Гето за богате

понедјељак, 18 мај 2009 15:24

Велики број чилеанских богаташа, који страхују за своју безбедност, живи опасан зидинама у приватним градовима, од којих је највећи Пједра Роха, недалеко од престонице Сантјага

Богаташи у Чилеу из страха за своју безбедност све чешће почињу да живе у приватним градовима. Највећи и најскупљи од њих, Пједра Роха, налази се северно од престонице Сантјага, изграђен је за 60.000 житеља, а они којима је улаз у њега забрањен зову га „гето за богате".

Безбедно... Пједра Роха, рај за богаташе

Друштво у Чилеу је, иначе, у распаду, а насиље, пљачке и криминалитет су озбиљна претња. Страх од тога да држава није у стању да пружи безбедност својим грађанима довео је до настанка феномена званог „затворена заједница". Онај ко себи може да приушти да се изолује из свакодневице повлачи се иза високих зидова, сигурносних брава и чувара и живи у богатим четвртима у предграђу.

Пједра Роха је пројекат „тежак" неколико милијарди долара. То је највећи и најамбициознији пројекат у Чилеу, а сврха му је да послужи као спас за 60.000 људи, колико може да их живи у том приватном граду.

Менаџер пројекта Кристијан Конбинети каже да се Пједра Роха састоји од осам одвојених насеља у којима се цене кућа крећу од 80.000 до 400.000 долара.

- Сам град Сантјаго је подељен. На југу људи имају другачија примања од оних на истоку. То се огледа и код ових насеља. Сваки социјални слој има свој комшилук - прича Конбинети.

Он додаје да постоје одвојена паркиралишта за аутомобиле - за становнике тог насеља, за њихове посетиоце и за особље које ту ради.

- Безбедност нам је на првом месту. Прво обезбеђење назове одређену особу и пита да ли уопште очекује посету. Затим се добије картица с кодом и то само за одређени сектор насеља. Постоје камере на стратешки важним местима, а с обзиром на то да је насеље дугачко осам километара, имамо и четири стражарска торња - наводи Конбинети.

Још једна од погодности града за богаташе је и приватни аутопут. Њиме се за 15 минута стиже од насеља до пословног дела Сантјага. Поред аутопута, у граду је направљено велико вештачко језеро на четири хектара, као и терени за голф.

Розана, која за око 400 долара месечно ради као чистачица у Пједру Роху, сања о томе да живи у том приватном граду.

- Сви желе да живе овде, иако је то само недостижан сан. Приватна насеља су у приватном власништву, а оно што се у њима догађа одређују становници тих насеља. Ту држава нема никакве ингеренције - каже Розана.

(АГ.)

Насеље и за средњи слој

У Чилеу су грађена и насеља намењена средњем слоју становништва. Такво је насеље Лос Портонес. Градитељи су га рекламирали слоганом „Овде се ваша деца играју безбедно", међутим, у насељу нема много деце, али ни одраслих.

Кармен Глорија, која живи у Лос Портонесу, признаје да је некада досадно, али истовремено тврди да живот иза зидина има и своје предности.

- Будући да за кућу у овом насељу морате много да платите, то наравно доводи до селекције становништва. Најнижег слоја овде нема, а то чини живот пријатнијим - каже Глорија.

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...