КРВОПИЛЦИ

Ово трупло
што овде лежи
то није мој син.
Мој син је им`о обе здраве руке
сваком џак пшенице мог`о да подигне
и обе здраве ноге им`о
носио опанци број четресшес

Сад има само једну
где су му руке
где очи
у чију тамусад зенице упире мој Дракче
видело моје

Ове крваве крпе у које сте га замотали
што нисте кучке болничке опрале
види
уцрвљале му се ране беласају се црви
нагојили се од меса
мог детета

Пију му крв
Крвопилци

И ви што сте ми дете из куће отели
па од Каменара смо ја и мати му Ружа
(ова црна суза што чворове на црној марами везује
да се крвопилцима сваки пут и свака рђава намера завежу)
ишли пешке
то ти је скоро двеста километра
дете смо тражили
кући да га врнемо
живи и здраво
А ви сте ми га обогаљили
уморили
јад ве снашо

Јок ја сма га пратијо са седамнајес у рат
која бре борба
и који тита
детињу сузу да му

Не прети апшењем
ево ти легитимација на име
Петка Петковића

Сад кад сте ми кућно сљеме срушили
кад сте ме бездомог оставили
немој да ме апсиш

Убиј ме

***

Оче
звао сам те дете да ми опојеш
данас га по други пут сарњујемо

Четрес дна лежо плитко закопан
на неком београдском гробљу

Четрес дана се мучила тражећи право место
Душа могДракчета
у лептирку белу претворена

Затворили ми дете
у тај сандук од гвожђа
и забранили да се отвара
могли и куче цркнуто да ми потуре
могли и стрвину
стрв им се незнао

Оче
проверили смо
врнули ми он што преостало од мог детета
ки кусур у рподавницу да су вратили
трговали с дете ми
дете им у заметку

Оче

па ја сам се тек сад
љуцки изразоговарао с мојим сином
реко сма му све оно што за седамнаес
његови година нисам стиго
Ил нисам умео

Знам да сам закаснио

Ал другчије се није дало ни њему
ни мене

Крвопилци
снагу и крв ми попили

Крв им њину

_____________________

СРПСКЕ ПЕСМЕ

1.

Из века у век
Из бездна у вир
Крвави одјек
Започиње пир.

Сагорео праг.
Руши се и корв.
Само крвав траг.
Пуко видик нов.

Вешала и жице.
Урвине и јаме.
Крваве оштрице
Цере се из таме.

Плеше мртво тело.
Гледа празно око.
Разбијено чело.
Светлост је дубоко.

Изломљена рука
Младом травом маше.
Натрула јабука.
Преврнуте чаше.

Разлило се вино.
Црви су у хлебу.
Моја отаџбино,
Високо у небу!

Спремам пушку.Зрно
Намењујем брату.
Јагње, божје, црно,
Срби су у рату!

2.

Јагње, божје, црно:
Срби су у рату!
Невестице, срно!
Омча нам о врату.

Спашавај се, бежи!
Сакриј се од звери!
Црно иње снежи
Из паклених двери.

Склони сестру, дете,
И матер и оца.
Крвник мрежу плете
Главама са коца.

Љевишка, Дечани,
српске звездарнице,
Гробовима светим
Газе биволице.

Где су Обилићи?
Девет Југовића?
Само црни тићи
Спаљена огњишта.

Где царе Лазаре?
Топлица Милане?
Царица Милица?
Слуга Голубане?

Ови што осташе
Непутима ходе.
Помор ископаше
У јаму нас воде.

Згажене иконе.
Попљувани свеци.
Мртва звона звоне
Помореној деци.

Јагње, божје, црно:
Благослови, Спаси!
Макар само зрно:
Српство не угаси!

_____________________

НЕБОМ РАСЛА БЕЛА ЦРКВА

Небом расла бела црква.
Бела црква покајница.
Ту где траје ноћца мркла
Светли глава мученица.

Небом зрело црно грожђе.
Ситно семе пшеничице.
Којекуде, Црни Ђорђе!
Виш крваве Србијице!

Обретење. Исцељење.
Глава Кнеза. Глава Вожда.
Христов венац на Сретење.
За Спасење. Искупљење.

Небом Мати Троручица.
Ситан везак – Слово сплиће.
Глава Вожда – Сунчевића
За спасења вечно жиће.

Обретење. Исцељење.
Глава Кнеза. Глава Вожда.
Христов венац на Сретење.
Кроз молитву – Искупљење.

_____________________

У ЛАТИ РУЖЕ ЗЕНИЦА ОД СЈАЈА

(Побијеној деци Гораждевца и Мурине)

У лати руже зеница од сјаја.
Биљурно зрнце росом светлост спаја.
На ружин- цвету пређица од злата.

