србији нису. И које су то српске главе обећали? Ко ће и коме носити главу Марка Јакшића и Милана Ивановића? Хоће ли се оне носити само до Бондстила, или ће се слати чак у Вашингтон? Баш као некада у Стамбол. Србији је Мантер већ рекао, а Бајден ће то, са својим већ истанчаним и доказаним смислом за нијансе поновити: нема никаквог уласка у Европску унију ако Србија претходно не уђе у НАТО. То чланство – открива нам Мантер – „није само чланство у војној организацији, то је чланство у организацији која штити демократију, људска права, па многи задаци које преузимате чланством у НАТО чине приступање ЕУ лакшим“!

Могу српски властодршци да се увијају и пузе колико хоће, могу да у парламенту усвајају законе по европским стандардима из подрума или Бодрума, могу да забране све опозиционе странке и невладине организације које им нису по вољи (видети текст Бошка Обрадовића у овом броју „Печата“) али о њиховом пријему у ЕУ неће одлучивати ништа друго до геостратешки интерес НАТО-а у игри опкољавања Русије. И само то и ништа више.

Пошто је све претходно јасно да јасније не може бити (а онима који поштено и логично мисле јасно је било и пре него што је то отворено речено), онда је још лакши одговор на питање зашто се свако ко ових дана посети Србију, на њу бреца и „истреса“.

Прво је то био тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц који је више пута и гневно „изнео примедбу што политичари у Србији коментаришу пресуде трибунала“. Пренео је наредбу да се о пресудама Србима више ништа не говори, „ни шуш“ више неће да чује. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и после тога тврди да је „Брамерц најбољи део Хага“!

То од званичника Србије једино Расим Љајић није могао да поднесе: „Када ми коментаришемо пресуде, то се нађе у извешатају у Савету безбедности… Ми имамо достојанство, ово није банана република да нам било ко из међународне заједнице говори шта смемо да кажемо. Поготово, јер су изјаве одмерене“.

Онда је у деценијску лицитацију око стављања Србије на белу шенгенску листу и скорашњим обећањима српских властодржаца да је то сада готова ствар, „улетео“ представник Европске комисије Пјер Мирел и одлучно одбрусио Србима:

„Све спекулације о томе које ће земље ући на ‘белу шенгенску листу’ преурањене су, јер овај процес још није приведен крају. Потребно је да се прикупи још података како би био састављен добро утемељен извештај, пре него што буду настављени разговори о тим питањима“.

Џо Бајден ће данашњим властодршцима у Србији једноставно рећи да му је доста њихових обећања и да „пређу са речи на дела“. Те речи данашње српске власти, навикнуте на наредбе из иностранства, добро разумеју и јасно чују када већ не чују глас српског народа.

А данашње српске власти не само да више не чују глас свог народа, него и одбијају да се суоче са сликом крвавог лица пребијеног седамдесетогодишњег Стојана Станковића из Корнињана са Косова. Стојан, масакриран човек са насловне стране овог броја „Печата“, пребијен је рукама Еулекса и полиције тзв. независне државе Косово, а све у знак поштовања чувених шест тачака којима српске власти штите Србе на Косову. То нагрђено лице Србина са Косова је право лице жртвовања и борбе за опстанак нашег народа на Косову. То је и лице српске срамоте. Али више од свега то лице разобличава данашњу српску политику, политику евроатлантизма, некритичке и слугерањске еуропеизације, једностране примене ССП-а, укључивања у НАТО, европских стандарда, беле шенгенске листе, Еулекса, шест тачака, реформи, будућих „добросуседских односа“ и „бољег живота свих грађана Србије“…

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."