Предраг и Ненад, два јелина брата
Кроз сјактав обруч који град раздваја
Од узиданих Стоје и Стојана

У темељ-граду на реци Бистрици.
На незнан- гробу ситан бисер везе
Од Белог Дрима све до Црне Дрине
Сестрца смрти. Посестрима језе.

_____________________

ОМЧИЦА МРАКА

На узглављу ластавице две
                         Сљубљених крила
То рука бела везла
                         То рука бела снила
То невестинско
                         Сунчано платно
Од кога Призрен сја
                         То кујунџије
Модре перунике сафира
                         За наушнице
Прстење и гривне
                         То срмене нити
То протињање златно
                         То сребрна пређа
Сплетена за живот цео
                         То цветови црвеног мака
Постељом од беле свиле
                         То сплела омчица мрака
Црни најгушћи вео

_____________________

ОД ПОНОСА ОД БОЛА

                                 Милутину Бојићу

Ти што си зидао песму
од пучине од мора
Ти што сазида цркву
од валова од пене
Ти што си српску војску
Кроз око васељене
фреском обасјао плавом

Ти што си галебовим крилом
По спруду од костију
У љубичици мора
Од тамне крви корала
Од поноса од бола

Сазидао песму – цркву
Небеском морском свилом

_____________________

У ПЕЛЕНЕ ЛАНЕНЕ

У пелене ланене
У ланене пелене

пових дете нахоче

пових дете анђела

пових дете копиле

пових дете сироче

пових дете слугино

пових дете тугино

пових дете ветрово

пових дете звериње

пових дете кошуте

пових дете косово

пових јагње небеско

у пелене ланене
у ланене пелене

не свени ми невене

не дуни ми лађане

не кидај ми пелене

леле ле
на Видовдан

_____________________

ИКОНА ГОЈКОВИЦА

У трави заспао цвет.
Сунце заборавило да изгреје.
Сузом увезан самотни свет.
И црни снег засипа. Веје.

Ту млада Гојковица јагње доји.
Из беле дојке – црно млеко.
Из црног млека – суза бела.
Језером Балшићка, зазива, моли:

- Сакриј ми лане, сестрице клеко!
И дивља матица стршљене роји.
Уснуо Скадар у тузи тела.
Везиља срмом сплиће боли.

_____________________

СРЕБРЕНКА

Нинај гором плач ђурђевка, кукурека, жуне црне.
Нинај гором трк ланета; позлеђено сунце трне.

Нинај гором за Тројана вечера се касна спрема:
једногоци и двогоци; ни Сребренке сеје нема.

Крштена се душа вије у просеклом огледалу,
Крилатица сестру буди изнемоглу и сусталу.

Нинај гором низ Павлицу, Студеницу, Сопоћане,
Брат крилати у призиву скупљајући преостале

све по реду и по части: руке, главе, кост костију,
што у тмоној Нинај гори над сејином косом бдију.

_____________________

ЈЕЧАМ ЖЕЛА

Кад над пшеницом савио се срп
и јечма зрно класало кроз прст,
надви се шумно младог храстав врх,
с црквице селске склизну златни крст.

У истом трену у сазрелом маху
троструким концем започеле вез,
одупирући се игличастом страху
уметајући споменак и слез.

Жетвеним венцем укрстивши тугу,
брату, женику или шумној сени,
одмењујући хитро једна другу

скупивши снопље просутога жита,
Илинка Коси, Косара Селени –
сватовским зовом морсоколу хита.

_____________________

КОСУ РЕЖЕ

          Кога су једном некажњено клали
          Препоручује се за сва будућа клања!
                                   Владан Десница

Светлином бола да сакријем путе
затворим врата поновљеној смрти,
и оне ноже што се хитро слуте
ђавољим колом што се хитро врти

муклином зовућ горје недозова
у рукосаду Савинога града
од Метохије до Книнског Косова
да синак мајци опет не пострада

од злога гледа истога крвника
што дечја трупла низ Саву отура
у зеву трошном зјапећега крика

над којим лебди маглуштина сура.
У претњи косца да власима косе
завежем гласе који смрт проносе.

БИБЛИОГРАФИЈА

Милица (Петковић) Краљ рођена је у селу Каменаре код Крушевца. Објавила је збирке поезије: Двери, Од светлости светлост, Људско месо (наградаУКЦГ „Марко Миљанов“), Небом расла бела црква (Повеља Кнез Лазар), Засејах лан (награде „Печат Унирекса“ и „Радован Зоговић“), Икона Грдана (награда „Видовданска повеља“); Запламти са усана ружа (антологија српског и светског љубавног песништва), Сневне Евине кћери (панорама савременог стваралаштва жена у Црној Гори), Мајстори смрти (есеји о песницима самоубицама), Савремена српска поезија у Црној Гори.